Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 74789
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6448153
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

ДУПЛИ ПАС


22.12.2014. / Академедиасрбија
Пише : Слободан М.Маричић

Седам дана пре доласка кинеског премијера у Србију у вечерњим сатима на батајнички аеродром спустио се авион кинеске компаније Ее Чајна са петнаестак униформисаних путника и неколико других особа.

 Колико је ту било генерала, пуковника или других високих официра није тачно познато, јер су путници црним лимузинама убрзо директно с аеродрома одвезени у једну од резиденција српске владе. Као што су неприметно дошли, тако су и неприметно отишли , дан раније пре одласка свог премијера . Може се само нагађати каква је ово делегација била и који јој је био посао у Београду, јер их у јавности и од знатижељних новинара нико није видео у периоду од доласка до одласка. Логичан би био разлог послови и инвестирање, али уместо у мостове и путеве, или железницу, у нешто исто толико профитабилно. Српска власт је после разочарења  око руског затезања код куповине руских мигова, и од стране премијера Вучића прошле године бучно најављене куповине ракетних система за одбрану заћутала и ћути до данас. Тако би се дало помислити да је Србија одустала да војно господари својим небом и земљом. Ипак неће бити да је тако, што потврђује и ова посета кинеске војне делегације у тако тајним околностима.

Иако се у српским медијима Русија увек истиче у први план када се говори о обнављању српских војних, пре свега ваздухопловних ресурса, некако се случајно или намерно „заборавља“ споменути друга нам пријатељска и наклоњена војна сила – Кина. Да ипак односи Србије и Кине у овој области нису на „мртвој“ тачки показује и међудржавни Споразум који су ваздухопловства две земље закључила  у августу ове године, а којим су Ер Србији и Ер Чајна потврђена одређена права у ваздушном саобраћају као ваздухопловним превозницима. Ни тај споразум није добио превише публицитета, а потписали су га заменик српског ваздухопловног Директората и заменик администратора Управе ваздухопловства Кине. Управо се ових дана договара опет без претераног публицитета, оснивање заједничке компаније Ер Чајне и Ер Србије, што је ипак за чуђење, јер у исто време Ер Чајна и трећи највећи авио превозник на свету Луфтханза такође уговорају заједничку компанију, о чему  на сва звона пишу немачки медији. Мало је све чудно ако се зна  ко је Луфтханза и Ер Чајна као партер са прометом од близу десет милијарди долара годишње. Да се подсетимо да је ова кинеска авио компанија у државном власништву и да су јој конкуренти мешовите, али не много мање компаније  "Чајна истерн ерлајнз“ и „Чајна саутерн ерлајнз“ уз стотинак малих чартер авио фирми које лете по провинцијама  и околним дестинацијама. Са друге стране када знамо да Ер Србија има само десетак летилица међу којима ни један широко трупни авион за дуже летове, онда уопште врло чуди заинтересованост Кине да са нејаком Србијом уђе у тако озбиљне аранжмане.

Ту имамо и чињеницу да је Кина међу двадесетак земаља које су  показале интересовање за наше школске авионе за обуку пилота и то ни мање ни више него позната Сианска компанија за производњу пре свега војних летилица, која је управо  представила своју верзију „Pуског медведа“ Ил-76МФ, тешки тpанспортни авион од 200 тона „Y – 20“ . Како је објављено Кина планира да изради „свега“ 300 таквих авиона за потребе своје авијације. Кина не крије да је прототип авиона био поменути руски авион, као ни то да не би могла сама да савлада технологију израде без руске помоћи. И сад откуд ту међу „медведима“ мала Србија ?

Повезница би можда била чињеница , да је српска авио индустрија овладала производњом лаких летилица, али и борбених авиона, но на жалост нема ни минимум потребних средстава за производњу истих и излазак на светко тржиште. И поред свега,  школски авион „Ласта“  производи се у серијама по десетак комада и продаје по свету где добија ласкаве оцене. То је и учинило да се за исти заинтересује и нека сила као например Кина која се занима за већи број ових авиона што ће „погурати“ производњу усавршених модела, као и других пројеката.  Разлози за ово нису ти што Кина или нека друга земља са развијеном авио-индустријом не може да направи сличан авион, једноставно им се тако нешто не исплати. Наравно то не значи да Кина као што има обичај, сваки добар производ из свих области  који јој се учини потребан или профитабилан, као и овај наш авион неће „прекопирати“ и направити сличан, као уосталом и поменути  „Y – 20“ .

Дакле, авион „Ласта“ сигурно није разлог зближавања и удруживања кинеских ваздухопловних компанија. За одговор морамо заћи у домен српских војних потреба, и положаја Русије која је под великом лупом западно-европске и америчке јавности и администрације и која би према неким споразумима пореметила војну равнотежу на Балкану испоруком својих Миг-ова 29 и неких ракетних система, које тражи Србија.  Но Србија мора да се наоружа савременим борбеним средствима и логично је да се у ово укључи Кина као пријатељска земља, као друга светска велесила која има могућности да помогне Србији. Није битно је ли то иницијатива Русије и да ли ће евентуално испоручени МИГ-ови и остало бити „руска роба“, а Кина само транзит или ће све бити кинеске производње из разлога што су кинески авиони и системи заправо копија руских, те је готово немогуће утврдити произвођача. Ако би све дошло из Кине услови продаје и кредитирања би вероватно били чак и повољнији него руски.

Врло вероватно, или готово извесно  је сврха посете „невидљиве“ кинеске делегације договарање и прецизирање предметног посла. Неко ће се запитати зашто би Кина помагала или се мешала у испуњавање руских обећања Србији или се бринула за војне интересе Србије, који су несумњиво угрожени ? Прво, Кина нема много обавеза и проблема у избору купаца за своје војне производе као Русија, нити према Европи поготово према Америци. То показује стална продаја војних средстава Северној Кореји, Ирану или другим земљама са западне „ црне листе“ . Друго, а веома важно, је готово заборављен податак који се није и не помиње у јавности, али дакако је записан у америчку „црну бележницу“ масним словима.  Обарање америчког невидљивог авиона Ф-117 Стелт технологије над Србијом је коштало Америку повлачењем овог авиона из производње и губитка бар 100 милијарди долара. Америка неће Србији никада то заборавити, као и бруку због других неочекиваних губитака најсавременијих бомбардера Б92  у рату 1999. године. Америци се смркло пред очима, док је Кина добила на тањиру решење проблема израде „невидљивости“ летилица, са којим се годинама пре тога буквално мучила.

Русија се такође окористила сазнањима америчке технологије из делова поменутог авиона који је „братски подељен“ између наше три пријатељске земље. Наравно да је Србија сагледала све што би јој било корисно и један од сјајних резултата је неколико нових решења у српској војној индустрији самонавођених пројектила кратког и средњег домета у авио наоружању, артиљерији и преносним пешадијским системима. Остало је био превелики залогај за Србију. За оне који су сумњичави, биће занимљиви подаци да је одмах по обарању авиона амерички главнокомандујући у агресији « Милосрдни анђео» предложио дводневно примирје за време кога би Американци покупили остатке обореног Стелта и наводно погинуле пилоте, што је убрзо демантовано. Од готово целог авиона који се зариљао у војвођанске њиве, са само упола утрошеним наоружањем, данас у Музеју ваздухопловства стоји само једно крило са ознаком америчког ратног ваздухопловства, остатак – нестао. Један амерички бригадни генерал који је изразио жељу да посети овај заиста изванредан музеј, када је у обиласку експоната упитао је «наивно»  : «А где је остатак овог авиона », добио је такође наиван одговор : « изгорео» .  Десетак месеци касније Кина је извршила пробни лет када је тестиран први кинески авион Стелт технологије. Данас Кина као и Русија како пишу амерички војни часописи, тестирају стелт технологију и у другим областима као например војној бродоградњи. Развитак Стелт технологије објављују Иран и Северна Кореја, што је занимљиво када се зна да им је Кина главни испоручилац оружја и технологија укључујући и нуклеарна знања.

Када се све сведе на рачуницу, Кина има свакако разлога и интереса да Србију снабде  преко потребним  авионима и системима противваздушне одбране, што ћемо вероватно видети ускоро дали као испоручилац или посредник. А Србија опет има разлога да на ту помоћ озбиљно рачуна, јер се прелама хоће ли Вучић моћи и смети са покрићем када затреба да каже Не. Путин је одлагањем или одбацивањем пројекта Јужни ток, прилично изненадио Србе и Србију, посебно тиме што је то учињено помало и арогантно без било какве назнаке и објашњења шта ће бити са земљама као са Србијом, без нуђења алтернативе или неке друге сатисфакције за огроман губитак. Уместо тога Путин се окреће европском и нашем природном непријатељу Турској и објављује триумфално уговор о изградњи новог нафтовода и новим милијардама за гас уз цинични коментар да Русија и без Јужног тока ништа не губи. Тако би било логично да се ова завршница може и треба реализовати уз руско учешће. Ако само Кина одигра завршницу , Србија ће бити у дилеми ко је заправо српска мајка, на Истоку где Србији свиће.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP