Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53177
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292894
Ko je na sajtu?
Imamo 53 gosta na mreži

KASIOPEJCI – MI IZ BUDUĆNOSTI ( 2.deo )


08.09.2014. / ree- Akademediasrbija
Izvod iz knjige: Secret History of the World, Laura Knight - Jadczyk
Za objavljivanje na srpskom priredio : Slobodan Maričić
 
Bog je koren SVIH imena, plemenitih i prostih. Zadatak za tragaoca podrazumeva to da on treba oživeti plemenite lične crte iz jednog latentnog stanja, a onda otkriti sve mogućnosti njihove pozitivne aplikacije – čak i ako ta aplikacija podrazumeva ‘nadvladavanje’ ili transmutaciju.


Shaykh nam kaže - “plemenite lične crte su samo one koje su u vezi sa interakcijom s drugima.” Drugim rečima: Dejstvovanje. Ukoliko vi VIDITE iluziju separacije, to je sigurno prva stvar. Međutim, tu je prokrijumčarena i jedna laž koja sugeriše da je to sve što je potrebno, ukoliko vi to “samo vidite” za vas će se sve promeniti. Bog stvara dobro i zlo, ružno i lepo, pravedno i nepravedno, moralno i nemoralno. Između ovih osobina leže višestruke opasnosti na putu tragaoca za Istinom. Mnogi savremeni “duhovni učitelji” i “gurui” nam kažu: “S obzirom da postoji samo Jedno Biće koje prožima sve stvari, sve što mi treba da radimo to je da vidimo sve kao samo jednu svetlost”, i to će onda transmutirati tamu, a mi ćemo tako “stvoriti našu vlastitu realnost od svetlosti”.  Takve tvrdnje ignorišu činjenicu da tvrdnja “Bog je Jedan” opisuje realitet koji je na jednom višem nivou od ovog, s kojeg se manifestuje naše vlastito “mešovito biće”.  Čovek koji pretpostavlja da on može postati sličan Bogu na ovom nivou, tako što će samo razmišljati o tome, ignoriše onu činjenicu – Bitak vs Ne-bitak, koja zrači sa “Bog je Jedan” nivoa egzistencije, koji se jasno nalazi nekoliko nivoa iznad ovog našeg. 
 
Zlo stvarno POSTOJI na svom vlastitom nivou, a čovekov zadatak je da se kreće  u Kosmičkom Lavirintu tako da ne bude poražen od strane Zla, koje se takođe nalazi unutra. To je koren Slobodne Volje. Čovek se tu suočava sa jednom nezgodom koja je STVARNA kao i on sam: on se tu tera da izabere –  koristeći svoje znanje njegovom primenom – između ispravnog puta koji vodi ka Bitku i varljivih puteva koji vode ka Ne-Bitku. Od ljudskih bića se zahteva sposobnost razlikovanja između dobra i zla – upravljača energije svesti – u svakoj fazi svoje egzistencije u ovom realitetu. Zboga toga, u stvari, oni moraju razumeti da je Bog - svest i da je Bog – i materija. Bog je dobro, a Bog je i zlo. Ova Kreacija preuzima na sebe sve ove različite osobine svih onih “Imena Božjih”. Ovaj Kosmos je pun Davanja-Života i Ubijanja, Oproštaja i Osveštavanja, Veličanja i Ponižavanja, Upućivanja i Varanja. Pokušavanje zauzimanja božje tačke gledišta i “mešanje svega”, rezultira u OSTAJANJU na ovom nivou. Odatle, ljudska bića moraju uvek odvajati božju tačku gledišta od svoje sopstvne tačke gledišta, kao i činjenicu da je celokupna kreacija primila na sebe sva božanska Imena i lične Karakteristike.

Tako, prva Božja Zapovest je Postanite /Budite ! A to istovremeno uključuje Bitak i Nebitak. Odatle, drugi zakon podrazumeva “prati Bitak ili Nebitak prema svojoj urođenoj prirodi.” Sva kreacija je jedan rezultat te izvorne, praiskonske zapovesti. Tako sa te tačke gledišta, Zlo ne postoji. Međutim drugi, zakon određuje kojem će se “Božjem Licu” neko vratiti: Životu ili Smrti. Ukoliko bi uzeli u obzir samo tu praiskonsku zapovest, onda u kosmosu ne postoji ‘ne-perfekcija’, jer sva stvorenja slede ono što Bog od njih zahteva. U tom smislu, ono što se normalno naziva “ne-perfekcijom” ili nedostacima, to je u stvari jedna perfekcija, jer to dozvoljava ostvarivanje raznoraznih nivoa egzistencije i znanja. Drugim rečima rečeno, ukoliko ne bi bilo “ne-perfekcije” u smislu smanjivanja, oskudice ili nedostataka – ne bi bilo ni kreacije. Ukoliko ne bi bilo kreacije, onda bi ona Skrivena Riznica zauvek ostala skrivena. Odatle bi sam Bitak u svakom smislu bio nevidljiv. Ne bi postajalo ni samo-otkrovenje Božanske Realnosti, Svetlost ne bi sijala, Bog bi bio Nemanifestovan, a ne - Manifestovan. Međutim, sve to je apsurdno zato što zahteva neperfekciju Samog Bitka, koji je po svojoj definiciji jedna neograničena perfekcija. Perfekcija Bitka zahteva manifestaciju Svojih osobina. Posledice delovanja tih Imena i Osobina moraju s Božje strane biti ispoljene kako bi on bio Bog. Drugim rečima, ta nedostatnost se traži od same egzistencije. Biti “drugačiji od Boga” znači biti “ne-prefektan”. …Ali upravo to “razlikovanje” je ono što dozvoljava kosmosu i svim stvorenjima unutar njega da egzistiraju.  Kad bi stvari bile perfektne u svakom pogledu, onda bi one bile identične samom Bogu, i onda ne bi bilo ničega “drugog do Boga”.  Međutim, tada mi ne bismo čak mogli ni pričati o ovom kosmosu, jer ne bi ni bilo nikakvog kosmosa, niti onih koji o njemu pričaju….Tako je i ta ne-perfekcija jedna vrsta perfekcije. [Chittick]

U ovoj posebnoj fazi egzistencije, u kojoj se čovek sada zatekao, on je istovetno “prijemčiv” prema dvema primarnim stranama Božjeg Lica: Bitku i Ne-bitku.  Shaykh nam kaže da je bilo koja osobina ili karakterna crta koju neko ljudsko biće “izabere” - ono što je on orginalno posedovao u svom izvornom, odnosno, iskonskom stanju. Zadatak Tragaoca je da otkrije ono što je unutar njega iskonsko, da to pročisti i pojača. To podrazumeva razvoj Volje. Volja je jedna veza, koja prati znanje, dok samo znanje sledi predmet znanja. U procesu “ascenzije” ili “uskrsnuća”, predmet znanja ste Vi. Znanje samo po sebi nema nikakvu svrhu. Međutim, Vi kao Tragaoc,  možete dati tom znanju ono što Vi stvarno jeste u samom sebi, te tako i odslikati SAME SEBE u tom znanju uz pomoć vaših postupaka koji su u harmoniji s tim vašim znanjem.
Kao što je već prethodno primećeno, postoje mnoga Imena Božja koja nas pozivaju u ovom sadašnjem momentu naše egzistencije.

Međutim, od vas se ne zahteva da odgovorite svakome od njih koje vas poziva. Činjenica je da su ljudska bića, uopšteno rečeno, ignorantna kad se o njihovoj istinskoj “suštini” radi a odatle potiče i njihova iluzija o slobodi. A činjenica jeste i to da svi putevi Vode nazad ka Bogu, ali opet, to može biti preko njegovih različitih lica. Kao što Shaykh kaže: “Kroz Alaha se sve stvari vraćaju kući, i on je na kraju svakog puta”. Međutim, veoma važna stvar je ta, koja ćete božanska imena vi da postignete i uz pomoć kojih od njih ćete krenuti kući?”

A upravo to nas vodi do onoga što Shaykh naziva “pronicljivost”. To podrazumeva jedan poseban razvoj “oka od uvida” ili “viđenja nevidljivog,” što je od presudnog značaja za svakog Tragaoca. Isto kao što fizičko oko uz pomoć refrakcije sunčeve svetlosti može razlikovati veliko od malog, lepo od ružnog, boje, kretanje od mirovanja, visoko i nisko; sposobnost viđenja nevidljivog je osobina jedne “unutrašnje svetlosti.” Ta svetlost otkriva tragaocu stvari o spoljnim objektima koje NISU uočljive za onih njegovih pet čula. Ona može da otkrije onome koji je poseduje, kada neki njegov izbor ili odluka, koja se može činiti dobronamernom, u suštini predstavlja jedan korak na putu Zla. Ona otkriva kada je jedna izbor ili odluka, koja se može činiti, prema ljudskim kriterijumima, negativnom, u stvarnosti predstavlja jedan težak korak ka blaženstvu za sve one na koje se ona odnosi. Sufiji nam kažu da su neke individue ostvarile toliki nivo “vidovitosti” da – samim tim kad vide otiske nečijih stopala na tlu, čak iako ta osoba nije tu prisutna, - oni mogu znati da li ona ide životnim putem napretka ili propasti.

Ta svetlost pronicljivosti čini se da je jedan dar kojeg nema svako, a oni koji ga imaju, moguće da ga nisu razvili u dovoljnoj mjeri. Ono što je sigurno, to je da oni koji to imaju, poseduju jednu iskonsku prirodu Bića koje je u stanju da “vidi” dobro i zlo – oni ne vide SAMO ono što je dobro. Tako su oni u stanju da razlikuju “pozive” koji stižu od Nebitka od onih koji stižu od Bitka, pa su tako i u stanju da ojačaju svoju Volju krećući se putem suštinskog Bitka. Odatle sledi da su individue koje nisu u stanju (ili ne žele) da vide – oboje, Dobro i Zlo, formirane u kalupu subjektivnosti, što predstavlja jedan ljudski izraz onog poziva Ne-bitka. 
 
Jedno ljudsko biće čija iskonska priroda je ona od Bitka, može pojačati svoju svetlost pronicljivosti uz pomoć “prihvatanja karakteristika” onih Imena Bitka. To ne znači samo da će taj čovek prihvatiti neke karakteristike koje mu već ne pripadaju. To znači da su te njegove karakteristike samo pojačane i “kultivisane”. Glavna svojstva jedne individue utvrđuju se uz pomoć toga koja strana Božjeg Lica mu je otkrivena, a to se određuje njegovom spremnošću. Blaženstvo se otkriva samo onda kada je Zlo odvraćeno, odbačeno; što se može ostvariti uz pomoć jednog dugotrajnog perioda “iskušavanja,” odnosno, kada je čovek izložen neprestanim izazovima da VIDI (ili PROGLEDA) a onda da izabere Bitak od Nebitka, kako bi razvio Volju ili usklađenost sa Bitkom u jednoj petlji ili kružnom toku povratne sprege. Kako Tragaoc sledi taj svoj put, on ne treba gledati na te osobine kao na njegove lične, nego u smislu da je on samo mesto Božje manifestacije jednog ontološkog svojstva.

Ljudi misle da veruju u Boga, dok u suštini, ono u šta oni veruju uvek dobija oblik jedne obične posude. Jedna stara izreka kaže da voda uvek uzima oblik i boju svoje posude. Dublja implikacija svega toga je ta, što će jedna osoba izgubiti ravnotežu ukoliko njena svesna verovanja nisu u skladu s njenom vlastitom suštinskom prirodom. Drugim rečima, čovek čija je iskonska priroda usklađena s Bitkom, izgubiće ravnotežu, doživeće patnju, pa čak će se i razboleti pokušavajući da prihvati ona svojstva koja u njemu ne postoje. U tom smislu, jedno pažljivo posmatranje fizičkog stanja – pa čak i fizičke životne okoline – može služiti kao jedan pokazatelj da li - ili ne - celokupno biće uspostavlja svoju harmoniju. 

Tako i različiti putevi mogu prouzrokovati i različite posledice za razne individue, u skladu s njihovom unutrašnjom praiskonskom prirodom. Oni čija je suštinska priroda u skladu sa Bitkom, slede put razvoja sposobnosti VIĐENJA a svojim izborom usklađivanja sa beskonačnim potencijalom kreacije, oni tako postaju sprovodnici Bivstvovanja ili Bitka, jer se i Bog onda odlučuje da se manifestuje kroz njih.  Oni tada ne samo da ne vide da je svako ograničavanje samo jedna iluzija, oni svesno i DEJSTVUJU u skladu s tim – oni koriste to znanje kako bi proizvodili energiju i svetlost. One individue čija suštinska priroda naginje ka Ne-Bitku, slede put ograničavanja Beskonačnog Bitka, pretpostavljajući da oni, u svom stanju ignorantnosti i subjektivnosti, znaju bolje od Boga kako kreacija treba da se uredi ili popravi. Oni se mole za promene, oni obavljaju rituale, neprestano ponavljaju kojekakve mantre ili beskonačne vizualizacije “magičnih oblika” koji navodno mogu da “promene” realnost. Oni bombarduju druge sa “Ljubavlju i Svetlošću,” (naravno, njihovom subjektivnom verzijom istog) i tako pokušavajući da promene svet “tamo napolju”  projektujući njihovo subjektivno viđenje realnosti na beskonačnu mudrost Kreacije. Takvo “upravljanje energijom svesti” čak uključuje i pretpostavku da je samo znanje o tome da su sve podele jedna iluzija, dovoljno za ostvarenje cilja “Ascenzije,” a to je i najpodmuklija laž koja se tu plasira.

Svaki od ovih pristupa veže jednu petlju u srcu vernika i utvrđuje ga na putu čiji krajnji cilj predstavlja sam predmet njegovih verovanja.  Sva verovanja su jednaka u tom smislu da je Bog – ove ili one vrste, njihov krajnji predmet. Međutim, svako od tih verovanja se razlikuje u tome što vodi do jednog drugačijeg imena Božjeg, ili Misaonog Centra. Čak je i materijalistički skepticizam jedno “verovanje” koje vodi do “materijalizacije” svesti koja sledi to verovanje. Ono što je mnogo teže za razlikovati, to su tzv. izmešani “spiritualni” putevi koji izvrću i iskrivljuju ovaj koncept Bitka, kako bi naveli tragaoca na put ka Ne-bitku.

Vraćajući se nazad na pojam ljudskog bića kao jedne jedinke za transdukciju sa svojim “kapacitetom lupe/sočiva”, kako se čini, sam proces Ascenzije počinje sa izborom podešavanja lupe. Ukoliko se individua odluči da podesi svoje sočivo tako da vidi jedno celokupno polje Misaonih Centara koji utiču na kreaciju, on onda može da izabere one koji poboljšavaju i oživljavaju Kreaciju i Bitak – Misaone Centre Probuđene Svesti – tada se osniva i jedan kružni tok povratne sprege koji izabire tu vrstu verovatne budućnosti.

Ljudsko biće može uz pomoć jednog velikog napora  proširivati svoje “polje osmatranja” ka sve većoj i većoj objektivnosti. Zajedno sa jednim širim i dubljim poljem posmatranja, u fokusu se pojavljuje i svesnost o onim stvarima koje potiču iz tih Misaonih Centara. Kada su ovi misaoni centri nađu dobro izoštreni u fokusu čovekovog vidnog polja, onda ta individua ima veću sposobnost razlikovanja da li određeni uticaji potiču iz Misaonih Centara bitka, ili iz Misaonih Centara ne-bitka.  U toj fazi, ta individua će takođe biti u stanju da dalje “oblikuje” svoje emocije i upravlja svojim postupcima, tako da ona postaje jedna delotvorna jedinka za transdukciju kosmičkih energija Bitka u ovu realnost. To podrazumeva korišćenje znanja, koje proizvodi energiju, koja proizvodi svetlost.

Kako se taj proces nastavlja, i kako se taj kružni tok povratne sprege aktivira između Kosmičkog posmatrača i odredenog stvorenja – organske jedinke, organ transdukcije tog stvorenja počinje da ojačava, da tako kažemo – a izmena između njega i Kosmičkog Posmatrača se ubrzava i intezivira.  Organ za transdukciju tada počinje da deluje kao jedan svetionik koji navodi na sebe energije viših nivoa iz onog odabranog Misaonog centra – tj. onog “posmatrača iz budućnosti – ili onog “oka” koje je tvorac/stvoritelj. U razvoju jednog takvog kružnog toka povratne sprege, ljudsko biće kao sprovodnik kreacije, kao jedno njeno telo – postaje jedan aktivan učesnik u stvaranju svoje vlastite BUDUĆNOSTI samim aktom odabira one posmatračke platforme i područja kojeg on prihvata “istinskim” – objektivno ili subjektivno. Nadalje, pošto je energija takvog jednog bića promenjena i pojačana uz pomoć “struje kosmičke energije” koja protiče kroz njega, kako on percipira sve više i više stvaralačkih uticaja Beskonačnog potencijala, i izabire one s  kojima želi da se uskladi, on postaje kolinearan i sa onim drugim izražajima Bitka – drugim organskim jedinkama, koje mogu po svojoj građi biti prilično drugačije, ali koje su istovetno svesne Beskonačnog Potencijala – i tako u stanju da sarađuje s njima, na jedan takav način, koji nadalje proširuje i razmenjuje tu energiju transdukovanja.

Kako je čitalac do sada mogao videti, učenja današnjih new-age gurua sadrže u sebi teoriju da mi možemo našu volju i glas, kojim raspolažemo “ovde dole,” usmeravati prema gore, kako bi menjajući ono što je “iznad nas,” promenili našu realnost ovde dole. Oni nam kažu da mi možemo promeniti naše živote, naš način razmišljanja, ostvariti harmoniju našeg uma, ili potpomoći proces “otvaranja naših srca”, postići jednu “harmoniju i ravnotežu”, što će nadalje da “otvori prozore u našim srcima, umovima i duhu”, itd. Tvrdi se da mi to možemo ostvariti uz pomoć zauzimanja jednog božjeg stanovišta, odnosno, njegove tačke gledišta u smislu “sve je jedno, ljubav je sve”. Takođe se tvrdi (doduše sa nešto istine u tome, jer je dobra dezinformacija uvek upakovana u malo tople i milozvučne istine), da “bez jednog Božanskog Jedinstva unutar nas, ti prozori inspiracije teško da mogu biti dostupni.”

[Skupljanje znanja slično je punjenju rezervoara automobila gorivom. Međutim, kretanje automobila i njegova brzina – postižu se – KORIŠĆENJEM - tog “goriva”, prim. prev.]  

Mnoge od ovih “tehnika” koje se prodaju u šarenim paketićima “pribora za Ascenziju,” zaista mogu privremeno da proizvedu hemijske promene koje će dovesti do toga da se čovek stvarno VEOMA lepo oseća, isto kao što i jedan dobar ručak može privremeno da zadovolji glad. To je jedan “stvarno lep osećaj!” Međutim, nedugo nakon što se šnicla i salata svare od strane želuca i veći dio otpadnih materija izbaci napolje iz organizma, pojavljuje se potreba i za drugom šniclom i salatom, kako bi se stomak opet napunio, tako da ovakvim postupcima ne možemo uraditi ništa drugo do održavati “lanac ishrane”. I ukoliko bi se i dalje zadržali na ovoj analogiji, veoma malo hranljivih stvari stvarno “ostaje u unutrašnjosti” te individue.

Potreban je jedan prilično dug vremenski period da bi tragalac napokon shvatio da metode koje oslobađaju od stresa ili izazivaju “ugodna osećanja,” nisu u suštini učinile ništa trajno u smislu neke stvarne promene u njegovom životu ili u njegovim “vibracijama.” Njega će i dalje prepoznavati susedov pas, on će još uvek pronalaziti sede dlake na svojoj glavi, a svoje bolove će osećati kao i svi drugi. Problem je u tome što su se tu koristile one “standardne” ideje, koje mogu samo rezultirati ostajanjem u jednom “mešovitom” stanju, ili što je još gore, u dubljem tonjenju na putu ne-bitka. Doduše, moramo priznati da za one čija je suštinska priroda ona od Ne-bitka, sve ovo može da bude sasvim pravilno i prirodno, i da oni mogu da ‘cvetaju’  prateći put ne-bitka.

Misaoni Centar ne-bitka, po samoj svojoj prirodi – kontrakcionom subjektivitetu – vrši jedno stalno, manje više “gravitaciono” privlačenje – usled svoje želje da apsorbuje i asimilira duševnu energiju Bitka – tako da bi mogao hraniti svoju vlastitu kontraktilnu prirodu. Iako on čak može, u principu, da promoviše i jedno celokupno polje svesnosti, on na Bitak može da gleda samo kao na jednog „izdajnika” svoje vlastite potrebe za nepostojanjem. To onda rezultira tako da jedna individua proglašava kako je sve iluzija, međutim, svi njeni postupci – ili njihov nedostatak – izdaju ili varaju jedno dublje suštinsko stanje njenog bića. Zbog same svoje suštinske prirode, ne-bitak vrši jedan veliki pritisak kako bi se uništio ili onesposobio Bitak i cela Kreacija, - dok on celo to vreme nije u stanju da dostigne jednu svesnost o tome da i on sam postoji zahvaljujući DEJSTVU Bitka i Kreacije!

Taj veoma moćan nagon Misaonog Centra ne-bitka da apsorbuje i asimilira celokupnu kreaciju, pokretan od strane svoje vlastite kontraktilne subjektivnosti, predstavlja jedan određen problem, kako za njega samog, tako i za Bitak. S obzirom da je temeljna osnova na kojoj ne-bitak počiva– LAŽ, - to bi značilo, da je samo stanje apsolutnog nebitka, kojeg on promoviše, jedan nemogući paradoks – a temelj samog Bitka je objektivna činjenica da Postojanje/Egzistenicija jednostavno JESTE kroz DEJSTVOVANJE – ili korišćenje znanja, što proizvodi svetlost. Tako se sama suština nalazi u jednom sukobu između laži i istine. Misaoni Centar ne-bitka govori samom sebi najveću laž od svih – da on ne postoji – te u skladu s tim pada u san. S ove suštinske tačke, možemo da vidimo da se sama priroda subjektivnosti sastoji od laži. Laži i verovanja u laži – bez obzira na to da li je vernik svestan ili ne, da veruje u laži -  zajedno podrazumevaju jednu te istu suštinu – subjektivnost i ne-bitak.

Vrhovni Gospodari Entropije, - tj. da ih tako nazovemo, - ojačani jednim debelim slojem subjektivnosti – što je jedan znak za raspoznavanje Misaonog Centra ne-bitka, - ulaze u naizmenične odnose, u smislu “Interfejsa”, sa organskim svetom, na jednom “geografskom” nivou. S obzirom da oni imaju, da tako kažemo, jednu intimnu vezu s materijom, kontraktilna svest jednog takvog bića može da utiče na jedno odabrano područje njegove dominacije veoma slično kao jedan veliki oblak koji zasenjuje prilično veliki prostor i koji ima milione pipaka koji ga vežu sa područjem njegovog uticaja. To takođe može da uključuje čak i samu materiju od koje se sastoje tela ljudskih bića. Upravo kroz ta eterična vlakna, Vrhovni Gospodari entropije crpe svoju energiju. Ti Vrhovni Gospodari imaju i “organe” da tako kažemo. Isto kao što je apostol Pavle opisao jednu grupu ljudi kao “Hristovo telo,” tako se i ovi organi pomenutih entropičnih gospodara manifestuju kao individualna bića, iako njihova direktna veza sa jednom određenom masivnom jedinkom svesti izgleda više kao neka “projekcija,” nego kao neko biće sa individualnom dušom.
 
Zbog svog ogromnog nagona za asimilacijom i konzerviranjem energije, ovi vrhovni gospodari su prilično “škrti” kad se radi o nekim ustupcima njihovim bićima-organima. Čini se da oni ne “razbacuju” energiju na manifestaciju i održavanje organske strukture njihovih organa, tako da ta njihova organska fizikalnost uzima konfiguraciju manje kompleksnih stvorenja u organskom svetu. Tako, za razliku da ulaze u interakciju sa nekom organskom strukturom na jedan kooperativan, budan način, oni uspostavljaju svoju kontrolu nad njom. Korišćenje organske građe koja zahteva najmanje energije za održavanje, čuva, odnosno, konzervira energiju. U vezi s tim, oni crpe energiju za svoje organske jedinke iz ‘bazena’ arhetipskih formi životinjskog carstva. Ta energija je njima lakše pristupačna, nižih je frekvencija, te tako i podložnija kontroli.

Čini se da je to upravo i razlog zašto se njihov izgled uglavnom čini užasnim, kad ih percipiraju neke individue iz ove naše trodimenzionalne oblasti postojanja, odnosno, nivoa svesti trećeg denziteta.  Naravno, reptilski tipovi bića su energetski i najekonomičniji. Opet da napomenemo, setite se da svest jednostavno podrazumeva - “čitanje talasa.”  Iz istog razloga, - kontraktilne prirode ove hijerarhije i njihovog konzumiranja energije – za ova organ-bića tih Vrhovnih Gospodara je veoma teško da aktivno duže funkcionišu u našoj oblasti postojanja. Kada oni uđu u našu oblast postojanja, uzimajući ili koristeći jedan organski oblik trećeg denziteta, oni su neravnopravni u odnosu na nas. Oni su tada privremeno odsečeni od svog energetskog bazena, što ih slabi.

Međutim, oni imaju još jednu slabost. S obzirom da nemaju jednu unutrašnju vezu sa onim stvaralačkim kružnim tokom povratne sprege Kreativnog Bitka, njihov vlastiti entropični nad-gospodar izvlači im energiju gravitaciono ih privlačeći i čineći ih tako čak slabijim od prirodnih stanovnika ove naše oblasti postojanja.  Takvi su i oni tzv. “Ljudi u Crnom.” Ovakve njihove pojave predstavljaju jedno veliko opterećenje za njihove energetske zalihe, tako da nije slučajno zašto se prilikom svega toga pojavljuje mnogo kojekavih anomalija i grešaka.  Tu nema nikakve kreativnosti, te tako ni sposobnosti da se ovakvi upadi u našu realnost obave s nekom ubedljivom efikasnošću.Iz tih razloga oni generalno izbegavaju jednu direktnu interakciju sa našim organskim svetom, te daju prednost korišćenju drugih metoda kako bi se kradom prišunjali i savladali one slabije jedinke, te tako i “nahranili” Misaoni Centar ne-bitka.  S tim ciljem, ovi entropični nad-gospodari pokušavaju da “uzurpiraju ili zarobe stvaralačku energiju” unutar ove oblasti postojanja trećeg denziteta, uz pomoć jednog podmuklog potenciranja materijalističkih interpretacija ovog fenomenalnog sveta.  

Ukratko rečeno, ova bića imaju jednu ogromnu geografsku dominaciju i oni aktivno operišu unutar tog polja svog uticaja kako bi obeshrabrili i onemogućili sve one organske jedinke koje imaju tanane veze sa kreativnom energijom – višim Ja – da je pravilno interpretiraju i tako uspostave jedan krug povratne sprege sa onim Misaonim Centrima Bitka/Kreacije. Kao što je pomenuto, sama priroda tih bića kao i dinamika njihove egzistencije traži jedan masivan dotok energije, kako bi oni mogli “kontrolisati” i upravljati svojom vlastitom organskom fizikalnošću. Tako nešto je moguće na nivou nad-gospodar/pod-jedinka Misaonog centra ne-bitka, uz pomoć jedne sveobuhvatne asimilacije drugih jedinki svesti, a posebno uz pomoć njihovog “geografskog” karaktera, koji im omogućava da se “povežu” sa hiljadama, ako ne milionima, organskih bića u nekoj organskoj oblasti postojanja. To predstavlja jedan efikasan - “Program Matriksa.” Ta veza je prirodno omogućena (olakšana) zbog već napomenute unutrašnje prirode organskih jedinki da percipiraju samo ono što se nalazi u vidnom polju organske oblasti postojanja.  To znači da se mehanički i materijalni krugovi povratne sprege mnogo lakše obrazuju između organskih jedinki i pod-jedinki Ne-bitka, zbog neke vrste “gravitacionog” privlačenja tih pod-jedinki, koje je zasnovano na nekim prirodnim afinitetima organskih bića.

Machiavelli je primetio da je religija i njeno učenje o veri, nadi, milosrđu, ljubavi, poniznosti i strpljenju kod patnje, faktori koji prave od čoveka slabića i navode ga da se manje brine o svetovnim i političkim pitanjima, tako da će on onda prepustiti te stvari pokvarenjacima koji se ne nalaze pod uticajem takvih ideja. Naravno, istinski trik u svemu ovome leži u tome da se ljude ubede u to da je onaj “život-nakon-ovog-života” jedino o čemu čovek stvarno treba da brine. Tako je Hrišćanstvo upravo i formulisano s tim ciljem. S istim tim ciljem proizvedene su i mnoge “New-age formulacije” istine o Ascenziji. Sve što treba da radite to je da meditirate i tako steknete znanje i svesnost, što će vam onda pomoći da volite sve i svakoga. Ništa se ne kaže o nekoj svakodnevnoj borbi i potrebi za delovanjem. 

I dopustite mi da još jednom ponovim: da istina o jednom STVARNOM procesu Uskrsnuća nije toliko pogubna za plan Nadzornika ovog našeg sveta, ovaj Matriks, onda se oni ne bi toliko, iz petnih žila, ni trudili da je zataškaju. Kada, na kraju, povežemo tu činjenicu sa činjenicom da naša vladajuća elita deluje na osnovu uputstava koje dobija od ovih Nadzornika, onda polako možemo početi da shvatamo da je cela ova drama na političkoj sceni samo senka jednog opsežnog plana sa višeg nivoa. To nas navodi na zaključak da je i operacija COINTELPRO, u smislu stvaranja New-age Pokreta, bila samo jedna “uvertira”. 

/ G a l a k s i j a. c o m /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP