Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53177
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292910
Ko je na sajtu?
Imamo 71 gosta na mreži

ARMAGEDON !?


31.08.2014. / ree-Akademediasrbija
R.R.

Za ebolu, smrtonosnu infektivnu bolest, niko nije čuo pre 1976. godine. Tada se dogodila prva epidemija u Zairu. Svet je, sudeći po novinskim člancima iz tog doba, bio šokiran time što oboleli nisu imali nikakvu šansu da prežive. 

Smrtnost inficiranih je bila veća od 90 odsto! Međutim, kako se iznenada pojavila, opaka zaraza je nestala kao da je nikada nije ni bilo... Tek mnogo godina kasnije razbuktaće se ponovo, dajući prostora teoretičarima zavere da primete kako sa ebolom nisu čista posla i da je ova strašna bolest možda stvorena u laboratoriji... Virus ebole ubija više od 90 odsto zaraženih žrtava za manje od nedelju dana. Vezivno tkivo se pretvara u tečnost; iz svakog telesnog otvora lipti krv. U konačnom stadijumu, žrtve ebole imaju konvulzije, prskajući okolinu zaraženom krvlju dok se grče, tresu i uvijaju do smrti.

Prema poslednjim podacima SZO, od ebole je umrlo 1.013 osoba od 1.848 inficiranih u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji. Od 9. avgusta registrovana su 52 nova smrtna slučaja - 29 u Liberiji, 17 u Sijera Leoneu i šest u Gvineji. U Madridu je umro španski misionar Migel Pahares koji je 7. avgusta prebačen iz Liberije u vazduhoplovnu vojnu bazu Torehon.

Lekari koji su se našli u žarištu prve epidemije u Zairu izneli su šokantan podatak da telo inficiranog ne pruža nikakav imunološki odgovor, što znači da broj leukocita posle infekcije ne raste, što može da znači samo jedno - da se čovečanstvo prvi put sreće sa dotičnim virusom. Da je virus ebole sličan bilo kom drugom sa kojim su ljudi imali dodira, u krvi bi se stvarala antitela. Ali u slučaju ebole, evidentno je odsustvo imunološkog odgovora organizma! Mikrobiolozi su te 1976. godine čupali kosu, jer nisu smeli da glasno izgovore da postoji mogućnost zavere, odnosno stvaranja opakog virusa u laboratoriji, a sa druge strane, pojava organizma koji nema nikakve dodirne tačke sa drugim organizmima bila je u suprotnosti sa osnovnim načelima bioloških nauka, pre svega sa teorijom o evoluciji živog sveta. Jer svaki organizam nastaje od nekog drugog i u interakciji sa sredinom i sam se menja, pri čemu zadržava i osobine svojih predaka.

A virus ebole sve to negira, kao da je bukvalno `pao s Marsa`.Kako je prva epidemija iznenada započela, tako se još brže završila. Svet je u godinama koje dolaze zaboravio čak i ime ebola, da bi 19 godina kasnije, 1995, došlo do razbuktavanja nove epidemije, takođe u Zairu, u mestu Jambuku koje je udaljeno više od hiljadu kilometara od Kikvita gde je zabeležena prva epidemija. Zaraženo područje proširilo se i na Gabon. Svetska javnost, ali i stručnjaci, ponovo su bili zatečeni. U Kikvitu su bile preduzete karantinske mere kakve svet do tada nije video. Takođe, nije bilo logično ni to što se za skoro dve decenije nije pojavio nijedan slučaj infekcije. Kao da se virus pritajio i postao neaktivan, što baš i nije u prirodi virusa u svom prirodnom okruženju.

Vrhunac iznenađenja i krunski dokaz pristalica teorije zavere je podatak da virus ebole iz Kikvita ne samo da uopšte nije mutirao za sve to vreme - što bi se moglo očekivati, već je potpuno identičan virusu izolovanom u Jambuku! Sve ovo potvrdio je Pasterov institut iz Pariza, referentna i najuglednija ustanova svetske virusologije. Ponovo su mikrobiolozi bili na mukama, jer se sva živa bića, pa čak i virusi, stalno menjaju - njihova DNK mutira. Te promene nisu velike i burne, osim u izuzetnim slučajevima, ali su za današnju biohemiju veoma vidljive i lako uočljive. Nijedan virus bilo koje bolesti do sada nije ostao nepromenjen između dve epidemije! Kako je to moguće? Zaključak stručnjaka je izostao, verovatno zbog toga što nisu imali dovoljno naučne hrabrosti i iskrenosti da priznaju da virus između dve epidemije može ostati isti samo u jednom slučaju - ako je neko (pojedinac ili institucija) držao u zamrzivaču uzorke virusa i da ih je, što je verovatno slučaj sa ebolom, posle skoro dvadeset godina - oslobodio, razbuktavši novu epidemiju! Dakle, virus nije mutirao samo zbog toga što i nije bio u prirodi, nego se nalazio u hibernaciji.

Smešno zvuče nevešto sročeni izveštaji koji povodom ovogodišnje epidemije poturaju grupe virusologa iz američkog „Centra za kontrolu bolesti, Svetske zdravstvene organizacije” i američke vojske, u kojima se sumnjiče neke životinje, pre svih majmuni, kao prenosioci virusa. Da su majmuni domaćini virusa ebole, onda taj virus ne bi mogao da iščezne na dve decenije, pa da se ponovo pojavi. Ako bi to još nekako i moglo da prođe u teoretskim raspravama, podatak da se virus pojavljuje nepromenjen - već spada u domen nemogućeg. Znači da neko „masno” laže i prikriva dokaze.

Interesantno je primetiti da se treća velika epidemija ebole odigrava upravo sada, 2014. godine. Od prethodne epidemije proteklo je - 19 godina. Isto toliki razmak je bio i između prve dve epidemije (1976, 1995. i 2014)! Slučajnost?!

Kao grom iz vedra neba odjeknuli su podaci koji su izneti na konferenciji za novinare u Moskvi 8. avgusta, koju je organizovala agencija „Rosija sevodnja”. Profesor Vladimir Nikiforov je, između ostalog izjavio: `Postoji mogućnost da virus ebole bude iskorišćen kao biološko oružje! Taj virus može da bude korišćen u vidu aerosola i tada mogu da se pojave velike neprijatnosti.` Na istoj konferenciji, bivši glavni sanitarni lekar Ruske federacije Genadij Oniščenko bio je još direktniji kada je kazao da ne odbacuje mogućnost veštačkog širenja virusa ebole! (Vest možete naći na Internet adresi http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_09/Virus-ebole-mozhe-biti-upotrebljen-u-ulozi-bioloshkog-oruzhja-3258/).

Mnogo pitanja je još uvek bez odgovora. Ali, jedno je jasno - ebola je pred vratima svake države i svakog grada bilo gde na svetu. Ne treba biti stručnjak pa doći do zaključka da je taj opaki virus stvoren u laboratoriji i da se njime vešto manipuliše. Motiv za veliki zločin ove vrste može biti samo jedan - novac. Velike svetske korporacije za koje se, za sada, samo sumnja da stoje iza stvaranja virusa ebole mogu da zarade enormne sume - ako poseduju i lek protiv bolesti koju su stvorile. Naravno, oni neće odmah izaći na tržište sa gotovim lekom, što je i nemoguće bez propisane procedure i testiranja. Logičnije je da će iskoristiti situaciju da bi dobili odobrenje za testiranje na ljudima (što se i desilo). U redovnim okolnostima, bez epidemije, te korporacije ne bi mogle da izvrše neophodne provere. Ali, igrom slučaja (uz nečiju pomoć) situacija je vanredna - upravo onakva kako bi neko poželeo.

Poslednje vesti to i potvrđuju. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odobrila je primenu eksperimentanog leka za lečenje inficiranih ebolom. `U uslovima epidemije i uz ispunjavanje određenih uslova, Komitet (SZO) je postigao konsenzus, ocenivši da je etički da se ponudi eksperimentalna terapija čija efikasnost nije poznata, ali ni neželjeni efekti`, navodi se u saopštenju SZO.

Zemlje pogođene ebolom zainteresovale su se poslednjih nekoliko dana za eksperimentalni lek `ZMapp`, proizveden u jednoj privatnoj laboratoriji u SAD! Laboratorija koja je proizvela eksperimentalni lek u saradnji s jednom kanadskom kompanijom, navodi da se lek pravi na osnovu genetski modifikovanog duvana i da je za sada, navodno, teško proizvesti velike količine leka.

Ostaje otvoreno pitanje - odakle maloj nepoznatoj privatnoj laboratoriji virus ebole, jer bez njega ne bi bila u stanju da eksperimentiše sa agensima koji ga inaktiviraju? Ostaje i pitanje zbog čega se mala nepoznata laboratorija uopšte i bavila ovakvom problematikom? Jedno je sigurno, neko će iz ove priče da izađe veoma, veoma bogat... Životi hiljada Afrikanaca (da li samo njih?) ionako ne vrede mnogo sa stanovišta velikih svetskih korporacija.

/ Novosti /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP