Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53247
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6293693
Ko je na sajtu?
Imamo 70 gosta na mreži

AMERIKA GUBI SVEMIRSKI PROGRAM SANKCIJAMA RUSIJI


 27.12.2014. / ree-Akademediasrbija

Rusija gasi američke GPS stanice na svojoj teritoriji za kosmičke navigacije i prestaje sa rentiranjem svojih raketa za američke satelite i svemirsku stanicu, a ide dalje sopstvenim svemirskim programom. Amerika ostaje bez raketa za svoje kosmičke potrebe.

 

Raketa "Antares", koju je prema ugovoru s američkom svemirskom agencijom NASA vrednim oko 2 milijarde dolara  pokušala lansirati privatna kompanija "Orbital Sciences" ekplodirala je 28. oktobra samo šest sekundi nakon lansiranja na kosmodromu Wallops Island u SAD-u. Na visini od samo 200 metara je došlo do eksplozije  i "Antares se naprosto raspao i nestao u plamenu. Srećom nije bilo ljudskih žrtava, kako  prenosi američki Time.

Potom se u Sjedinjenim Državama dogodila druga nesreća kada se tokom probnog leta svemirska letilica Space Ship Two ( oznaka SS2 ) američke kompanije Virgin Galactic srušila, a u nesreći je jedan pilot poginuo, drugi je teško ranjen. "Raketni avion Space Ship Two kompanije Virgin Galactic se srušio tokom probnog leta iznad kalifornjske pustinje Mohave. Predstavnici kompanije su izjavili kako su piloti bili zaposleni kod kompanije Composites, koja je i izgradila raketni avion” navodi se u saopštenju .

Prošlog je proleća uprava ove kompanije izvestila javnost da je suborbitalna letilica Space Ship Two (SS2) uspješno sprovela svoj prvi probni let s uključivanjem vlastitog raketnog motora i postigla nadzvučnu brzinu. Iako je reč o komercijalnom projektu kojim bi bilo ko, ko može izdvojiti nekoliko stotina hiljada dolara mogao leteti u svemir, sankcije i embargo ruskoj kompaniji Ros Cosmos su direktno uticale na ovu tragediju.

U samo dva dana, dve velike nesreće u svemirskom programu američke agencije NASA govore da zbog embarga nametnutog Rusiji, koja je inače od „penzionisanja“ američkih letilica Space Shuttle isporučivala svoje rakete Sjedinjenim Državama i obavljala potrebno snabdevanje Međunarodne svemirske stanice (ISS), govore da su i stručnjaci NASA-e, i američki astronauti , ali i Rusi bili u pravu kada su Obami i State Departmentu poručivali da čine veliku pogrešku uvođenjem sankcija Rusiji , koje bi mogle imati nesagledive posledice za američki kosmički program. To se samo u nekoliko meseci pokazalo tačnim.

Sada u Americi užurbano rade na iznalaženju rešenja za svoje svemirske letove, jer bi u protivnom Barack Obama morao priznati da je pogrešio i zvanično zatražiti pomoć od Rusije. Međutim, kako je došlo do toga da se američki predsednik Barack Obama oglušio na upozorenja stručnjaka i uvodeći sankcije tvrdoglavo insistirao i na obustavi kupovine i najma ruskih raketa koje su sve do sada godinama bez ikakvih problema za NASA-u obavljale sve potrebne zadatke.  Sada je Obama svoju tvrdoglavost platio i ljudskim životima, a sva izvinjenja američkih čelnika uprava kompanija koje su od NASA-e dobile unosan posao da izrade svemirske letilice koje će zameniti ruske, rodbini i prijateljima stradalih ne znače ništa.

Washington je prisilio NASA-u na sankcije Rusiji i sukob preselio u svemir a Rusija odgovara svojim svemirskim programom i prekidom saradnje i gašenjem američkog GPS sistema na svojoj teritoriji. Ako sankcije štete Rusiji i utiču na rublju i manjak robe široke potrošnje, kriza u SAD već utiče na složene globalne ekonomske , finansijske, geopolitičke i geostrateške odnose, dok je sve više pod pitanjem saradnja Moskve i Washingtona u raznim drugim područjima, uključujući za celi svet vrlo važan svemirski program.

Američki svemirski program gotovo u potpunosti zavisi več godinama o saradnji s Rusijom. Budući da Washington u poslednjih nekoliko meseci međunarodnu zajednicu pokušava uveriti da je Rusija novo "Uporište zla" sada za Moskvu koristi sličnu terminologiju kakvu smo godinama slušali kada se iz Bele kuće izveštavalo o Iranu. Ali nikome nije jasno kako će svojim građanima objasniti potrebu za daljom saradnjom s Rusijom u području visoke tehnologije i svemirskih istraživanja, iako se američka vlada već „opekla” iako se odlučila na „delimične sankcije“ koje su odmah dovele do odgovora Moskve kome se SAD nisu nadale.

Već decenijama su na globalnom nivou SAD i Rusija ( i Sovjetski Savez ) bile u direktnom političkom sukobu, ali su istovremeno u svemirskim istraživačkim programima sarađivali i razmenjivali naučna i istraživačka iskustva. Bliska saradnja počinje 1975. s probnim projektom Apolo-Sojuz (Apollo–Soyuz Test Project) u kojem na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) tesno sarađuju do današnjih dana. Sve do sada je ta saradnja odolevala političkim previranjima između dve super sile, međutim, novonastala kriza u Ukrajini je sve stavila pod znak pitanja. ISS je putujuća svemirska stanica koja oko Zemlje na visini od 420 km kruži već oko 13 godina i predstavlja kamen temeljac za kontinuiranu prisutnosti čoveka u svemiru. U samom početku je ISS bio isključivo proizvod ruskih naučnika, ali su se potom priključili SAD i do danas u njega su ugrađivani delovi koje su proizvele i druge zemlje, kao na primer Japan ili zemlje Europske unije. ISS je nastao po uzoru na prvu rusku svemirsku istraživačku stanicu „Mir“, koja je takođe bila platforma za zajedničke rusko-američka svemirske projekte. Jedanaest odrađenih misija u kojima je korišćen svima poznati „Space Shuttle” su ujedno poslužile usvajanju protokola po kojima se i danas sarađuje na ovoj Međunarodnoj svemirskoj stanici.

”Space Shuttle” misije američke svemirske agencije NASA i ruski raketni sistemi Sojuz su dovodili i odvodili astronaute i naučnike iz više zemalja na ISS, međutim, od kada se „penzionisala “ američka svemirska flota, NASA je ulogu prevoznika prepustila isključivo ruskom programu Sojuz. Rusija je tako vršila do danas  prevoz ljudi, dok ostali - američki, japanski, evropski i ruski - teretni brodovi vrše snabdecanje svemirske stanice hranom, vodom i svom ostalom potrebnom opremom. U svakom slučaju, bez ruskog programa Sojuz, međunarodna stanica će uskoro morati biti napuštena.

Podrška koju su je američka vlada pružila profašističkim pučistima u Ukrajini predstavlja ujedno i pokušaj da se ta zemlja pripoji NATO savezu, u šta više niko i ne sumnja. Podsetimo kako su protestima i oružanom prevratu na tzv. „EvroMajdanu“ prethodili i drugi pokušaji destabilizacije Ukrajine, stoga se i „Narandžasta revolucija“ 2004., opet u režiji Washingtona, može smatrati pokušajem izbijanja NATO snaga na granice Ruske Federacije. Moskva je konačno na te uzastopne pokušaje odgovorila podrškom referendumu na Krimu i taj deo Ukrajine se ujedinjuje s Rusijom. Takođe se odvija nešto drugačiji scenario u ukrajinskim regionima Donjeck i Luganjsk, koje su takođe sprovele svoje referendume i traže veću autonomiju u odnosu na Kijev, te čvršće veze sa susednom Rusijom zbog većine ruskog stanovništva koje ih naseljava. Washington je u tim pokušajima destabilizacije otišao predaleko i sada, kada postaje jasno da Moskva neće tako lako odustati od Ukrajine, uvode se nove i nove sankcije Rusiji koje uključuju i privremenu zabranu nabave reaktivnih motora ruske proizvodnje kojima se koriste američke rakete „Atlas 5”.

Iako NASA tvrdi „kako sankcije isključuju sve što može ugroziti svemirski program“, tom se odlukom ugrozio dogovoreni program saradnje NASA-e s ruskim partnerima i kolegama na Međunarodnoj svemirskoj stanici. The Guardian je ranije objavio članak pod naslovom „NASA zbog Ukrajine prekida sve veze s Rusijom, osim u svemirskoj stanici “ i navodi "kako američka svemirska agencija neće dopustiti da političari utiču na zajedničke istraživačke projekte u svemiru.”  Američka vlada je u sedište NASA-e poslala spisak u kome se navodi koje su to „veze“ koje bi trebale biti prekinute: „NASA-ini zaposleni ne mogu putovati u Rusiju, takođe ne smeju održavati video konferencije s ruskim kolegama, a zabranjena je čak i razmena elektronske pošte.“ Upravo je to bio veliki udar na odnose između američkih i ruskih naučnika, tehničara, astronauta i kosmonauta, koji su do sada imali doista plodonosnu i kvalitetnu saradnju.

Krajem marta , dakle, pre odluke američkog Pododbora za svemir (U.S. House Subcommittee on Space), Charles Boden, durektor NASA-e je rekao: „Naš partner nije Rusija, već “Roscosmos”, i mi smo uvereni da su oni jednako kao i mi zainteresovani za održavanje bliskih veza i nastavak saradnje i pored sankcija koje će biti uvedene“. Tom izjavom Boden je pokazao kako, uprkos interesnim sferama određenih struja u Washingtonu, postoje oni koji žele zatrovati odnose s Rusijom, ali i da postoje oni koji iste žele očuvati i teže daljnjoj saradnji. Ovi drugi su svesni koliko je to u ovom trenutku teško, budući da su njihove težnje u suprotnosti sa zvaničnom politikom američke administracije.

U odgovoru na pretnje sankcijama i prekidom saradnje Rusija je podsetila SAD kako je upravo ruski Sojuz jedini prevoznik američkim astronautima do Međunarodne svemirske stanice, koji je 28. maja ove godine sa kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu na ISS uspešno poslao člana Evropske svemirske agencije (ESA), nemačkog astronauta Alexandera Gersta, ruskog kosmonauta Maxima Suraeva i NASA-og astronauta Gregorya Wisemana.

Već ranije je zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin upozoravao "kako će agresivne američke sankcije ugroziti sprovođenje velikih međunarodnih projekata u svemirskoj industriji".  „U tom smislu, Rusija će biti prisiljena tražiti druge  pouzdanije partnere za sprovođenje svojih svemirskih projekata“, izjavio je ruski potpredsednik vlade i naglasio „kako Rusija sumnja u daljnje razvijanje ozbiljnih visoko-tehnoloških projekata sa nepouzdanim partnerom, kao što su SAD, koje uspevaju ispolitizovati  doslovno sve i spremne su reskirati realizaciju projekata koji utiču na interese ne samo SAD-a i Rusije, nego i celog čovečanstva“. Potpredsednik ruske vlade Rogozin je takođe sugerisao „kako se saradnja sa SAD na Međunarodnoj svemirskoj stanici neće moći produžiti do 2024., kao što je prethodno bilo očekivano, već bi zbog napetosti između dve zemlje to partnerstvo moglo završiti i pre 2020.“

Njemačka naučnica Judith Hartl je za Deutsche Welle komentarisala najavu ruske vlade. „Jesam li iznenađena da Rusija prevremeno želi izaći iz projekta zajedničke svemirske stanice? Ne, iskreno rečeno nisam. To sam i očekivala i to zapravo svakoga dana od kada je američka agencija NASA početkom aprila zbog ukrajinske krize velikim delom napustila saradnju s Rusijom, uz izuzetak na zajedničkoj svemirskoj stanici. Naravno, da se i ta saradnja otkazala, međunarodna svemirska stanica bi se odmah mogla uništiti, jer bez Rusa tamo više niko ne može otići. Otkad su Amerikanci pre nekoliko godina svoje istrošene svemirske transportne sisteme Space Shuttle otpremili u muzej, samo još ruske rakete Sojuz mogu da prevoze ljude do svemirskim letilicama, a što Rusija ovu zavisnost koristi da bi podsetila SAD da bez njezine tehnike američki i evropski astronauti mogu ići u penziju , posve je razumljivo. Ipak to ne bih nazvala zveckanja oružjem, jer do 2020. godine sve ostaje kako jeste. Poput udara groma bi bilo da je Rusija odmah prekinula suradnju, međutim, to bi naišlo na veliku osudu međunarodne naučne zajednice, što Rusija ne želi. Osim toga, NASA ipak plaća 70 miliona američkih dolara za svaki prevoz jednog od svojih astronauta sa raketom Sojuz. Najava kako će saradnja prestati do 2020. ostavlja širok manevarski prostor. Do tada se puno toga može dogoditi i velike svetske nacije znaju koliko su snažno upućene jedni na druge, ako žele uspešno leteti u svemir. Misije koje zahtevaju posadu, letovi na Mars, svemirske stanive i teleskopi - sve to je neopisivo skupo. Nijedna zemlja na svetu ne želi i ne može sama plaćati izlete u orbitu vredne milijarde dolara“, izjavila je Judith Hartl.

Pojedini mediji u SAD su pokušavali umanjiti štetu i učiniti da sve što se odnosi na svemirski program bude izuzeto iz sankcija, ali na kraju nisu uspeli, piše američki analitičar Ulson Gunnar. „Neki su tvrdili kako se američka zavisnost o ruskim raketama primiče kraju, navodeći da će se to dogoditi već 2017., kada će SAD ponovno biti u stanju slati posade u svemir svojim raketama. Međutim, u najboljim okolnostima do 2017. još uvek treba proći tri godine. Drugi su tvrdili kako privatne svemirske kompanije, poput kompanija “Space X i Orbital Sciences”, sada imaju priliku da preuzmu ulogu Rusije. Nažalost onih koji se nadaju da će američke sankcije pogoditi i taj sektor treba reći, kako američka vazduhoplovna industrija još dugi niz godina neće moći preuzeti ulogu Rusije. S druge strane, posadi Međunarodne svemirske stanice treba prevoz sada, a Rusija je jedina zemlja koje je tu uslugu sposobna dati “, za časopis „New Eastern Outlook”  naglašava Gunnar.

Ovde je važno naglasiti još jedan segment, a to je potencijalna pretnja za samu Rusiju, naravno, opet u svetlu zaoštravanja sukoba u Ukrajini i ukoliko ne preduzme odgovarajuće protivmere. Poznato je da osim premoći u konvencionalnom i nuklearnom oružju, te informatičkom ratovanju, važan segment oružanih snaga svetskih supersila predstavlja nadmoć u svemiru. „Rusija će obustaviti rad svih američkih GPS ssistema na svojoj teritoriji“, pre samo nekoliko dan je poručio potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, inače zadužen za svemirsku i vojnu industriju.

Rogozin je istakao „kako se američke GPS zemaljske stanice u Rusiji nalaze na temelju dva sporazuma koji datiraju još iz 1993. i 2001. godine“. "Prema ovom sporazumu postoji ukupno 11 GPS stanica na području 10 ruskih federalnih jedinica. Uskoro ističe rok da se Moskva i Washington  dogovore o pitanju postavljanja ruskih “GLONASS” GPS stanica na teritoriji SAD. Pregovori će trajati tri meseca i nadamo se da će ovi razgovori doneti rešenje koje će omogućiti obnovu naše suradnje na temelju reciprociteta i proporcionalnosti", rekao je Rogozin, ali je i dodao „kako će, ukoliko se odustane od pregovora, rad 11 američkih GPS stanica u Rusiji  biti obustavljen prvo privremeno a onda trajno ove godine“.

"U poslednjih nekoliko meseci CIA i Pentagon su međutim vodili kampanju u State Departmentu protiv ruske kompanije „Roscosmos” i nameravaju sprečiti izgradnju stanica ruskog kosmičkog navigacionog sistema „GLONASS” (Глобальные Навигационные Спутниковые Системы), poznate kao nadzorne stanice kosmičkih letova , na tlu SAD", navodi se u izveštaju kojeg je, pozivajući se na anonimne američke činovnike administracije , objavio „The New York Times”. Razlog je , naravodno , „strah od špijuniranja od strane ruskih naučnika“.

Moskva je inače State Departmentu zahtev za izgradnju nadzornih stanica  za „GLONASS” na teritoriji SAD-a poslala još u maju 2012., međutim sve do sada nije dobila odgovor o pokretanju pregovora, iako je Rusija na svojoj teritoriji američkom sistemu GPS dozvolila odmah izgradnju 11 sličnih stanica. Između ruskih i američkih vlasti je održano je nekoliko sastanaka, ali se do izbijanja ukrajinske krize američke bezbednosne i vojne agencije nisu uspele dogovoriti o tome kako reagovati na zahtev Rusije za reciprocitetom.

„CIA i Pentagon sumnjaju da se te ruske stanice mogu koristiti za prikupljanje obaveštajnih podataka i druge vojne svrhe, kao što su prikupljanje tačnih koordinata tajnih objekata u Americi, čime bi se osigurala preciznost navođenih neprijateljskih projektila“, piše The New York Times i ako je zaista tako kako tvrde CIA i Pentagon, postavlja se pitanje postoji li razuman razlog da Moskva ne učini isto.

Sada je Rogozin u odgovoru je poručio „da će Moskva zabraniti Washingtonu da koristi ruske raketne motore koje SAD sada koriste i za slanje u orbitu svojih vojnih satelita“. "Mi polazimo od činjenice da nemamo garancija da se naši motori koriste isključivo za civilne letilice i stoga ih nećemo moći ubuduće isporučiti SAD ", rekao je ruski potpredsednik vlade i dodao „da bez takvih garancija ruska strana neće biti u stanju obavljati čak ni redovno održavanje prethodno isporučenih motora američkim partnerima“, rekao je Rogozin.

SAD se za pokretanje vojnih i civilnih satelita u svemir oslanja na ruske raketne motore RD-180 i NK-33, a NASA odavno poručuje „kako je gotovo nemoguće proizvesti potpuno operativan sopstveni raketni motor pre 2020.“.

Već najavljenu obustavu saradnje s američkom svemirskom agencijom do 2020. godine Rogozin je komentarisao „kako Rusija ima potpuno novi koncept za daljnje istraživanje svemira i on je trenutno u izradi od strane nadležnih ruskih svemirskih agencija“.

Što se tiče zemaljskih stanica za ruski navigacioni GPS sistem „GLONASS” kao problem je uklonjen za Rusiju do kraja godine jer se ruski predsednik Vladimir Putin sa kubanskim predsednikom Raulom Castrom dogovorio da se one rasporede na Kubi, a u planu takvog oblika saradnje su i drugi ruski partneri u Latinskoj Americi.

Međutim, Rogozin je isto tako naglasio da će Rusija sopstvene restriktivne mere protiv SAD primenjivati samo kao odgovor na sankcije prethodno nametnute od strane Zapada i SAD. "Mi nikada nećemo biti prvi koji će uvesti sankcije, posebno u području visoke tehnologije, jer je za nas to pitanje zapošljavanja i naših stručnjaka" dalje je rekao potpredsednik ruske vlade i našalio se „kako će NASA, ukoliko političari u Washingtonu budu insistirali na sankcijama protiv Rusije, „za odlazak na ISS morati koristiti - trambolinu".

Sledimo li hronologiju događaja, kraj saradnje američke svemirske agencije NASA sa Rusijom je problem koga su stvorili isključivo američki političari. Oni pokušavaju svojoj javnosti i svetu prikazati Rusiju kao neumoljivog neprijatelja poistovećujući je sa nacističkom Nemačkom, „koja otima tuđe teritorije i predstavlja opasnu pretnju svetskoj stabilnosti“.  Međutim, SAD za slanje svojih astronauta u svemir zavise potpuno od Rusije, a ova dva pokušaja lansiranja svojih eksperimentalnih raketnih letilica su dokaz kako žurba i nepotrebno bacanje milijardi dolara privatnim kompanijama ne može rešiti taj problem.

Osim toga, Rusija i SAD blisko sarađuju u širokom spektru drugih svemirskih programa, uključujući obuku naučnika i astronauta , istraživanje i razvoj novih kosmičkih projekata. Problem je nastao kada su američki političari postali svesni da ne mogu uveriti svet da je Rusija „nova nacistička Nemačka“, a da istovremeno s njom još uvek usko surađuju u delikatnom području visoke tehnologije i da od takvog „zla“ kao što je Rusija, zavisi  dalji rad američkog svemirskog programa.

Međutim NASA je mišljenja da saradnje s ruskim kolegama mora biti, u prvom redu, jer je do sada saradnja uvek bila konstruktivna i ekonomična. Naravno da NASA „penzionisanjem” Space Shuttle flote nije mislila večno zavisiti od Rusije, ali su američki stručnjaci procenili da će Rusija biti pouzdan i konstruktivan partner. Stoga se NASA odlučila na ovakvu privremenu zavisnost, sve dok na kraju ne razvije zamenu za svoje nove svemirske letilice. Čini se da ljudi iz NASA-e koji sa svojim kolegama rade u ruskom “Roscosmosu” imaju mnogo širu i hrabriju viziju budućnosti čovečanstva, nego kratkovidi donosioci odluka u Washingtonu.

Ne samo da naučnici NASA-e izuzetno poštuju ruske kolege i obratno, nego se čini kako se ne žure poštovati dobijene „upute“ od strane svojih političara, koji kratkoročnim željenim „dobicima“ u Ukrajini, čine neizmernu štetu dugoročnim svemirskim projektima. Osim toga, doslovno kidanje svih veza s Rusijom u smislu istraživanja svemira je za mnoge potpuno nezamisliv postupak. Međunarodna svemirska stanca, veze i zemaljska infrastruktura, svemirske posade i podrška uoči misija zavisi isključivo od nastavka suradnje NASA-e i ruskih partnera.

Opisivati Rusiju kao „naciste“ i Amerikancima koji rame uz rame rade sa svojim ruskim kolegama braniti putovanja u Rusiju na kraju će zahtevati napuštanje Međunarodne svemirske stanice.

Zbog kratkovide politike jastrebova u Washingtonu ovo će monumentalno dostignuće nauke i tehnologije u orbiti oko zemlje biti poslato na smetlište istorije nauke. U SAD već sada mnogima nije jasna upornost kojom američki predsednik i vlada vode unapred izgubljenu bitku u Ukrajini, a kroz nekoliko decenija će imati generacije koje će u neverici raspravljati, kako je bilo moguće da to niko nije sprečio i tim činom pomogao napretku celog čovečanstva.

Na žalost, sve gore navedeno ništa ne znači prvim žrtvama probnih letova u SAD koje su pale zbog sulude politike sukobljavanja američke administracije s Rusijom, dok su se s druge strane obistinila sva predviđanja Dmitrija Rogozina i NASA-inih naučnika i analitičara kao što je Ulson Gunnar koji je odmah izjavio kako privatne kompanije "Space X" i "Orbital Sciences" ne mogu obaviti taj  zadatak, ali u sankcijama Rusiji vide priliku za brzu zaradu, što je njima izgleda jedino i važno.

Treba dodati da astronautima koji se nalaze na "Međunarodnoj svemirskoj postaji" neće faliti ništa, jer imaju hrane i pića do proleća 2015., a u isto vreme dok su sa one strane Atlantika padale probne američke svemirske letilice,  još jedan ruski "Sojuz" uspešno je lansiran s kosmodroma Bajkonur i na ISS astronautima i naučnicima isporučio potrebno rusko svemirsko vozilo "Napredak M-25M" (Прогресс М-25М).


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP