Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53562
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295951
Ko je na sajtu?
Imamo 70 gosta na mreži

ТАЈНЕ ЧУДОТВОРНОГ МИНЕРАЛА


09.10.2014./ pe – Академедиасрбијa
Пише : Радојица Барјактаревић

Рудник зеолита – камена живота код Бруса у близу села Игрош – „Калифорнији“ Cpбиje....

 - Кад би наши институти производили лекове на бази зеолита и пуштали у продају, много боље би се лечио овај наш болесни народ - каже Добривоје Бојовић Жути.

Зашто мало знамо о зеолиту?
Људи причају да се воће и поврће, кад се поспе зеолитом, у 95 одсто сачува од гљивичних обољења и трулења. Купи гљивична оболења и на кожи људи и животиња. У штали као у апотеци. И код нас је на бази зеолита почео да се издаје лек за третирање разних болести, попут карцинома коже, тумора јајника и грлића материце.

У питомини села Игрош, а зову га Игрош-Калифорнија, које се простире на око 8,5 квадратних километара на источним обронцима Копаоника пре две године забелео се рудник. Почела је пре две године експлоатација зеолита, који лечи и земљу, и воду, и биљке, и људе и животиње, а штити и од радијације. Камен нешто тврђи од креде, лако се дроби у комаде и ситни за различите намене, до прашине. Готово цело село лежи на зеолиту, па је отуда овде вегетација бујнија , а приноси житарица, воћа и поврћа бољи него у другим местима у окружењу. Више неупућених људи у селу су несвесно овим каменом зидали куће и штале, али се у њима, кажу, лепше осећају. Кад су чули о зеолиту, сазнали су да је то због тога. Зеолит упија влагу, па у овим објектима нигде нема буђи, а људи су, као и биљке и животиње заштићени од радијације.

Ко не дозвољава да се зеолит масовно користи у медицини и ветерини и саниранју последица радијације ?

- Мени је много жао што наш народ и наша држава Србија веома мало знају о зеолиту, а свако домаћинство, било у граду или на селу треба да има зеолит. Не зову га без разлога Грци каменом живота, а Јапанци - чаробни камен. Руси су најдаље отишли у испитивању зеолита, па су издали књигу са 1.500 препарата и лекова на бази зеолита. Ја вам о зеолиту могу да причам пуна два дана - каже мештанин и један од сувласника рудника у атару села Видојевићи, Добривоје Бојовић - Жути.

Већ је шеснаеста година од како се Геоинститут из Београда, „Мраморак“ и „Зео-коп“ из Бруса баве истраживањем зеолита у селу Игрошу али због недостатка пара све је готово стало. Према проценама стручњака, овде га има толико да би могао да се експлоатише читавих 150 година, а можда и више.

- Пољопривреда без зеолита не може да се замисли, нарочито повртарство, садња кукуруза, пшенице и свих других житарица, поврћа и биљака свих врста. Ако приликом садње ставите зеолит у корен биљке, било које, видећете како то расте. Читао сам књигу о зеолиту, па се једне године ја и супруга Јула одлучисмо да засадимо паприку. Рекли смо да пробамо, па ако се осуши, нећемо никоме да причамо. Умочили смо корење паприке у воду па у самлевени зеолит и засадили. Кад сам сазрелу паприку однео у град на пијацу сви су се чудили и крститли колика је била. Узео сам тако, једном, прегршт зеолита и сипао у корен крушке виљемовке. Обична садница болује некад и по три године док ластари израсту, а са зеолитом ластари су и по три метра као одједном израсли. То је невероватно. Син ми је држао краве. Прочитао сам да зеолит купи непријатне мирисе у штали, у живинарницима, приликом пушења дувана, у тоалетима, фрижидерима и тако даље. Пробао сам, ушао сам у шталу, а пошто је зеолит еколошки чиста руда, по кравама и по штали бацио сам једно пет- шест шака самлевеног зеолита. После пет-десет минута, улазио сам у шталу као у апотеку - прича Добривоје Бојовић Жути. Каже да зеолит у праху ништа мање није користан у ципелама, патикама и другој обући, јер отклања све неугодне мирисе, а међу прстима лечи гљивична оболења.
 
- Прочитао сам литературу медицинских стручњака и лично испробао и уверио се да зеолит купи гљивична оболења на кожи људи, животиња и биљака. Ако узмете прах зеолита, кад се највише осећа сврабеж ногу и неугодни мирис, не требате да перете ноге већ два-три пута метнете у чарапу и ви сте излечени. Правили су људи овде пут, свима сам давао зеолит да сипају у одећу и они су одушевљени - прича Добривоје Бојовић Жути. Он каже да већ три године пере зубе зеолитом, уверио се да скида каријес и лечи запаљење десни и кварне зубе.

Делио је он, каже, људима зеолит за лечење гљивичног оболења псоријазе, акни на лицу и других кожних оболења. Посебну примену, према кубанском рецепту, зеолит има ако се помеша са леком који је пацијенту прописао лекар.
 
Зеолит у Игрошу нашао је велику примену у спремању зимнице, посебно на очувању кромпира, јабука, крушака и другог воћа приликом складиштења. Људи причају да се воће и поврће, кад се поспе зеолитом, у 95 одсто сачува од гљивичних обољења и трулења. Игрошани кажу да зеолит штити и од племењаче, па би далеко боље и паметније било да се воће и поврће, уместо пестицидима, прска зеолитом. Пластеници су највећи потрошачи зеолита, а његово главно својство је што држи влагу у корену биљке. Посебно се препоручује на песковитим, киселим и хемикалијама затрованим земљиштима.

- Ја сам се прекрстио кад сам у часопису ,,Биље и здравље” прочитао шта су примаријус др специјалиста медицине Јелисавета Кунусић и докторка Ивана Џамић казале о зеолиту и о томе шта се све њиме лечи. Показивао сам чланак и лекарима, а лечим се и ја од Хочкинове болести, синдрома америчких војника и бомбардовања. И код нас је на бази зеолита почео да се издаје лек који се зове „Мегамин“ за лечења разних болести: карцинома коже, тумора јајника и грлића материце, груди, простате, јетре, слезине, танког и дебелог црева, плућа, костију, бешике, језика, штитасте жлезде и тако даље. Стабилизује и поправља циркулацију крви, притисак венски, отоке, хемаролиде, проширене капиларе. Када би наши институти производили лекове на бази зеолита и пустали у продају, лечио би се овај наш болесни народ. Сузе ми потеку кад у болници видим младе људе, а кад би нека научна институција писмено потврдила ово што људи пишу и доказе који постоје, онда не би скупоцене лекове набављали из иностранства - прича Бојовић.

Руси су атомску централу у Чернобиљу прекрили зеолитом да смање и неутралишу  радијацију , а Енглези Темзино корито, а ми и даље кубуримо са загађеним рекама и околином !

- Ако се језиком узме прах зеолита, али само мало, онда код људи и животиња одмах престаје пролив. То смо дефинитивно испрoбали, али људи, кад га употребљавају, морају грумен зеолита најпре да испеку добро у рерни да би се одстранио неки евентуално упијени бакцил, па се потом саструже ножем и тај прах на језику сто посто зауставља пролив - каже Добривоје.

Он упозорава на опрезност, јер не сме у организам да се убацује много зеолита, већ само мало, на врху језика како не би дошло до дехидрације - зеолит би покупио сву течност па би и живот човеку у том случају био угрожен.
 
- Ја сам прах зеолита помешао са концентратом и дао ћуркама које су имале пролив и одушевио сам се како је то брзо нестало. Примера је много. Сејао сам кукуруз са зеолитом и уверио се да је никло свако зрно - каже Добривоје.

О експлоатацији руде зеолита, вађења, млевења и паковања у pуднику „Видојевићи“ брине Јеротије Стевановић, власник предузећа „Зео-коп“ Д.О.О из Бруса, а 50 посто је и власник Рудника зеолита. У власништву Геоинcтитута је 30 посто, а 20 посто је „Мраморак“ из Бруса. Посао је кренуо, а на лагеру имају паковања од 25 кила до xака у врећи, завинско од наручиоца. Гренулације се крећу од 0, до 1 милиметар, 1-2, 2-4 и 4-7 милиметара, као и од 0 до 32 милиметра, у облику песка, које иде за побољшање земљишта које је затровано хемикалијама.

Од власника имања у Игрошу до сада смо откупили десет хектара земљишта. Људима смо платили колико су тражили. Зеолит вадимо и лагерујемо га. Људи га траже, а за поправку затрованог земљишта тренутно имамо хиљаду и по тона. Самлевени и спаковани зеолит, који смо досад продавали ишао је од 20 до 30 динара по килограму, плус ПДВ. Цена само извађеном, а не смалевеном зеолиту креће се од 11 до 12 динара. За сада, за зеолит се највише интересују пољопривредници - каже Јеротије Стевановић.

Можда је зеолит учинио да је Игрош једино село у Бруској општини где је наталитет позитиван a  у 175 домаћинстава живи око 800 становника, од којих је највише младих људи.

/ Извор: Via mail Gari-Gari /

Коментар уредника портала:

Веома занимљив и важан чланак зато препоручујем да га последите на што више адреса да би се можда држава активније укључила у производњу зеолита за најшире потребе, а не да га купи неки тајкун и препрода странцима за масне паре. Међутим, хтео бих да напоменем и лично посведочим искуством са зеолитом.

Наиме , када је готово силом исељено циганско насеље поред петље за Газелу у правцу Ниша, за које кажу да је било најстарије и највеће такво у Београду и Србији ( једини добар потез тадашњег градоначелника Ђиласа ) готово две недеље су багери чистили ђубре које је остало. То је било невиђена депонија отпада, да су возачи багера и камиона носили маске због смрада који се ширио од небројеног ђубрета. Осим стотина импровизованих плитких јама са фекалијама поред сваке назови куће, возачи су у кашикама багера налазили, остатке животиња, неки тврде и фетуса и сличних непојмљивих ствари. Месец дана је трајало одношење ђубрета а свуда се ширио несносни смрад. Стицајем околности познавао сам једног од возача из Градског водовода, који ми је испричао детаље које преносим. Земља је буквално била затрована за дуги низ година. Тада се неко ко се очигледно разуме у асанацију затрованог терена досетио и наређено је да се на тих пар десетина хектара наспе зеолит. Тако је насуто око 50 тона зеолита и заиста смрад је одмах нестао. Цело подручје је ограђено, на њему се ништа још не гради, мада су планиране неке приступне саобраћајнице  између Газеле и новог моста преко Аде. Дефинитивно да није искоришћен зеолит ко зна какве би се болести и заразе прошириле Новим Београдом и шире, после киша и нерегулисаног ( тада ) одвода кишних вода.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP