Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 54148
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6300987
Ko je na sajtu?
Imamo 111 gosta na mreži

ПОТВРЂЕНА МОГУЋНОСТ КОСМИЧКОГ ПОРЕКЛА ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ


15.12.2014. / рее - Академедиасрбија

Виктор Кузмин

Експеримент са руским сателитом „Фотон-М“ бр. 4, који се у новембру вратио из орбите, експериментално је потврдио могућност једне од најузбудљивијих хипотеза о пореклу живота: да је живот на Земљу могао да дође из космоса.

 Пошто су доспеле у хранљиву средину на Земљи, бактерије са летелице „Фотон-М“ су почеле да се размножавају. Руски научници су у другој половини новембра саопштили да су експериментално потврдили могућност да је живот на Земљу дошао из свемира на метеорима. Како је изјавио сарадник Института за микробиологију РАН Александар Слободкин, експеримент је извршен током повратка сателита „Фотон-М“ бр. 4 из орбите. Испоставило се да једна од термофилних бактерија може да опстане на површини метеорита приликом проласка кроз густе слојеве атмосфере.

Како су саопштили представници Института за медицинско-биолошка истраживања, ради се о термофилној бактерији која бира станишта са високом температуром, као што су термални извори на Камчатки. Ту настаје активни муљ, чија температура прелази 100 степени Целзијуса. Током експеримента са сателитом „Фотон-М“ преживеле су, истина, само бактерије у 3 од 24 специјалне коморе на површини летелице. „Ради се о појединачним ћелијама, не ради се чак ни о стотинама ћелија“, објаснио је научник. Годину дана раније, када је лансиран сателит „Бион М1“, у свемиру је преживела и друга врста бактерије - Bacillus pumilus.

Бактерије нагризају Међународну космичку станицу?

Пошто су доспеле у хранљиву средину на Земљи, бактерије са летелице „Фотон-М“ су почеле да се размножавају. Истина, то се не може сматрати потпуном потврдом теорије о панспермији, односно о томе да је живот на Земљу заиста дошао на метеорима из свемира. Сателит са бактеријама се налазио на висини од само 575 km. Ако би се летелица подигла више, услови би били другачији и деловање радијације било би интензивније. „Тешко је рећи да ли би у таквим условима микроорганизми преживели. Али данас се не може ни са сигурношћу тврдити да би космичка радијација уништила све живо у отвореном свемирском простору“, истиче директор Научноистраживачког института за нуклеарну физику Московског државног универзитета „Ломоносов“ Михаил Панасјук. Хипотеза о томе да је живот на Земљу стигао из космоса је настала давно и ништа практично из ње не произилази. Она је популарна због своје једноставности. Како је настао живот? Из космоса, и то је све, питање се затвара.

Међутим, у овој фази истраживања научницима из Руске академије наука је пошло за руком да барем оповргну две раније постављене теорије: да живи организми не могу да опстану у отвореном космичком простору и да при паду метеора на Земљу микроорганизми обавезно сагоре. Истина, последња тврдња захтева извесно појашњење. Члан Комитета за метеоре Руске академије наука Виктор Гроховски уверен је да ниједан микроорганизам не може да преживи на површини небеског тела када оно пролази кроз гушће слојеве атмосфере, и да 90% његовог тела потпуно сагори. Он је сигуран да потврду за теорију о панспермији не треба тражити на површини, него унутар свемирских тела. Бактерије су већ доказале да могу да се прилагоде различитим условима живота, ако ништа друго, барем на свемирским станицама. На Земљи су се оне понашале на устаљени начин. А када су доспеле у атмосферу свемирске станице, биле су принуђене да проналазе нове просторе за свој боравак и да „нагризају“ различите неметалне површине.

Космички планктон

Нешто раније Федерална космичка агенција Русије је потврдила да се на површини Међународне космичке станице могу налазити микроорганизми који су остали на летелици након склапања и лансирања модула у орбиту. То су потврдиле анализе узорака у оквиру програма „Тест“. У 4 од 11 узорка откривене су бактерије, фрагменти ДНК хетеротрофног морског бактериопланктона који живи у Баренцовом мору. Притом је у свим узорцима забележено одсуство високотоксичног ракетног горива.

Научницима из Руске академије наука је пошло за руком да оповргну две раније постављене теорије: да живи организми не могу да опстану у отвореном космичком простору и да при паду метеора на Земљу микроорганизми обавезно сагоре.

Откривање трагова планктона из мора научници објашњавају тиме што се на висини од 40-70 km формира велика количина космичке прашине, која у себи садржи биогене супстанце и микроорганизме. Њих ту доносе узлазне ваздушне струје. Притом постоји и теорија према којој немају сви организми који се налазе на овим висинама земаљско порекло. Засад ову теорију није могуће ни потврдити ни побити, јер научници не могу са сигурношћу да тврде да су проучене све врсте бактерија које постоје на Земљи.

„Питање како је настао живот на Земљи има фундаментални значај и на њега још увек не постоји задовољавајући одговор. Ми једноставно не знамо. Хипотеза о томе да је живот на Земљу стигао из космоса је настала давно и ништа практично из ње не произилази. Она је популарна због своје једноставности. Како је настао живот? Из космоса, и то је све, питање се затвара“, изјавио је у разговору за „Руску реч“ руководилац Института за космички политику Иван Моисејев.

„Марсовска“ теорија - Уралски кристали траже живот у космосу

У последњих 25 година откривено је преко хиљаду планета ван Сунчевог система. Међутим, постојећа телескопска технологија омогућава открића само великих планета. Оптичка влакна која су развили научници из Јекатеринбурга треба да омогуће откривање планете величине Земље, као и анализу њиховог састава - а тиме и могућности развоја некаквог облика живота на њој.

Моисејев сматра да откриће Института за микробиологију Руске академије наука значи да је живот на Земљу могао да стигне на метеорима. Овај стручњак подсећа да је космички простор испуњен космичким зрачењем. Под дејством те радијације било какав сложени молекул неминовно се разара после одређеног времена. „Ако се претпостави да је метеор долетео изван Сунчевог система, онда је он летео милионима година под дејством космичке радијације. Никакви сложени молекули при таквом излагању зрачењу не могу да опстану, да не говоримо о организмима са беланчевинама“, истакао је Моисејев.

Он је подсетио да постоји теорија према којој је живот на Земљу доспео на метеорима са Марса. Према претпоставкама метеорити су могли бити последица вулканске активности на црвеној планети у далекој прошлости. Али ту наилазимо на другу противречност. Да је метеор могао да крене са Марса, он би два пута био под дејством изузетно високих температура – приликом „старта“ и при проласку кроз атмосферу Земље. „У тим условима је искључено да би било шта живо могло да опстане. А и вероватноћа да се живот појави на Марсу је знатно мања него на Земљи“, сматра стручњак. Истина, у „марсовској“ теорији постоји и други преокрет. Почетком августа су представници Политехничке школе из Лозане у Швајцарској објавили резултате истраживања трагова органског угљеника на метеориту са површине Марса. Они сматрају да је вероватноћа билошког порекла ових трагова доста висока. Угљеник је могао да се задржи у пукотинама камена. Док је сам метеор могао да се одвали од површине црвене планете под дејством кише астериода и да се после дугог пута кроз космос нађе на Земљи.

/ Руска реч /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP