Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53248
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293709
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

"ČETVRTI RAJH” OVLADAVA EVROPOM


29.10.2014. / ree - Akademediasrbija
Dragoslav Marković

Sviđalo se to nekome ili ne, Nemačka je već ekonomski ovladala Evropom i uskoro će potpuno zavladati. Nemačka je već glavni snabdevač cele Evrope raznoraznom robom, trudeći se da se sve više širi i „oduzme” SAD i Kini i tržišta van Evrope.


Nemačka se već nekoliko godina trudi da „uvuče” nove zemlje u svoje tržište i privlači nove države u zonu evra. Evroskeptici su to već odavno nazvali „Četvrtim nemačkim rajhom”, koji će za razliku od prethodnih nemačkih država koje su to isto pokušavale u dva svetska rata da urade oružjem, učiniti bez krvi, novcem...

Stručnjaci godinama analiziraju kako se ponašaju nove članice Unije koje, u suštini, nisu mogle da donesu nikakav boljitak EU, ali su ipak primane u članstvo. Došli su do zaključka da je sve to rezultat želje Evrosaveza jedino da proširi tržište, a samim tim i politički uticaj. Poznato je odavno da je EU potpisivala prošlih godina sa siromašnim zemljama nekadašnjeg SSSR privredne sporazume iako im je bilo potpuno jasno da će oni pogubno uticati na opštu privrednu situaciju.  Sudeći po broju evroskeptika i njihovom povećanju samo u Velikoj Britaniji i Francuskoj, nemoguće je zaključiti da su takve zemlje videle bilo kakvu perspektivu za povećavanje tržišta u ovim „izgubljenim” zemljama. Zbog toga je više nego očigledno da je to koristilo samo Nemačkoj: u trenutku kada je njeno tradicionalno tržište počelo da posustaje - posebno Portugalija, Španija i Grčka u kojima je počela naglo da pada tražnja za nemačkom robom...

Već je jasno da se sve evropske zemlje koje preživljavaju ekonomsku krizu - preživljavaju je zahvaljujući poilitici - Angele Merkel. I to nikoga više ne čudi. Iza nas je najgori talas ekonomske krize u poslednje vreme u Evropi. Kada je „vrhunac” ipak prošao, pokazalo se da Grčka praktično više ne postoji na karti evrotržišta...Onda je nekom u Nemačkoj palo na pamet da „zbaci balast Grčke sa pleća Evrosaveza”. Taj momenat je ipak prošao i Grčkoj su dali „lake” kredite kojim su je pretvorili u doživotnog dužnika, a potom su isti scenario primenili i na ostale utopljenike: Španiju, Portugaliju, Kipar. Scenario ne predviđa samo vraćanje dugova, već i, pored ostalog, izbor snabdevača u raznoraznim isporukama i poslovima koga određuje kreditor. Drugim rečima, reč Brisela koji nominalno daje kredite je odlučujuća, a u suštini je to SR Nemačka koja je i najveći kreditor u EU!

Ekonomska kriza u EU je mnoge evropske zemlje probudila: shvatili su da Evrosavez nije savez najprosperitetnijih i i najstabilnijih zemalja Evrope, već polje za porobljavanje slabih od strane moćnih. O tome odavno govore evroskeptici i pitaju se da li u Evrosavezu postoje snage koje bi se zaista suprotstavile ekonomski najmoćnijoj državi SR Nemačkoj? I izmenile postojeći ekonomski i politički poredak?

             

                                                Pod čvrstom rukom Hangele Merkel /*

Mnogi stručnjaci u Evropi smatraju da je tako nešto moguće jedino ukoliko bi neke od takvih zemalja - izašle uz EU! To mišljenje podržava i zamenik direktora Centra „Banke i kreditna politika” Evropskog instituta Ruske akademije nauka Anatolij Bažan. I on i mnogi drugi analitičari u Evropi smatraju da je to jedino moguće ostvariti na taj način jer norme EU predviđaju savršeno slobodno kretanje robe, kapitala, radne snage... što, prevashodno, pogoduje zemljama koje imaju visoku produktivnost rada, proizvode najnoviju i visokokvalitetnu robu po najnovijoj tehnologiji. A u tome je najviše i najdalje otišla Nemačka!

S druge strane, udeo Italije i Francuske u zajedničkom tržištu EU svakim danom je sve manji, a udeo Nemačke sve veći. Ali, izaći iz EU je posebno težak zadatak posle čega bi usledile veoma negativne i pogubne posledice, pre svega finansijske. Stručnjaci upozoravaju da su troškovi ulaska u EU zanemarljivi u odnosu na one kada bi se neko usudio da iz nje izađe...

Evroskepticizam cveta u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Grčkoj i još nekim zemljama. Postoje, međutim, i oni koji uopošte ne uzimaju u obzir „delovanje Nemačke na motive postojanja EU” i ne slažu se sa njim.

Stručnjaci ističu da su dobitke od ulaska u EU ipak imale „neke zemlje”: na primer Litvanija koja je ostvarila značajan rast neposredno pre izbijanja krize 2008, ali na račun obimnog rasta finansijskih usluga kada su banke iz razvijenog dela Unije „preuzele” finansijske institucije novopridošlih. Rezultat - povećan je obim bankarskih i finansijskih operacija koji se odrazio i na ekonomski rast. Makar je stanovništvo dobilo mnogo novih radnih mesta.

Nemačka roba se odlikuje visokim kvalitetom, poznatim i uvažavanim natpisom Made in Germany, za koji su svi spremni da plate i mnogo veću cenu od stvarne. Zbog toga nemački proizvodi nisu namenjeni tržištima u razvoju, nego onima već razvijenim, gde već postoji potrošačka tražnja. Zbog toga Nemačka nije zainteresovana za tržišno „slabe” države. Može se reći, slažu se stručnjaci, da je zbog toga Nemačka i bila inicijator širenja Evropske unije, uprkos brojnim negativnim momentima razvoja i problema sa kojima su u EU ušle sve zemlje nekadašnjeg socijalističkog bloka. I dan danas, upozoravaju ovi stručnjaci, postoje problemi sa ovim zemljama, ali, Nemačka, uvlačeći njih u orbitu uticaja EU, obezbeđuje sebi tržište, ali i blagi porast nivoa ekonomskog razvoja tih zemalja. Čime su one, izgleda, zadovoljne...

EVROPSKA PRAVILA - POREZ I NA SUNCE
Spomenka Milić

U nekim zemljama Evropske unije uveden je porez na korišćenje solarnih panela za sopstvene potrebe - gde je kraj?

Svetski političari puni su fraza o borbi protiv globalnog zagrevanja i ekološkim, obnovljivim izvorima energije (umesto zagađivača poput uglja, nafte, gasa, drva...). Energija vetra, sunca, vode - sve je to (na rečima) ono što treba razvijati.

Međutim, na delu - stvari i ne stoje tako, pogotovo kada je u pitanju Evropska unija (kojoj hrlimo). Setimo se nedavnog slučaja slovenačkog penzionera Jožea Prapera. On je na krov porodične kuće postavio malu solarnu elektranu i - zato će morati da vrati novac koji je primao poslednje tri godine. Naime, tokom te tri godine on je proizvodio struju, čime je zadovoljavao polovinu kućnih potreba za energijom. Ovaj penzionisani elektroinženjer iz Vuzenice izjavio je da se nada da će pravladati razum i da mu penzija ipak neće biti oduzeta i objašnjava da ga niko nije obavestio da se vlasnici mini elektrana zakonom tretiraju kao „mali preduzetnici”, „što je nespojivo sa statusom penzionera”.

Dobra namera da promoviše obnovljive izvore energije time što je prvi u svom kraju postavio solarnu elektranu - obila mu se o glavu. Bez obzira na to što je proteklih godina plaćao poreze i doprinose na elektranu (koja, uzgred, mesečno prizvede struje u vrednosti od svega 100 evra), ostaće bez penzije, ukoliko na sudu ne dokaže da na nju ima pravo, ili ako se u međuvremenu ne donese zakon koji bi proizvodnju energije iz obnovljivih izvora dopuštao i penzionerima.

Ni u Španiji nije ništa bolje što se tiče odnosa prema ekološkim izvorima energije. Prošle jeseni najavljeno je uvođenje novog poreza na solarnu energiju, a vlasnici solarnih panela više neći smeti da prodaju višak energije, tako da su, kažu, mnogi investitori u ovoj oblasti dovedeni na ivicu provalije. S obzirom na to da je vlada ove države donedavno podsticala upravo razvoj solarne energije, mnogi su odlučili da investiraju u ovu oblast. Međutim, ispostavilo se da su se takvi ljudi našli - pred finansijskim kolapsom. Najavljeno je i da će vlada Španije sprečiti ljude da proizvode sopstvene solarne panele - tako što će svi paneli biti povezani na državnu mrežu, a svako ko to odbije mogao bi da plati ogromnu globu.

A evo i najnovijih vesti: putem Španije idu i Nemačka i Austrija. I ove države su poslednjih godina davale subvencije ljudima koji su koristili solarne panele. Mnoštvo njih je prihvatilo pomoć i nabavili su skupe kolektore, a i mnogi privrednici su radili na tome da svoja postrojenja „priključe” - na sunce. Austrija „menja ploču”: doneta je odluka da se počne sa naplaćivanjem „poreza na sunce”, koji će iznositi 1,50 evrocenti po kilovat satu. Oni koji umeju da „čitaju između redova” zaključili su da je to od početka i bio plan: podstaći ljude da pređu na obnovljive izvore energije, a zatim im to - naplatiti. Priča se da će uskoro sličan porez biti uveden i u Nemačkoj (ma, gde bi Merkelova...) U stranoj štampi navodi se da su Austrijanci šokirani potezom, jer se osećaju prevarenim.: „Prvo su nas namamili da se prebacimo na kolektore za sakupljanje besplatne sunčeve energije, a sada žele da nam tu energiju naplate”.

Gde je kraj? Beskrupulozni vladari sveta verovatno će naći još načina da naplate narodu porez na život. Zašto ne bi bili uvedeni porez na vodu i na vazduh? Jedino je to još preostalo...

/ Treće oko br.634 /

/ * Fotografija : arhiv Akademediasrbija /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP