Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61785
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6372821
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

"LJUDI U CRNOM"


21.09.2014. / ree-Akademediasrbija
Priredio za objavljivanje na srpskom : Slobodan Maričić

Ne zna se tačno ko je prvi koristio izraz “Ljudi u crnom” ("Men in Black") u zapadnim zemljama, mada se smatra da je to bio Albert K. Bender iz USA, negde pedesitih godina prošlog veka.

 Albert je pre toga bio predsednik jednog biroa koji se bavio istraživanjem NLO’a - International Flying Saucer Bureau (IFSB), kao i urednik jednog manjeg časopisa ("Space Review")  na tu temu. U oktobru 1953 godine, časopis je izdat poslednji put, a na prvoj stranici bila je i naznaka kako se radi o poslednjem izdanju. Tu je bilo i par čudnih komentara, kao npr: “urednik časopisa obavešten je iz pouzdanih izvora kako je istraživanje, odnosno, rešenje fenomena NLO ušlo u svoju završnu fazu”.

"Isti izvor od kojeg smo dobili ove materijale sugerisao nam je da ovo nije ni vreme ni mesto da se ti podaci javno i objave." U nastavku: “Važno obaveštenje: Misterija letećih tanjira nije više nikakva misterija. Njihovo poreklo nam je poznato, međutim, sa viših instanci dobili smo naredbu da informacije o tome ne objavljujemo.”  “Mi smo želeli da objavimo celu priču, međutim zbog same prirode informacija, morali smo da odustanemo od toga." Na kraju je bilo: "Savetujemo sve one koji se bave ovom tematikom da budu veoma oprezni.” Nakon toga, Bender je zatvorio biro za istraživanje NLO-a i prestao sa daljim objavljivanjem magazina "Space Review".

Oni koji imaju imalo iskustva u proučavanju kojekakvih tajnih društava, već dobro znaju kako svi oni tvrde da znaju određene tajne, koje isto tako iz određenih tajanstvenih razloga ne smeju javno obelodaniti. Čak ni apel “budite veoma oprezni” nije bio ništa novo, osim što je učinio kod onih koji se bave ovom tematikom da se osećaju još više važnima. Na kraju krajeva, ko bi to još proganjao one koji gube vreme istražujući nešto slično?

Kratko nakon što je zatvorio svoju organizaciju i prestao sa objavljivanjem  časopisa, Bender je dao jedan intervju za lokalne novine u kome je izjavio kako su ga posetila tri “čoveka u crnim odelima” i naredila mu da prestane sa štampanjem materijala na temu NLO-a. On je rekao kako su ga ti ljudi “na smrt isprepadali” i da nakon toga nije mogao “ni da jede nekoliko dana." Neki od njegovih kolega tada su pokušali da iznude od njega nešto više informacija o tom događaju, međutim, Bender je na sve to samo odmahivao glavom.  Mnogi od onih koji su se bavili istraživanjem UFO fenomena, u to vreme, bili su dosta skeptični u vezi ove Benderove priče. Tako su govorili kako su Benderova organizacija kao i časopis bili na rubu kolapsa, te je on izmislio celu priču kako bi izbegao bankrot, a da istovremeno ne izgubi i obraz.
Međutim, kako je vreme prolazilo ova priča je dobijala sve više i više kredibiliteta. Neki od Benderovih prijatelja smatrali su da su ona tri čoveka, u stvari, bili agenti CIA-e ili neke druge vladine tajne organizacije. Kasnije se već počelo verovati kako se ipak radi nekim o natprirodnim entitetima, vanzemaljskog porekla, jer se isti slučaj počeo dešavati i drugim ljudima  koji su se ozbiljno bavili ovom problematikom i publikovali svoje nalaze.

Nešto više o svojim misterioznim posetiocima Bender je rekao tek 1963.g. kada je objavio knjigu pod naslovom "Flying Saucers and the Three Men in Black" („Leteći Tanjiri i Tri čoveka u crnom”). Knjiga je bila dosta konfuzno pisana sa vrlo malo činjeničnog materijala u vezi samih NLO-a, međutim, materijal koji je izneo, dao je ipak mnogo više kredibiliteta ovom fenomenu. Bender je tu čak opisao još jednu sličnu misteriju, tj. govorio je o tome kako nasuprot “Ljudi u crnom,” postoje i tzv. “Žene u belom”, - veoma lepe žene koje nose bele kostime čvrsto pripijene uz telo, i imaju  svetle, odnosno blještave oči.Navodno, razlog što ova stvorenja uvek nose crne naočare, upravo je bio da sakriju te neobične “svetleće oči”. 
Većina ljudi u crnom bila je opisana tako da su imali sivomaslinastu boju kože i crnu ravnu kosu, te da su izgledali slično kao “cigani,” odnosno bili su “orijentalnog” izgleda. Većinom se radilo o grupi od tri čoveka koja su se obično vozila u novim, dobro uglancanim automobilima uglavnom marke Kadilak. Svedoci koji su imali priliku da se približe tim automobilima su tvrdili da su isti imali miris specifičan za nove automobile. Ljudi u crnom su se sami često predstavljali kao agenti CIA-e ili neke druge vladine tajne organizacije. Imaju običaj da samo mahnu nekom “službenom legitimacijom”, međutim, nikome nisu davali priliku da proveri detalje sa tih kartica. Ponekad nose neke bedževe sa nepoznatim amblemima, a isto tako na autima im se ponekad mogu videti slični simboli. Sama svrha njihovih poseta je ućutkivanje ljudi koji su videli NLO-e ili bili u bilo kakvoj interakciji sa vanzemaljcima i o tome javno govorili ili dali izjave vlastima. Oni uglavnom to rade izazivajući stanje opšte konfuzije kod svedoka ili im, jednostavno, uteraju strah u kosti. Ljudi često posle takvih iskustava počnu patiti od neke vrste paranoje, te dobiju tendenciju da svrstavaju sve nepoznate osobe iz svoje neposredne okoline u kategoriju “Ljudi u crnom”, pa čak i ako ovi ne nose crna odela i nemaju “Svetleće” oči. Jedna od glavnih karakteristika ljudi u crnom prema izjavama svedoka je da su nepoznatog porekla i da se neobično ponašaju i niko ne zna odakle zapravo dolaze.  Njihovo ponašanje nije karakteristično za ljude, a kod ljudi ostavljaju i neku vrstu utiska neposredne pretnje, odnosno, osećaja da se nalaze u životnoj opasnosti. 

Kao i u svim ostalim slučajevima, kada su vanzemaljci u pitanju, i ovde imamo problema sa materijalnim dokazima. Čini se da su “Men in Black” (MIB), upravo i dizajnirani za svrhu zaplašivanja svedoka i zaplene svih materijalnih dokaza  o postojanju vanzemaljaca i NLO-a, koji bi se akcidentalno našli u posedu ljudskih bića. Tako, prilikom proučavanja ovog fenomena jedino na šta se možemo osloniti to su izjave onih koji su ipak odlučili da pričaju o tome.

Jedan od klasičnih slučajeva dogodio se još 1965 godine nadzorniku autoputeva Rex-u Heflin-u iz Kalifornije. On je tvrdio kako je 3-ćeg augusta iste godine, dok je stajao parkiran pored autoputa Santa Ana, nekoliko puta snimio svojim polaroid aparatom jedan nepoznati leteći objekat, dok je ovaj lebdeo iznad zemlje. Nedugo zatim, posetile su ga neke osobe koje su mu se predstavile kao službenici Komande Severnoameričkih Vazduhopolvnih Snaga - North American Air Defense Command (NORAD), te ga ubedili da im preda fotografije radi ispitivanja autentičnosti. Međutim NORAD je kasnije demantovao da je slao bilo kave službenike kod Rex-a. U svakom slučaju, Rex je tom prilikom dao 3 od 4 fotografije koje je imao. Na jednoj, koja je ostala u njegovom posedu, jasno se video leteći tanjir, međutim, s obzirom da se radilo o snimku napravljenom polaroid aparatom, nije se mogla dokazati njegova autentičnost, jer nije bilo negativa. Dve godine kasnije, Rex Heflin je prijavio još jedan slučaj misteriozne posete. Ovaj put radilo se o osobi koja mu se predstavila kao  C. H. Edmonds, kapetan američkih vazduhoplovnih snaga i tvrdila kako je on bio uključen u istragu Heflinovih fotografija, pa je sada samo došao da ga pita da li ih on želi natrag.  Heflin kaže da je za to vreme napolju, ispred prozora njegove kuće, stajala parkirana crna limuzina sa još jednom osobom koja je sedela unutra. Ta osoba, u autu, kao da je zračila nekom ljubičastom svetlošću. Dok je razgovarao sa kapetanom Edmondsom, radio koji je do tada svirao u sobi počeo je da ima smetnje. Heflin je pretpostavljao da su ga posetioci nekako snimali, te je dolazilo do interferencije elektromagnetnih talasa i to je bio razlog zašto je radio krčao celo vreme, dok je ova poseta trajala. Heflin je rekao kako njemu te fotografije više nisu potrebne te ga je tako misteriozni posetilac napustio “sa znakovima zadovoljstva na licu”. Kada je Heflin prijavio ovaj događaj vojnim istražiteljima , istraga je pokazala kako osoba pod tim imenom kako se predstavila Rexu nikada nije radila za Vazduhoplovne Snage.

Ivan Sanderson, u knjizi "Uninvited Visitors", opisuje slučaj gde je jedna porodica, takođe nakon viđenja NLO-a, bila posećena od strane muškarca visine nešto više od dva metra, sa relativno malom glavom, razvijenim grudnim košem, tankim ekstremitetima i belom bojom kože. Osoba im se predstavila kao agent jedne osiguravajuće kompanije i rekla da traži nekoga veoma sličnog ocu ove familije i kako se radi o nasljeđu prilično velike sume novca. Posetilac je samo mahnuo ispred njihovih očiju nekom karticom, a zatim nakon što ju je stavio u džep, otvorio se sako ispod koje se na košulji video neki čudan bedž, kojeg je ovaj odmah pokrio. Stranac im je postavio nekoliko pitanja koja nisu uopšte bila u vezi sa NLO-ima, a što je u svemu bilo najčudnije, to su bile tvrdnje nekih članova porodice koji su sedeli sa strane, da su videli dve zelene žice koje su, kako je najstarija kćerka primetila, izlazile iz njegovih čarapa i na dva mesta završavale u mišićima noge. Nakon ovog “intervjua” posetilac je ušao u jednu veliku crnu limuzinu u kojoj su bila još dva čoveka i limuzina je uskoro nestala u mraku na putu koji je vodio prema šumi. Na automobilu su celo to vreme svetla bila ugašena, iako je bila noć.

U svakom slučaju, osim što “ljudi u crnom” znaju zlostavljati i zastrašivati svedoke, mnogi od njih su se takođe žalili na mnogo nekih drugih neugodnih fizičkih simptoma koji su ostajali kao posledica ovih čudnih poseta. Tu se ubrajaju, recimo, jake glavobolje, gubitak memorije, osećanje nekog čudnog neprijatnog mirisa. Još jedna od sposobnosti MIB-a je ta, da imaju sposobnost da menjaju izgled . Tako recimo John Keel, poznati istaživač NLO fenomena, koji je napisao dosta knjiga na ovu temu, tvrdi da su se MIB-ovi u nekoliko navrata prikazivali drugima u njegovom obličju prilikom poseta nekim svedocima, te kada se on kasnije pojavljivao kod njih , ovi su bili šokirani tj. nisu mogli da dođu sebi i nisu mu verovali da nije već jednom bio kod njih ”!? Kasnije su neki od tih ljudi koji su tvrdili da su bili redovno otimani od strane vanzemaljaca i za to imali fizičke dokaze u vidu ožiljaka ili implatata u svom telu, počeli da pronose glasine kako je i pravi John Keel otet, i kako su ga vanzemaljci zamenili sa jednom replikom, androidom, koji nije više onaj pravi John, mada izgleda isto kao on.

Ljudi su kroz istoriju pokušavali da objasne određene fenomene jezikom, odnosno pojmovima baziranim na verovanjima koja u neko određeno vreme bila karakteristična. Ako uzmemo u obzir srednjovekovne priče o susretu ljudi sa kojekakvim demonima, možemo naći zapise kako su se često đavoli prikazivali kao “ljudi” koji su bili obučeni u crno. Imali su sposobnost da promene oblik, da izgledaju kao neko ko je veoma blizak žrtvi, a isto tako da uzmu izgled anđela i svetaca. Mnogi od onih koji su tvrdili da su sreli đavola, žalili su se i na ceo niz nekih drugih popratnih simptoma, koji su slični onima koje danas imaju ljudi koji su imali posla s “Ljudima u crnom”.

Na Haitiju, domoroci veruju u postojanje jedne grupe veoma zlih “čarobnjaka”, koje oni nazivaju "Zobops".  Tako Haićani kažu da ako ikada vidiš novu crnu limuzinu, a ne vidiš vozača , ona je sigurno pod kontrolom "Zobops-a", i najbolje je držati se što dalje od nje. Čuveni šaman južnoafričkog plemena Zulu, Credo Mutwa, u jednom intervjuu koji je snimljen i distribuiran pod naslovom “Reptilian Agenda”, tvrdi kako su “Men in Black” poznati i u Africi još od davnina, s tim što su se tamo tek odnedavno “modernizovali,” što se oblačenja tiče. Tako on kaže da su MIB pre nosili crne mantije sa kapuljačama, a oko tih njihovih mantija bilo je vezano nešto slično konopcu, upravo kako se oblači katolički red „Jezuita” u braon ili crne mantije sa belim konopcem oko struka i tri velika čvora. Tako on navodi slučaj jednog svog rođaka, koji je za vreme dok je čuvao neki objekat imao priliku da se konfrontira i slučajno ubije jednog vanzemaljca tipa Sivi ( Grey) , kojeg je zatekao u pokušaju da se uvuče u kuću. On je tom prilikom oduzeo od mrtvog Grey-a neki “zavežljaj” koji je ovaj nosio sa sobom i kasnije ga odneo kući. Ubrzo zatim, bio je posećen od strane “Ljudi u crnom” koju su ga na smrt isprepadali i oduzeli mu sav dokazni materijal.

Da li su u stvari, patuljci, vile, vilenjaci, vampiri, zmajevi, đavoli  itd. iz prastarih narodnih priča ono što danas nazivamo vanzemaljcima ? Da je moguće da u tim narodnim pričama ima i dosta istine koja je simbolično izražena? Da li su one nastale kao rezultat interakcije ovih entiteta s ljudskim bićima, kroz našu istoriju? Vrlo verovatno. U davnim vremenima većina ljudi je verovalo u đavole i “sile mraka”, dok danas malo ko veruje u postojanje stvorenja koja dolaze ovamo iz svemira ili iz neke druge oblasti postojanja. Poznato nam je da su ljudi u srednjem veku sasvim ozbiljno uzimali postojanje đavole, pa su tako mnoga ljudska bića završila na lomačama pod optužbom da su bili opsednuti đavolom ili u nekom “dosluhu” s njim. Danas, bilo ko da se odluči da prijavi vlastima slučaj susreta sa „ Ljudima u crnom” može se susresti samo sa nevericom, a velike su šanse da će biti i ismejan ili proglašen ludim. Ovakve priče se i od strane medija smatraju suviše bizarnim, tako da mediji retko objavljuju svedočenja „ iz prve ruke.

Do sada su takve stvari bile najčešće objavljivane samo u magazinima na temu UFO-oa, tako da je ipak dosta ljudi čulo nešto na tu temu, mada većini njih nisu poznati svi detalji ove problematike. Danas mnogi asociraju na pojam „ Ljudi u crnom „ u vezi sa popularnim komedijom filmom "Men in Black," mada taj film nema nikakve veze sa samom suštinom ove teme. Činjenica je da su agenti određenh tajnih agencija američke vlade pokušavali u mnogo navrata da kopiraju neke aktivnosti vanzemaljaca, kako bi izazvali konfuziju kod ljudi ( pa i pravljenje takvih filmova da bi izvrgli ruglu ozbiljnost teme ) , međutim ta praksa je imala veoma ograničene rezultate. 

Jedan od incidenata koji je dobio dosta publiciteta bio je slučaj “kidnapovanja” Betty i Barney-a Hill-a.  Ovaj bračni par vraćao se kući u Portsmouth, New Hampshire, autom iz Kanade u noći 19. septembra 1961.g. Kada su se našli na jednom izolovanom delu puta, videli su iznad sebe nešto što je ličilo na leteći tanjir. Nakon toga usledila su dva “prazna” sata u njihovom životu, u toku kojih im nije bilo poznato šta se dešavalo s njima. Nisu se mogli setiti ničega od momenta kada su vidjeli UFO, pa do onog momenta, dva sata kasnije, kada su se našli u autu na istom putu, samo nekoliko kilometara dalje od onog mesta gde su primetili nepoznatu letilicu. Mesecima nakon tog događaja oba bračna partnera patila su od raznih psihičkih tegoba, te su se na kraju obratili jednom psihijatru, koji ih je hipnotisao. Pod hipnozom, Hill-ovi su opisali ceo slučaj otmice (Abdukcije), kako su bili kidnapovani od strane vanzemaljaca i prebačeni na neindentifikovani leteći objekat. Betty i Barney nisu ni imali nameru da o svemu tome javno pričaju, međutim, pisac John Fuller se zainteresovao za njihov slučaj te je on, nakon jednog dubljeg proučavanja ovog događaja, objavio i knjigu "The Interrupted Journey" (“Prekinuto Putovanje”). Iako je autor na nekoliko mesta u knjizi sugerisao kako bi se moglo raditi i o halucinacijama, odnosno, snu, kod većine čitalaca ostao je utisak kako se ovde radilo o jednom istinitom događaju.  Entiteti koji su navodno kontrolisali taj svemirski brod teško da se mogu svrstati u “Ljude u crnom,” mada su Barney i Betty opisali jednog od kidnapera kao "Irca sa crvenom glavom", za jednog drugog su tvrdili da je nosio crni mantil, te da je imao crnu maramu omotanu oko vrata. Ostali entiteti na brodu su večinom odgovarali opisu „Greys-a”.  Pod hipnozom, Hill-ovi su nacrtali i skicu “vođe” otmičara. Radilo se o insektoidnom obliku lica sa dugim i tankim ustima, kao i velikim kosim očima.

Za razliku od mnogih knjiga na temu interakcije vanzemaljaca sa ljudskim bićima, “The Interrupted Journey” je veoma ubedljiva.  Čovek stiče utisak da su, kako pisac, tako i Barney i Betty Hill, sasvim inteligentni, pošteni i iskreni ljudi koji jednostavno veruju kako je sve ono što je ovde opisano istinito, i kako govori zapis doktora koji ih je pred svedocima hipnotisao. Tako je u našoj novijoj istoriji ovo bila prva od knjiga u kojoj je iznesen koncept u smislu da NLO mogu da se neprimetno prizeme, da vanzemaljci mogu da kidnapuju ljude, da ih izlože nizu ponižavajućih i brutalnih laboratorijskih istraživanja a onda da im izbrišu sećanje na sve to, što na kraju ostavlja kod žrtava ceo niz psihičkih posledica i trauma a često i fizičkih tragova.

Da li smo mi i danas pod kontrolom bića koja imaju sposobnost da zamagle ljudski um, pa možda i da ga programiraju? Na jedno ovakvo pitanje svaki pojedinac bi trebao posebno da odgovori, ali tek nakon jednog dubljeg upoznavanja ove tematike. Kada ljudi prijave ovakve slučajeve, oni se već tada mahom nalaze u jednom narušenom psihičkom stanju. Oni koji ih slušaju često sumnjaju da je priča koju su čuli atribut narušenog psihičkog stanja osobe od koje su je čuli, međutim, ne pada im napamet da je psihičko stanje te osobe narušeno upravo kao posledica njene istinite interakcije sa vanzemaljcima.
Klasičan slučaj intervencije „ljudi u crnom” izgleda otprilike ovako: kratko nakon što čovek, kao slučajni svedok ili istraživać, vidi ili ima neku vrstu interakcije sa NLO ili vanzemaljcima, - dobije posetu. To se najčešće događa neposredno nakon incidenta, dok se o tome još ništa javno nije čulo. Ukratko rečeno, ne postoji šansa da su posetioci prethodno mogli da čuju o tom incidentu uz pomoć sredstava informisanja, a uvek poseduju sve podatke, uključujući imena i adrese svih onih koji su imali bilo kakvog učešća u tom incidentu.

Žrtve su skoro uvek same kod kuće za vreme posete. Posetioci, obično trojica, stižu u velikom crnom autu. U Americi, to je najčešće Kadilak. Iako stariji tip tog auta po datumu proizvodnje, auto izgleda kao da je tek proizveden, pa ima čak i onaj “miris” novog auta. Ako neko uspe da zapiše broj tablica jednog od takvih auta, kasnije se redovno ispostavi kako se radi o broju koji ne postoji. Posetioci su skoro uvek muškarci, samo u retkim slučajevima među njima se nalazi i jedna žena. Po izgledu se najčešće uklapaju u stereotip agenata CIA ili neke druge tajne obaveštajne službe. Nose tamna odela, tamne šešire, tamne kravate, tamne cipele i čarape, bijele košulje i tamne naočare. Svedoci uvek tvrde da njihova odela izgledaju kao da su tek kupljena. Njihova lica su većinom opisivana kao “orijentalnog” izgleda sa kosim očima.

U jednom slučaju, čovek u crnom je navodno imao na usnama  svetli karmin! MIB su generalno opisani kao bezizražajni, nesposobni da pokažu bilo kakvu emociju, pokreti su im ukočeni, odnosno, trapavi. Odaju utisak hladnoće, formalnosti i pretnje. Ne pokazuju nikada neku toplinu ili srdačnost, čak kada se i ne ponašaju neprijateljski.  Svedoci često upućuju na to kako njihovi posetioci nisu imali karakteristike ljudskih bića, osim samo po izgledu, tj. da se da naslutiti da se ne radi o ljudima. Neki od njih pokažu nekakve identifikacione karte, međutim, većina ljudi ni ne zna kako izgledaju originalne legitimacije CIA ili neke druge tajne službe, tako da te kartice i nisu od nekog značaja, osim što kod čoveka treba da ostave utisak, kako se radi o službenoj poseti agenata neke zvanične organizacije.  Posjetioci ispituju, upozoravaju, a često i prete. Sam incident im je već prethodno poznat do nasitnijih detalja. Govore perfektno, odnosno, kako svedoci često sami kažu – “previše perfektno”, bez ikakvih gramatičkih grešaka i sa savršenom dikcijom i intonacijom. Ove čudne posete najčešće završavaju pretnjom svedoku ili žrtvi incidenta da ukoliko ovaj bude javno govorio o tome, njemu ili nekome iz njegove uže porodice desiće se “nešto strašno”. Često se slične posete i pretnje upućuju i onima koji istražuju ovu tematiku, a nisu prethodno lično imali priliku da se sretnu sa vanzemaljcima.

Međutim, ima dosta i slučajeva koji nisu toliko klasični, odnosno, stereoptipni. Jedan od njih dogodio se doktoru Herbertu Hopkinsu, iz države Maine, USA,  u septembru 1976 g. kada je uz pomoć regresivne hipnoze pokušavao da reši jedan slučaj abdukcije od strane vanzemaljaca. Jedne večeri, nakon što su njegova žena i deca izašli napolje, nazvala ga je telefonom jedna osoba koja mu se predstavila kao potpredsednik Organizacije za istraživanje UFO fenomena iz New Jersey-a, te ga pitala da li ga može posetiti u vezi diskusije nekih detalja, na temu slučaja kojeg je on upravo  istraživao. Dr Hopkins se složio s tim, što je na na kraju krajeva u to vreme bilo i prirodno. Nakon što je spustio slušalicu, doktor Hopkins je otišao do vrata da upali spoljno svetlo kako bi njegov posetilac lakše našao put od parkirališta do kuće, međutim, ovaj je već tada bio na vratima.  "Nisam video niti čuo bilo kakav automobil, rekao je kasnije Dr Hopkins, a da ga je ovaj čak i imao, nema teorije da bi njime uspeo tako brzo da stigne od telefona do moje kuće”. Čovek koji se pojavio na vratima bio je sam, obučen u crno odelo sa crnim šeširom, crnom kravatom i cipelama, a nosio je belu košulju. Kasnije je Dr Hopkins izjavio kako je njegov prvi utisak bio da je ovaj izgledao kao neki – “pogrebnik”. Odelo mu je bilo novo, perfektno ispeglano bez ijednog nabora. Kada je ovaj skinuo šešir, Dr Hopkins je primetio kako je njegov posetilac skroz ćelav, čak su mu nedostajale obrve i trepavice na očnim kapcima. Koža mu je bila bela kao “kod mrtvaca”  dok su mu usne bile jarko crvene. Za vreme njihove koverzacije, posetilac je slučajno obrisao svoje usne sivom rukavicom koju je nosio na ruci. Doktor je nakon toga tada ostao zapanjen jer je tek tada primetio da je ovaj razmazao neki karmin na usnama, koje su sada ostale skroz blede dok su na njegovim rukavicama ostale mrlje od karmina! Govoreći o svom čudnom posetiocu, Dr Hopkins je naveo i podatak da mu je ovaj u jednom momentu dao na znanje kako mu je poznato da on (doktor) ima dva novčića u svom džepu, što se ispostavilo kao tačno, te ga je onda zamolio da izvadi jednog od njih iz džepa te se koncentriše na njega dok ga drži u ruci. Kako je doktor gledao u novčić, tako je novčić polako išćezavao dok na kraju nije kompletno nestao. "Ni ti ni bilo ko drugi na ovom svetu nikada ga više neće videti,” rekao mu je posetilac.  Nakon nekog vremena diskusije na temu NLO’a, posetilac je počeo govoriti sve sporije i sporije; - “ostajem bez energije, moram odmah da idem – doviđenja,” - rekao je na kraju, skoro se teturao do vrata pa se nekako spustio niz stepenice. Dr Hopkins je onda video neku plavičastu svetlost ispred svoje kuće i u prvom momentu pomislio je kako se radi o farovima automobila koji je pripadao njegovom gostu, međutim, stranac je nestao, a da se nije čuo zvuk motora auta niti je doktor uspeo ni da vidi ikakav auto. Kada su se doktorova žena i deca vratili kući, zatekli su ga kako sav rasejan sedi za stolom na kome je ležao pištolj, dok su celo vreme svetla u kući treperila, palila se i gasila. Kada su izašli napolje ispred kuće, na mestu gdje je posetiočev auto otprilike trebao da bude parkiran pronašli su par čudnih otisaka, ali to nisu bili tragovi guma automobila, niti su se nalazili na mestu gde bi točkovi auta normalno bili. Sutradan su ti misteriozni tragovi već bili nestali. Neko vreme nakon ove posete u doktorovoj kući su se događali kojekavi bizarni incidenti. Doktora Hopkinsa je ova poseta toliko potresla da je postupio upravo onako kako mu je stranac i naložio, tj. izbrisao je sve trake sa materijalom kojeg je snimio za vreme svog istraživanja slučaja abdukcije i prestao je sa svakom daljom istragom. 

Čini se da “MIB” imaju sposobnost materijalizacije u našoj ravni postojanja 3D i da se tu radi o veštačkim stvorenjima koja su poslata od strane “Kontrolnog sistema” iz druge ravni postojanja (4-tog denziteta), kako bi se zataškali određeni slučajevi koji bi mogli navoditi na pomisao ili dokazati postojanje tog Kontrolnog sistema, kao i samu suštinu manipulacije ljudskim bićima. U svakom slučaju, čini se da je u poslednje vreme, broj ovakvih slučajeva mnogo manji nego pre. Da li se Kontrolni sistem trenutno više oslanja na elektronsku kontrolu uma ljudi ili su sada zadovoljnji sadašnjim stanjem svesti ljudske populacije na zemlji u ovoj tački vremena-prostora, te im takve intervencije nisu više potrebne?

/ Galaksija.com /



 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP