Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74035
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6445042
Ko je na sajtu?
Imamo 86 gosta i 1 člana na mreži

REPRESIJA - GLAVNI UZROK MNOGIH BOLESTI


17.09.2014. /  ree- Akademediasrbija
Autor : Dr Arthur Janov

Lekari danas pokušavaju lečiti simptome, umesto da normalizuju uzroke simptoma kod osobe koja ih ispoljava .....

 Stvarne ubice kod masovnih bolesti danas nisu srčana oboljenja, rak, moždani udar, ili pad imunološkog  sastava, već je to represija, agent neuroze. Danas na polju medicine i psihoterapije lekari se neprekidno bave simptomima. Pogledajmo samo 'Dijagnostički i statistički priručnik  mentalnih poremećaja' (DSM-IV), koga koriste lekari profesionalci u psihologiji i psihijatriji – gde nalazimo stranice i stranice raznih oblika mentalnih bolesti i neuroza.  U Washingtonu  se podižu spomenici  simptomima u obliku zgrada namenjenih proučavanju zloupotrebe droga, alkoholizma, srčanih oboljenja, raka, i tako dalje.
Širom Sjedinjenih Država, specijaliziraju se stručnjaci za lečenje kolitisa, čira, migrena, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, astme, anksioznosti, depresije, bračnih problema, poremećaja u ishrani i tako dalje.

Preporučuju : izbacuje se tiroid , dodaju tiroid, izbacuju tiroid, špekulišu o razlozima  za alergije, analiziraju snove, i uvek prepisuju nove i nove lekove. Pokušavaju normalizovati simptom  umesto da normalizuju osobu koja ispoljava neki simptom. Specijalisti tipično dele ljudske funkcije na psihičke i psihološke poremećaje i tretiraju ta dva područja kao da su odvojeni entiteti, uprkos novim dokazima koji ukazuju na suprotno. U ovoj zemlji, u nekim područjima alternativne medicine dolazi do povećanja trenda ka tretiranju cele osobe i do sve većih istraživačkih napora posvećenih teorijama isceljenja putem uma. U Primalnom centru postoje značajni dokazi da svaka emocionalna povreda ima telesni protiv teg; a ta se dva elementa ne smeju razdvajati.

Represija (potiskivanje) ograničava našu sposobnost da reagujemo na događanja i inhibira izražavanje osećaja. Represija je uzrok za nastanak mnogih bolesti, emocionalnih i fizičkih i često doslovno - ubija; pored toga što utiče da se neosnovano priklanjamo ili protivimo osobama oko nas, a da to i ne znamo, sprečava nas da saznamo šta smo i da budemo to što jesmo i uživamo u životu.

Iako nas depresija ojađuje i često od nje oboljevamo, njena moć je bila zanemarivana; jer je ta sila nevidljiva kao i zemljina teža. Depresija se povezuje oko traumatskoh uspomena i zamagljuje našu prošlost, menjajući moždane tokove i realno razmišljanje i zaključivanje tako da ne vidimo ono što se ne želimo videti, i ne shvatamo ono što je „opasno” znati.

U primalnoj terapiji radimo u smeru suprotnom konvencionalnom pristupu. Umesto da polazimo od simptoma ka mogućim uzrocima, mi idemo od uzroka ka simptomima. Tom metodom naši terapeuti su razvili dublje shvatanje o tome ko smo mi, šta nas pokreće napred, a šta nas zadržava. Naučili smo da ono zbog čega su ljudi oboleli predstavlja ključ za njihovo ponovno ozdravljenje.

Šta izaziva represiju (potiskivanje)?

Kada je trauma ili nedostatak nečega u detinjstvu tolika da nadilazi sposobnost organizma da odreaguje, ona postaje bol. Ta bol podstiče proizvodnju represivnih agensa – endorfina i drugih prirodnih lekova protiv bolova. A prekomerni agensi izazivaju potiskivanje. 

Dokazi iz različitih izvora ukazuju na to da mnoge bolesti koje je do sada bilo teško objasniti mogu, u stvari, poticati iz istog izvora. Isto važi i za poremećaj ličnosti, navika, ponašanja, želja, opsesija. Jedna moćna činjenica koja potkrepljuje teoriju o sličnom izvoru jeste da se ista vrsta lekova za smirenje i protiv bolova koristi u lečenju potpuno različitih simptoma bolesti.  Razmotrite “čudesne lekove” koji su poznati kao inhibitori porasta serotonina, a koriste se za lečenje nesanice, anoreksije, depresije, anksioznosti i proždrljivosti.

U primalnoj terapiji radimo u smeru suprotnom konvencionalnom pristupu. Umesto da polazimo od simptoma ka mogućim uzrocima, mi idemo od uzroka ka simptomima. Naučili smo da ono zbog čega su ljudi oboljeli predstavlja ključ za njihovo ponovno ozdravljenje. Proučavanja sećanja prikazana u knjizi „Mehanizmi sećanja” neurologa E. Roy Johna, pokazuju da se iste moždane ćelije aktiviraju kada osoba prvi put vidi neki predmet i kada se kasnije traži da se osoba seti tog predmeta.  Zamislite šta se događa kada se celi sistem uvede u igru pamćenja prošlog traumatskog događaja.  Iako je ovo očigledno područje za buduća istraživanja, ono potkrepljuje otkrića da je naša unutrašnja realnost uvek prisutna i kod nekih je teško razlikovati unutrašnju od spoljne realnosti. Ono što jedna osoba opaža kao spoljni događaj može biti unutrašnji koji je povezan sa nekim događajem iz prošlosti.

Primalna terapija pomaže u bavljenju tom unutrašnjom realnošću.  Ta realnost nema nikakve veze sa poštovanjem sebe, egom, vrednovanjem sebe, kreativnom vizualizacijom ili vežbanjem prizivanja slika. To je osnovna ljudska potreba, jezgro oko kojeg se okreću neuroza i prateće bolesti. Ako izbegnete da se suočite s istinom svoje lične prošlosti i sa svojim nezadovoljenim potrebama, bilo da se nalaze u društvenoj ili psihološkoj sferi, simptomi će ostati i moraćete lečiti same simptome. Kada ti simptomi ne uspeju da nautrališu primalnu plimu koja bi obrisala vašu patnju, nastavljate patiti. Emocionalno zasnovane bolesti kao što su depresija, anksioznost i opsesivno-kompulzivni poremećaji uglavnom se leče antidepresivima i elektrošokovima koji se na žalost, sada vraćaju u upotrebu za lečenje dece.
 
Kod psihosomatskih bolesti kao što je čir u želucu, tretmani postaju sve agresivniji, uključujući sve jače lekove, pa i hirurške zahvate. Ali, kada bi ljudi mogli identifikovati i iskusiti izvor bola koja je napala njihov sistem, bol bi se mogla izbeći. Ako obratimo pažnju na naše prigušene potrebe i želje , umesto da ih zanemarimo, ili ih „nadrogiramo”, ili ih potisnemo elektrošokovima, možemo normalizovati ćelije da organizam vratimo u stabilno stanje ili homeostazu.

Kao i u drugim područjima vodeće nauke, hipoteze primalne terapije su proverljive, progres predvidljiv, a lečenje merljivo. Ono što nam leži u podsvesnom ni malo ne liči na ono što su nekad zamišljali psihijatri i psiholozi.  Umjesto brutalnog životinjskog nasleđa, nalazimo prijateljsko podneblje. Što dublje zalazimo u nesvesno, to su opsežnije mogućnosti iscjeljenja. Otkrili smo da ništa bolje ne isceljuje od osećanja – da se potpuno iskuse potisnute i skrivene uspomene i emocije sa početka života.

Ako se terapija pravilno sprovede, pa nesvesno postepeno, po pravilnom redosledu, postane svesno, svaka potisnuta uspomena biće ponovno integrisana, a komponenta patnje otklonjena. Sa obrtanjem neurotskog procesa, osećamo se bolje i opuštenije,
migrene slabe i snižava se krvni pritiak. Kolitis, alergije, astma i epileptični napadi postaju slabiji, čak mogu i nestati. Negativne nervne energije koja sprečava koncentraciju i primorava nas da tražimo duhovno vodjstvo ili da otkrivamo smisao života, biće sve manje. Konačno ćemo slobodno živeti.

/ Iz Knjige : Why you get sick, and  How you get well /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP