Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53181
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292973
Ko je na sajtu?
Imamo 76 gosta na mreži

ЗБОГ ВЕЛИКОГ БРОЈА ВУЛКАНСКИХ ЕРУПЦИЈА ОЧЕКУЈУ НАС ЕКСТРЕМНE ЗИМЕ


24.11.2014 / рее-Академедиасрбија
Аутор: Игор Окреса

Број вулкана који избијају се константно повећава, а научници не могу објаснити зашто се то дешава. Током 2013. године сведоци смо највећег броја вулканских ерупција у једној години у историји, а тај се тренд наставља и у 2014. години.

 У последњих неколико месеци пробудили су се велики вулкани у Русији, Перуу, Хавајима, Индонезије те на Аљаски. Врло је необично да толики број вулкана еруптира у исто време. Ерупција вулкана Сакурајима у јужном делу Киусхуа у Јапану. Обратите пажњу на вулканске муње које су великим делом подземни феномен. Према Волкано Дисковери у овом тренутку еруптира 34 вулкана широм света. Ти вулкани шаљу огромне количине прашине и пепела у горње слојеве атмосфере, а то би могло објаснити необично хладно време које је управо задесило САД и друге делове света. Ово што се тренутно догађа је тек почетак. Постоји још неколико врло великих вулкана због којих су научници врло забринути. На пример погледајмо што се догађа на Филипинима: Филипински институт за вулканологију и сеизмологију подигао 15. септембра узбуну због опасности од ерупције вулкана Маион у провинцији Албаи на највиши степен. Забележена су најмање 32 потреса ниске фреквенције што указује на деловање магме и вулканских гасова.

Још већу забринутост изазива Бардабунга. То је највећи вулкан на Исланду и његова ерупција значила би апсолутну катастрофу. Претња од ерупције Бардабунге овога пута је много веће од оне 2010. године. "Врло је тешко предвидети шта ће се догодити ако дође до ерупције", каже вулканолог Раи Кас. Научници кажу да је Бардабунга у последњих 10.000 година произвео највише лаве од било којег другог вулкана на Земљи. " Ако Бардабунга еруптира у пуној снази отказивање неколико десетина хиљада летова биће најмањи проблем на планети. Истина је да би већ ова зима могла бити најхладнија на северној хемисфери, а то потврђују наслови у британским медијима чији наслов гласи: "Исландски вулкан би могао проузроковати најхладнији зиму у историји". Зависно о снази експлозије честице у атмосфери би могле изазвати деценије хаотичних временских неприлика. Ситне честице делују као штитови у атмосфери и одбијају сунчеву светлост назад у свемир што значи да би температуре могле драстично пасти, а следеће лето ће бити лишено сунца. Ако се то деси не постоји ништа што би могли учинити и мораћемо се помирити са ситуацијом. Ово је врста "климатских промена" с којима се свако може сложити. Познато је да вулканске ерупције могу знатно снизити глобалне температуре. У ствари неки теоретичари глобалног загревања већ повезују повећану вулканску активност и чињеницу да температуре нису у порасту у последњих неколико година. У последњих десет година количина вулканских аеросола у стратосфери је повећана тако да се све више сунчеве светлости рефлектује назад у свемир каже климатолог Бењамин Сантер. Ако Бардабунга еруптира у пуној снази могли бисмо се суочити с нечим пуно горим од малог глобалног захлађења. Могли бисмо се суочити са зимама за које ће се чинити да им никад неће бити краја. То се већ дешавало током историје.

Ево неколико најтежих примера из википедие који су имали последице на целој планети.

Ефекти вулканских ерупција су последњих година скромнији, И остављају последице регионално, али у историји је било и много катастрофалнијих ефеката.

Најсавременији случај је из 1991. године кад је ерупција вулкана Пинатубо снизила глобалне температуре у следећих две до три године широм света оставивши различите последице.

1883. еруптирао је Кракатау што је створило зимске услове. Четири године након експлозије биле су необично хладне, а у зими 1887 - 1888 забележене су снажне снежне олује. Рекордне количине снежних падавина забележене су свуда широм планете.

1815. еруптирао је вулкан Тамбора у Индонезији. Последица тога била је појава мраза У Њујорку усред лета и падање снега у јуну у Новој Енглеској и Њуфаундленду. Година 1816. остала је упамћена као година без лета.

1600. еруптирао је вулкан Хуаинапутина у Перуу. Проучавања на годовима дрвећа показала су да је 1601. година била екстремно хладна. У Русији је тада владала најгора глад (1601. - 1603.).

Од 1600. до 1602. Швајцарска, Естонија и Летонија имале су изузетно хладне зиме. У Француској, Немачкој и Перуу 1601. каснила је берба грожђа на крају је производња вина пропала. Стабла бресака у Кини касно су процветала, а језеро Сува у Јапану смрзло се неуобичајено рано.

Утицај вулканских ерупција на температуре у свету далеко је највећа климатска претња од свих. Без топлих лета и пуно сунца, наши усеви неће успевати, а глобалне залихе хране већ су растегнуте до крајњих граница. Шта ће се догодити ако глобална производња хране буде смањена за 20% у периоду од неколико година? А то се може догодити колико већ сутра. !

/ Извор: Матрикс Ворлд /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP