Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 75542
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6449187
Ko je na sajtu?
Imamo 44 gosta na mreži

KASIOPEJCI – MI IZ BUDUĆNOSTI ( 1. deo)


07.09.2014. / ree- Akademediasrbija
Izvod iz knjige: Secret History of the World, Laura Knight - Jadczyk 

Nakon trideset godina rada, jedna od stvari koja mi je postala jasna, to je da energije „Stvaranja” struje “na dole,” i da je individualnost nas kao ljudskih bića, samo jedan jednostavan izraz određenih “Teoloških Drama”, da se tako izrazim.

Pokušavanje nametanja svoje volje ili slanje našeg glasa prema “gore” Kreaciji, u suštini predstavlja samo jedan pokušaj narušavanja Slobodne Volje Kreacije, tj. jedan izraz naše oholosti. To je po relijigi razlog zašto su molitve, rituali specijalno napravljeni da “promene” realnost, “pozitivno razmišljanje” s “namerom” da se promeni nešto “tamo gore,” kako bi imali neku korist “ovde dole”, uvek osuđeni na to da naprave još više razdora, mizerije i patnje uopšte. 

Dok sam pretraživala gomilu literature koja se odnosila na stotine istraživačkih polja, glavna stvar koja mi je postala jasna bila je ta da se čovečanstvo nalazi u čeličnom zagrljaju jednog zlokobnog kontrolnog sistema koji ga podiže i spušta u skladu sa svojim vlastitim misterioznim ciljevima. Nijedna grupa, nijedna nacija, nijedno tajno društvo ili religija, nisu pošteđeni kontrole.

Meni su trebali odgovori. Nisam mogla da živim svakodnevno proganjana od strane te griže savesti zbog ovakve sudbine čovečanstva, kao i mnogobrojnih užasa iz naše istorije. To je bila i motivacija za moj eksperiment sa Kasiopejcima. Sve sto su nas učili u ovom našem društvu, našoj istoriji, našoj religiji, i u nju-ejdž verziji istoga, logički je sve toliko nekonzistentno da pravi jednu običnu sprdačinu upravo od one ideje o jednom Stvoritelju : Ribbono Shel Olom – Gospodaru Univerzuma. Postoji nešto čudno i misteriozno što se dešava ovde na Zemlji, a ja sam željela da dođem do stvarnog odgovora. Tako sam preduzela eksperiment u čanelingu, koji je nakon dve godine predanog rada rezultirao onim što je poznato kao Kasiopejski prenosi od "Nas iz budućnosti."

Uprkos činjenici što imamo veoma “široke poglede” u vezi samog izvora tog materijala, odgovori koje smo dobili od Kasiopejaca – nas iz budućnosti, bili su najblaže rečeno – intrigirajući. Najbliža analogija toj vrsti pogleda na realnost, prezentiranoj od strane Kasiopejaca,  je prikazana u filmu The Matrix, gde je naša realnost predstavljena kao jedan kompjuterski program/san koji “drži” ljudska bića u “specijalnim kapsulama” tako da oni deluju kao baterije koje proizvode energiju za jedan veliki svet kojim dominiraju mašine. Određeni programirani životni scenariji sa velikim emocionalnim sadržajem napravljeni su tako da osiguravaju većinu “energije” za tu ogromnu mašinu. A čini se da su ljudska bol i patnja upravo najbogatiji tom vrstom “sokova”.

Drugi važan koncept koji je bio prezentiran u filmu The Matrix, bio je taj da je naše “istinsko sada” samo jedna realnost tog kontrolnog sistema koji je napravio jedan “programirani san realnosti” kojeg doživljavaju svi oni koji su “zarobljeni u Matriksu”. Taj „San Realnosti” u Matriksu je baziran na onom načinu kakve su stvari bile nekad u prošlosti, pre nego što je došlo do uništenja bivšeg sveta, nakon čega je on došao pod kontrolu kompjutera koji su postali samostalni i kojima je bilo neophodno da koriste ljudska bića kao “izvor svoje energije” ili kao “hranu”.

Razlika između ove metafore iz filma Matrix i pogleda Kasiopejaca je u tome što oni zagovaraju postojanje jedne para-fizičke oblasti postojanja, kao jednog drugog sloja u strukturi prostora-vremena iz kojeg se projektuje naša vlastita realnost, ponavljajući se neprekidno u bezbrojnim varijacijama. Tako možemo reći da su ti hiperdimenzionalni realiteti naša “budućnost” u pravom smislu reči.

Ta parafizička realnost – oblast postojanja Programera Matriksa, - je prema Kasiopejcima, nastanjena od strane bića pozitivnog i negativnog polariteta koji su već “diplomirali” u ovoj našoj oblasti postojanja ( 3 –ćem denzitetu ), ali ne isključivo u smislu umiranja pa naknadnog prebacivanja u neku posebnu eteričnu oblast.  To je jedan efikasan svet iz budućnosti koji stvara našu sadašnjost projektujući sebe u prošlost. Ono što je bitno da shvatimo to je da ukoliko razmišljamo o budućnosti u smislu verovatnih budućnosti, ili grananja univerzuma, onda ono što mi sada radimo, probudili se mi iz Matriksa ili ne, određuje kakvu vrstu budućnosti ćemo doživeti, individualno i kolektivno.

Dok se možda može činiti da ova teorija više odgovara naučnoj fantastici nego klasičnoj nauci, u stvari, neki od najpoznatijih fizičara već su predstavili modele i naučne programe koji se ni na koji način ne nalaze u kontradikciji sa ovom hipotezom. Oni će možda jednog dana biti u stanju da demonstriraju i matematičke dokaze za jednu ovakvu perspektivu.

Na primer, Paul Dirac je napisao:
“U teoretskoj fizici danas postoje fundamentalni problemi čije će rešenje verovatno tražiti jednu mnogo drastičniju reviziju naših temeljnih koncepata nego što se to ikada pre desilo. Za očekivati je da će te promene biti toliko velike da će dosezanje novih ideja uz pomoć direktnih pokušaja formulisanja eksperimentalnih podataka na matematički način biti izvan sposobnosti ljudske inteligencije. Teoretičar u budućnosti će zbog toga morati da nastavi rad na jedan mnogo direktniji načini. Jedna mnogo moćnija metoda koja se sada može sugerisati bila bi da se upotrebe sva saznanja iz čiste matematike u pokušaju generalizacije matematičkog formalizma koji čini sadašnju bazu teoretske fizike, a onda nakon svakog uspjeha u tom pravcu, pokušati interpretirati nove matematičke oblike u smislu fizičkih entiteta.”

Ajnštajn i Hipedimenzionalna fizika
Kod generalne teorije relativiteta, nauka obično koristi jedan četvorodimenzionalni prostorno-vremenski kontinuum. U klasičnom generalnom relativitetu, metričke osobine tog kontinuuma su specifične samo za njega samog, međutim, jedna peta dimenzija u kojoj je ovaj naš prostor-vreme kojeg normalno osećamo upleten, može takođe da se koristi za opis krivina i osobina fizickog prostora. U prostorno-vremenskom kontinuumu, može se reći da svi delovi četvoro-dimenzionalnog sveta postoje simultano, u smislu matematičkog formalizma, a to će onda prirodno da vodi do jednog potpunog rušenja filozofske postavke o uzročnosti.

Međutim, mnogi naučnici koji rade na ovim postavkama ne smatraju ovaj kontinuum ‘istinskim’ u fizičkom smislu, tako da se fizički entiteti mogu kretati u njemu napred-nazad po svojoj volji u vremenu i izvan njega, isto tako lako kao što je to promena pravca kretanja u tro-dimenzionalnom prostoru.  Mi, međutim, tvrdimo da je tako nešto ne samo moguće, nego i vrlo verovatno, što je bazirano na određenim opservacijama.
Prema teoriji relativiteta, vremenski intervali izmedu događaja nisu potpuno fiksni u odnosu na sisteme koji se kreću ili referentne okvire. To je dovelo i do određenih špekulacija da bi moglo biti neke analogije između prekognicije i anomalija. Međutim, “dilatacija vremena”, kontrakcija vremenskih intervala između referentnih okvira koji se nalaze u stanju kretanja, previše je mala da bi omogućila prekogniciju i još uvijek zahteva da se prenos informacija obavlja brzinom većom od brzine svetlosti; a teorija relativiteta, kad se usko interpretira, ne dozvoljava fizičko putovanje unazad u vremenu, mada je ona prebacila ovaj koncept u imaginarni matematički formalizam.

Mada je skoro zabranjeno dovoditi u pitanje Ajnštajnove restrikcije što se superluminalnih putovanja tiče, on jeste jednom prilikom predložio uzimanje u obzir hiperdimenzionalnog sveta kao jednog “istinskog” sveta. U 1938.g., zajedno sa P. Bergmannom, on je napisao jedan naučni rad pod naslovom - O generalizaciji Kaluzine Teorije Elektricteta:
Do sada su učinjena dva prilično jednostavna i prirodna pokušaja da se poveže gravitacija sa elektricitetom uz pomoć teorije ujedinjenih polja, prvi je bio Weyl, a drugi Kaluza. Nadalje, bilo je i nekoliko pokušaja da se Kaluzina teorija predstavi formalno kako bi se izbeglo uvođenje pete dimenzije fizičkog kontinuuma. Ova teorija, koja je ovde prezentirana, razlikuje se od Kaluzine po jednoj suštinskoj tački; mi pripisujemo petoj dimenziji fizičku realnost dok je u Kaluzinoj teoriji ta peta dimenzija uvedena samo da bi se mogle dobiti nove komponente metričkih tenzora koji predstavljaju elektromagnetno polje. [Einstein, A, Bergmann, P., Annals of Mathematics, Vol. 38, No. 3, July 1938.]
Ove ideje su prihvaćene od strane mnogih pisaca koji se bave “alternativnim naukama” i oni su njih povezivali sa građevinama, energetskim poljima, svetlosnim bićima, energetskom mrežom oko nase planete, itd. Tu se mahom radi o besmislicama, mada činjenica jeste da na ovoj planeti stvarno postoje lokacije na kojima se određene energije mogu lakše “dosegnuti”. Međutim, fenomen o kome sve ove ideje direktno govore je taj da hiperdimenzionalne oblasti postoje gde su mentalne ili energije svesti pojačane i one mogu biti interaktivne sa prirodnom okolinom.
 
Određeni ontološki problemi koji se posebno nalaze u vezi sa kvantnom teorijom sugerišu nam da bi možda trebali uzeti u obzir jednog “posmatrača” (J. A. Wheeler-ovo “Oko” – ili Mi iz Budućnosti), koji posmatra ovaj univerzum u smislu “da bi ga stvarao.” To nam sugeriše potrebu za proširenjem obima onoga što danas podrazumijevamo pod pojmom - “fizički entiteti”.  Odgovor na pitanje “mogućnosti opservacije paralelnih univerzuma” možda bi trebao uključiti i ovakvo jedno proširenje.  

Ove misli se direktno odnose na fenomen hiperdimenzionalnih realiteta u kojima se mentalne energije ili energije svesti amplificiraju i gde one mogu biti interaktivne sa prirodnom sredinom: tehnologija koja sugeriše ne samo sposobnost transporta koji je delimično fizičke, a delimično “eteričke” prirode; komunikacije koje su delimično fizičke i delimično eteričke prirode, kao i moć “manifestacije” koja se nama može činiti nemogućom s našim sadašnjim razvojnim stepenom tehnologije. Sve ove osobine stvarno pripadaju hiperdimenzionalnoj egzistenciji, a takvo jedno stanje bića se označava kroz milenijume kao “oblast bogova,” uključujući Zmajeve i Serpente (zmije, prim. prev.) i svakakva druga stvorenja.

Ukoliko mi ove oblasti matematički predstavimo i damo im fizičku realnost, kako je to sugerisao Dirac, onda mi takođe moramo uzeti u obzir hipotezu, da bi one mogle biti nastanjene. Da li su dakle naši “Bogovi” stanovnici te oblasti? Kako će vam i mnogi fizičari reći, sve što stvarno postoji, to su “talasne forme”.  A mi smo talasne forme u ovom realitetu, a naša svest je nešto što “čita talase”. Mi dajemo oblik i strukturu tim talasima koje “očitavamo” prema određenim dogovorenim ili usaglašenim konvencionalnim naučnim normama.  Tako, mi određene entitete koji nastanjuju hiperdimenzionalni prostor definišemo kao “reptile” jer je to “suština” njihovog bića, frekvencija njihove “talasne forme”. Mi ih nazivamo Vrhovnim Gospodarima Entropije. Oni ne moraju da budu isključivo fizičke prirode u smislu kako mi poimamo taj pojam, niti se oni trebaju smatrati “vanzemaljcima”, takođe u onom smislu šta mi pod tim podrazumevamo. Mi smatramo da je percepcija tih nivoa realnosti i njihovih “jedinki svesti” upravo ono što stoji iza mnogih religijskih koncepata i mitoloških predstavljanja “bogova i boginja,” kao i drugih svakojakih stvorenja.

U ovom ovakvom kontekstu Matriksa i uz razumevanje da ezoterična znanja mnogih velikih učenja misterija, koja su bila prezentirana kroz vekove, ukazuje na isti ovaj ili sličan koncept, došla sam do sadašnjih pogleda na ove fenomene i interakcije u našem današnjem svetu. Takav jedan pogled sigurno daje rezultate u sticanju “slobode” od kontrolnog sistema ovog Matriksa, tako da mogu da kažem da u smislu jednog eksperimenta, on daje rezultate koji se mogu ponoviti. Međutim, kako je Morpheus objasnio Neu u tom filmu:

„Matriks je jedan sistem, Neo. Taj sistem je naš neprijatelj. Međutim, kad si unutra i kad gledaš oko sebe; šta ti vidiš? Poslovne ljude, učitelje, advokate, stolare. Umove upravo onih ljudi koje pokušavamo osloboditi. Međutim, sve dok mi to ne uspemo, ovi ljudi će biti deo tog sistema, i to će ih činiti našim neprijateljima. Moraš da razumeš; većina ovih ljudi nisu spremni da budu iskopčani. A mnogi od njih su se toliko beznadežno zaglibili, toliko beznadežno zavisni od tog sistema, da će se oni boriti kako bi ga zaštitili. Da li me slušaš, Neo, ili gledaš onu plavu ženu u crvenoj haljini? Oni će se boriti da bi ga zaštitili...”

Mi ovo možemo malo prepraviti i reći: Kad ste u Matriksu i gledate oko sebe, videćete Hrišćane, Jevreje, Muslimane, Mormone, Zoroastrijance, Mađioničare... većina tih ljudi nisu spremni da budu iskopčani... oni su se toliko beznadežno zaglibili, toliko beznadežno zavisni od sistema tako da će se boriti kako bi ga zaštitili. Da li slušate mene ili slušate onog Cionistu, Baptistu, Protestanta, ili, onoga što promoviše magiju i ostali mambo džambo?

Morpheus je takođe naglasio Neu, da bilo koje ljudsko biće koje je uključeno u taj sistem, može biti korišteno kao jedan  “agent” uz pomoć nečeg sličnog kompjuterskom programu koji se može daunlodovati i koji je dizajniran tako da se može aktivirati na određeni način. Čini se da se slične stvari događaju i u ovoj našoj realnosti, gde Kontrolori deluju iz jednog hiperdimenzionalnog prostora, kojeg smo mi veoma malo svesni i kome imamo još manje pristupa.
Ona opcija koja je nama, kako se čini, stvarno realno dostupna, to je da se uskladimo i da se pripremimo za one emanacije koje se kreću “odozgo” prema “dole,” kako bi ih bolje prihvatili. To je ujedno bila i suštinska poenta Kastanedinog Don Huna kada je rekao: 
Jedan od najvećih uspeha vidovnjaka iz vremena osvajanja bilo je jedno ostvarenje koje je nazvano trofaznim napredovanjem. Razumevajući prirodu čoveka oni su mogli da dođu do neospornog zaključka da ukoliko vidovnjaci pri susretu sa sitnim mučiteljima mogu da vladaju sobom, oni sigurno mogu da se bez loših posledica suoče sa nepoznatim, i tada čak mogu da podnesu postojanje nesaznajnog.

“Reakcija običnog čoveka je da misli da taj iskaz treba obrnuti”, nastavio je. “Vidovnjak koji može da ostane priseban pred licem nepoznatog, može zasigurno da se suoči sa sitnim mučiteljima. Ali, nije tako. Ta pretpostavka je bila ono što je uništilo vidovnjake starih vremena. Danas mi znamo više. Znamo da ništa ne može tako da prekali duh ratnika kao izazov susreta sa nemogućim ljudima koji su na takvom položaju da imaju moć. Samo u takvim uslovima ratnici mogu da steknu trezvenost i spokojstvo da mogu da podnesu pritisak nesaznajnog.”

Svuda oko nas mi možemo videti rezultate te greške tj. mišljenja da mi možemo nametati našu volju ili da uz pomoć našeg glasa možemo promeniti nešto što se nalazi “iznad” nas, kako bi promenili stanje u našoj realnosti. Ta ideja se nalazi u korenu svih rituala, molitvi, vizualizacija, itd.  Ljudi koji misle da se “meditiranjem na temu sažaljenja,” ili “osećanjem osećanja svih bića,” može postići rezultat u smislu “sonične harmonizacije srčanog ritma [bića] upletenog u jedan složeniji i koherentniji uzorak,” što nadalje može pomoći čoveku da  “stvori jedno neuništivo dijamantno telo koje će koristiti kao vozilo za podučavanje ovde dole na zemlji (aluzija autora na besmislice koje se promovišu kroz “nju-ejdž” učenje, prim. prev.), potpuno su promašili stvar. Poređenje ovakvih ideja sa istinskim radom jednog Tragaoca za Uskrsnućem, jednostavno je ignorantno.
Ono što se čini istinitim to je da pre nego što tragalac za Prosvetljenjem (ili Uskrsnućem) ikako dođe do one tačke kad će bar za jedan momenat moći da pomisli o “jedinstvu svih bića”, ” ili “osećanjima svih bića,” ili da ostvari jednu “super-svesnost,” on ili ona će prvo morati provesti mnogo, mnogo godina u bici sa  “suočavanjem sitnih mučitelja,” odnosno, moraće potpuno shvatiti objektivnu realnost u jednom “korak-po-korak” procesu koji takođe podrazumeva i određeno dejstvovanje u skladu s tim razumevanjem.
Oni će se stalno morati izlagati mnogim “neugodnim iskustvima” boreći se da ovladaju svojim emocijama, željama i fizikalnošću.

Dakle tu se radi o jednom radu na osposobljavanju fizičkog vozila “ovde dole” da ono postane prijemčivo za ono s čim neko odluči da se uskladi “tamo gore”, što je suprotno od pokušavanja da se na silu promeni nešto “tamo gore” kako bi mogli to imati “ovde dole”. Taj proces ima mnogo veze s nečim što je poznato kao “pronicljivost” ili “razboritost”.

Veliki Sufi učitelj, Shaykh Ibn al-’Arabi objašnjava da ‘ne-perfekcija’ ili nedostatnost postoji u Kreaciji zato što “ako ne bi bilo ‘ne-perfekcije’, sama perfekcija egzistencije ne bi mogla biti perfektna”. S tačke gledišta Čistog Bića, ne postoji ništa, do – dobro. Međutim, Beskrajni Potencijal da se BIVSTVUJE (ili da se BUDE) uključuje – po samoj definiciji reči “beskrajno” – i potencijal da se ne bude. I tako se taj Beskrajni Potencijal “cepa” na Misaone Centre Kreacije i Misaone Centre ne-bivstvovanja. Može se reći da je Beskrajni Potencijal u svojoj osnovi Binarne prirode – ‘uključeno’ ili ‘isključeno’ – biti ili ne biti. To je tzv. prva “podela”.

S obzirom da je apsolutno nebivstvovanje (ili ne-bitak) jedan nemogući paradoks u smislu Beskrajnog Potencijala Bitka, (bivstvovanja), polovina svesti Beskrajnog Potencijala koja sačinjava MISLI/IDEJE o ne-bitku – za svaku misao o manifestaciji, postoji odgovarajuća misao da se taj deo ili stvar kreacije ne manifestuje – “pada u san,” da tako kažemo u nedostatku boljeg izraza. Njegova “samo-opservacija” je zasnovana na jednoj svesti koja može samo “oponašati” smrt. Svest koja oponaša smrt onda “pada dole” i postaje Primarna Materija. Ono što to znači je - da se “Ja koje posmatra sebe” na nivou Gospodara Univerzuma sastoji od inicijalnog odeljka između Bitka i ne-bitka koji su, opet, samo jedna inicijalna podela na  - ‘uključeno’/’isključeno’, da/ne – ove kreacije. Ovde možete zamisliti kako jedno otvoreno oko posmatra zatvoreno oko. To je bilo predstavljano kroz milenijume uz pomoć jin/jang simbola, koji čak i na onoj svojoj crnoj strani koja predstavlja “uspavanu svest tj. materiju”, ima jednu belu tačku “bitka /bivstvovanja” koja nam predočava da apsolutna ne-egzistencija nije moguća. Postoji samo “relativna” ne-egzistencija.

Ove “misli o bitku i ne-bitku” ulaze u jednu međusobnu interakciju jedna s drugom - posmatrač i posmatrani, kao kad se neko posmatra u ogledalu. Kreacija se manifestuje izmedu posmatrača i ogledala. Ona je istovremeno istinita – jer se sastoji od materije koja je informisana od strane svesti – i neistinita, zato što se ona u svojoj suštini sastoji samo od svesti koja deluje na svest.

Na našem nivou postojanja, tumačenje da ništa nije realno (da je sve iluzija), kako se to promoviše od strane mnogih gurua i duhovnih učitelja kroz celu našu istoriju, beskorisno je isto kao i kad bi rekli da “gravitacija ne postoji”. Takve interpretacije su korisne samo u smislu proširenja percepcije. One nisu korisne za neku praktičnu aplikaciju s obzirom da se energije stvaranja očigledno transdukuju kroz nekoliko “nivoa” pre nego što se sretnu na sredini, da tako kažemo, u realnosti našeg trećeg denziteta. Organski život se odvija na jednoj “raskrsnici” od živopisnih ideja ili misaonih centara bitka i ne-bitka. Kao takve, one imaju sposobnost da transdukuju energije “na gore” ili “na dole,” zavisno od “energetskih upravljača svesti” određene jedinke. Dakle, opet, postoje dva jasna šira dela: usmerenost prema bitku/posmatranju, ili usmerenost prema ne-bitku/odrazu u ogledalu. Ta podela se manifestuje kroz sve nivoe organskog života, uključujući i ljudska bića. Ljudska bića egzistiraju da bi transdukovali stvaralačke kosmičke energije preko organskog života. Naši “viši Ja” su upravljači tih kosmičkih energija, a pravac u kome ta energija “teče” određen je aktivnostima tih viših Ja. Opozicione sile teže da “zarobe” energiju svesti i uvedu je u stanje “sna ne-bitka”, što u određenom smislu ima gravitacionu prirodu, dok sile svesti teže tome da “informišu” materiju uz pomoć buđenja samo-svesnosti kod onih organskih jedinki na zemlji, koje su u stanju da pruže otpor gravitaciji ne-bitka. 

Kao samo-svesna “transduktivna jedinka,” ljudsko biće ima potencijal da se kreće u oba pravca – prema intenzifikaciji bitka, ili prema intenzifikaciji ne-bitka. U tom smislu, čovek takođe deluje slično jednoj lupi ili objektivu u teleskopu koji se može “podešavati”. On se može podesiti tako da odredi širinu polja osmatranja, koje može biti udaljeno i tako uključivati više “prostora/vremena,” ili može biti skraćeno kako bi se videlo samo ono što je blizu i što je evidentno u ovom materijalnom svetu. Drugim rečima, naša prva i fundamentalna odluka leži u izboru onoga šta hoćemo da VIDIMO.   
Kad se odlučimo šta hoćemo da VIDIMO – ovde ne mislimo na gledanje fizičkim očima, niti na neko vidovnjaštvo, nego na jedan mnogo širi pojam koji sugeriše da li smo ili nismo sposobni da budemo objektivni ili subjektivni – mi onda počinjemo da primamo impresije ili utiske. Te impresije se, ukoliko se one asimiliraju, mogu pretvoriti u znanje.  Znanje vodi do svesnosti. Znanje i svesnost nadalje upravljaju emocijama, koje onda napajaju energijom naše delovanje u organskom svetu. To podrazumeva jedan proces transdukovanja energija Kosmičkih Misaonih Centara.  

Ibn al -’Arabi nam kaže – Dobrota je Biće/bitak/bivstvovanje; kome pripada sve što je pozitivno i najlepših osobina,  ili - “imena Božja”. Zlo je nedostatak dobra, tako ono predstavlja “ne-egzistenciju”. Drugim rečima, u svom korenu Bivstvovanje boravi u “ne-egzistenciji” koja je zlo. Tu se radi o jednoj začkoljici, odnosno, stvari koja se često izostavlja iz većine učenja o “metodama ascenzije”. Na našem nivou postojanja, ljudska bića se nalaze na jednoj raskrsnici Misli o Bitku i Misli o Ne-Bitku, - Dobra i Zla. Čovečanstvo je stvoreno u obliku Božjih imena – onih od Bitka i onih od Ne-Bitka. Preuzimanje karakternih crta tih Imena podrazumeva i manifestaciju tih njihovih osobina. Nauka o Ascenziji podrazumeva skupljanje znanja o svim tim Imenima i njihovim istinskim osobinama, visokom i niskom, prijatnom i užasnom, svetlošću i tami, u svim njihovim raznovrsnim nijansama, tako da se bude u stanju IZABRATI koje individualne crte će primiti za sebe. Jedino uz pomoć jednog celokupnog vidnog polja, čovek može da otkrije da li ono što on subjektivno misli da je dobro, stvarno jeste dobro i vodi ga ka Bitku, ili se radi o jednoj prevari koja pretenduje da indukuje Ne-Bitak.

/ Galaksija.com /

Nastavlja se ....


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP