Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 70958
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6427639
Ko je na sajtu?
Imamo 33 gosta na mreži

ТРЕЋИ ДЕНЗИТЕТ – СВЕТ У КОМЕ ЖИВИМО


22.10.2014. / рее-Академедиасрбија

Ким Вилнер

Већ је широко распрострањена теорија о пет односно седам нивоа постојања – егзистенције бића која су на поједина сврстана бића зависно од достигнутог степена духовности.

Људска бића налазе се на такозваном трећем дензитету, док према теорији да је сва природа жива, све око нас од камена до животиња и биљака имају свој дензитет - односно живе и духовно расту на свом дензитету. И на вишим нивоима постојања такође постоје различита бића која нам још увек нису позната, а која су духовно на већем развојном нивоу од људи који , како говоре езотеријске теорије ако напредују “пењу се” у следећој инкарнацији на виши ниво.

У скали дензитета, трећи дензитет одговара оним живим бићима која имају одређени степен индивидуалне свести и слободне воље у складу с тим, ако ништа, онда бар потенцијално. То би имплицирало да би једно нормално биће 3-ег дензитета било један моралан ентитет заједно са одговорностима која му припадају. Док се једна животиња понаша примарно у складу са типичним карактеристикама њене врсте, ентитет трећег дензитета би требао да има једну рефлексивну само-свесност и слободну вољу, те тако и да преузме одговорност на себе у смислу карме и еволуције душе.

Док се лекције 2-ог дензитета односе на развијање једног духовног бића које има зачетке индивидуалног карактера и индивидуалне интелигенције, насупрот понашању које му је дириговано од стране његове врсте, лекције трећег дензитета одводе то још даље и омогућавају развитак једне индивидуализоване и сталне душе. Како би се обезбедио један катализатор за тај правац развоја, људска форма је физички слабија и мање специфично адаптиранија од оних форми са виших нивоа 2-ог дензитета. Такође, вербална комуникација и потреба учења језика први пут се појављује у 3-ем дензитету. Животиње се налазе у већој хармонији са њиховом природном околином и имају јаснију међусобну комуникацију унутар своје врсте. Према тумачењу Касиопејаца, више животињске врсте имају неку врсту заједничке свести која функционише телепатски.

Уколико таква (заједничка, телепатска) свест постоји и код људи, онда је она слабија и мање поуздана, тако да су људи с те стране више изоловани у односу један према другоме. У другу руку, релативна физичка рањивост људске форме чини кооперацију потребнијом него што је то случај код животиња, уопште. То онда ствара једну еволуционарну прилику за развијање индивидуалне интелигенције. Развијање способности индивидуалног размишљања и посебне личности за време живота у људском друштву онда служи као катализатор за развијање једне индивидуализоване душе. То у суштини обухвата један избор, базиран на слободној вољи, измеду (духовног ) служења себе самог или служења другима, што представља суштински избор еволуције душе.

То истовремено подразумева и једно подручје за езотеријски рад, те се тако не сматра аутоматском последицом саме чињенице што је неко биће трећег дензитета.

Гурџијев означава човека као једно 'тро-мождано биће,' насупрот ‘дво-можданим бићима,’ за које он сматра више животињске врсте. Тај појам се односи на човека који има три центра, - центар за кретање, чулни центар и центар за размишљање, док више животиње имају само центар за кретање и чулни центар. Тако, према Гурџијеву, диференцијални фактор представља развој способности размишљања.

Штајнер гледа на ово питање мало другачије. Према њему, животиње имају физичко, етеричко и астрално тело, а човек има све то исто са додатком једног ‘Ја’ . Док више животиње имају сличне базичне емоције као људи, људски род се одликује једном више развијенијом само-свесношћу или само-рефлекцијом. То човеково ‘Ја’ представља један више него психолошки механизам само-опсервације или мета-когниције и према Штајнеру, то је ентитет који се реинкарнира.

С друге стране, са аспекта учења 4-Пут, на то ‘Ја’ се гледа као на нешто што поседује само једну потенцијалну могућност која може да се оствари уз помоћ езотеричког рада. С тим у вези, само-свесност у психолошком смислу је корисна али сама по себи она не чини оно неуништиво - вечно ‘Ја’. Проблематика 3-ћег дензитета надаље се компликује концептом Адамичног и Пре-адамичног човека, који је такоде познат као органски портал. Према источњачкој гностици и Касиопејцима, човек има три стална нижа центра – моторни, емоционални и интелектуални, али он може или не може имати потенцијал за „утискивање” једне индивидуализоване душе у своје ‘више центре’. Тако се ту на пре-адамичног човека гледа као на једну животињу која има људско тијело и интелект. Као такав, он представља једну карику у ланцу еволуције душе од групне душе, из духовног базена одређене (животињске) врсте из другог дензитета, према њеној индивидуализацији у трећем дензитету. Тако се може рећи да је место које нормално заузима душа код пре-адамичног човека запоседнуто од стране нечега што би се могло назвати етничком колективном душом или колективном душом врсте. С тим у вези, такође се може рећи да пре-адамични човек опонаша функционисање душе код адамичних људи (са индивидуалном душом) уз помоћ неке врсте апсорпције и рефлексије енергије из виших центара, коју они примају од адамичних људи. Разлика између једних и других није очигледна пошто су обе врсте човека са психолошке стране исти. Разлика би могла бити само у доживљавању спиритуалног и трансцеденталног. Разлика не мора бити ни у пси- (видовњачкој) сензитивности јер таква осећајност такође постоји у другом дензитету. Она тамо може бити чак и јача и поузданија, него у трећем.

Као генерално правило, емоционални склоп човека бива све више свестан током његовог напредовања кроз трећи дензитет. Базична осећања, бол, задовољство, инстиктивна љубав или мржња према некоме или нечему, територијалност, стресне реакције, сексуални нагон за парењем, осећај за хијерархију, примитивно жаљење за неким или нечим и слично, што се пренело из другог дензитета, и даље настављају да егзистирају. Ти осећаји и нагони су аутоматски, а њихов шаблон настаје импринтацијом или утискивањем. Међутим, они су сада мекши и погоднији за обликовање од стране човековог ‘Ја’, него што је то случај у животињској форми. Присуство емоција не треба се мешати са развојем душе. У другу руку, према Моравјеву, што су емоције више рафиниране или ‘интелигентније’, као што је то нпр. једна алтруистична љубав, поштовање своје и туђе слободне воље, осећања за светиње или мистерије, нагон ка потрази за духовним, осећај личног интегритета и слично, то може представљати један мост између нижег и вишег. Тако се сматра да су то атрибути индивидуалне душе која се формира. У другу руку, чини се да се једна индивидуална душа може такође формирати на бази једне дубоко укорењене потребе за контролом, што би одговарало једној ОПС поларизацији. У оба случаја, индивидуа изабире које емоције ће развијати, а које неће испољавати.

Овај појам два различита типа човека нуди један детаљнији шематски приказ учења лекција на тему индивидуализације. Тек кад се дође негде пред крај тих лекција, оно што постаје релевантно је избор између ОПС и ОПД поларитета, који је базиран на слободној вољи дате индивидуе. Тај избор, учињен на једном јасном и свесном темељу, припрема човека за прелаз у следећи дензитет. Исто као што широм животињског света налазимо примере развијених базичних емоција и социјалне структуре, тако можемо рећи и да се основе једне духовно свесне и безусловне слободне воље, развијају на крајњем делу трећег дензитета.

 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP