Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53181
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292983
Ko je na sajtu?
Imamo 77 gosta i 1 člana na mreži

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ВАНЗЕМАЉСКИХ ЕНТИТЕТА


24.01.2015. /  Академедиасрбија
Аутор: Монталк
Припремио за објављивање на српском: Слободан Маричић

За мање од једнe декаде, човечанство ће се извесно суочити са једном непоречивом јавном објавом о присуству ванземаљаца. Критични избори или одлуке које ће затим уследити, претвориће се у трагичне последице уколико оне буду донесене из игнорантности, збуњености, слабости или очаја. Одатле, те одлуке ће се морати донети на бази истинских информација, како би се могла заштитити људска раса.


Ово је чланак на тему стицања проницљивости која ће бити потребна код будућег понашања према ванземаљским силама, као и учења на основу њихових садашњих метода обмањивања, јер ми морамо узети у обзир могућност преваре од стране ванземаљаца о њиховим правим намерама, тако ћемо морати бити у стању да евентуалне преваре препознамо и разоткријемо. Разликовање доброћудних и агресивних ванземаљаца је лагано. Много теже питање је како разликовати позитивне ванземаљце од негативних који се претварају да су позитивни. Ово питање је веома важно јер засновано на истраживањима која указују на то да нису све ванземљске стране искрене, нити све оне имају на уму наше интересе. Тако злоћудне силе могу да имитирају доброћудне силе, те свако ко одбија да узме у обзир овакву могућност, повећава своје шансе да постане жртва обмане. Они који мало дубље истражују позадину присуства ванземаљаца, неминовно ће закључити да су они већ овде на земљи и да воде психолошки рат против човечанства како би га 'разоружали' од разборитости или проницљивости и створили унутар људске популације "спонтану" жељу за њиховим доласком и преузимањем управе нашом цивилизацијом и ресурсима.

Чврсто сам уверен да позитивни ванземаљци постоје и да су активни у нашем свету, међутим, њихова природа се не уклапа са људским предрасудама и очекивањима. С друге стране, ванземаљци-преваранти су они који се "облаче" рухо наших наивних научних, културних, религијских и духовних предубеђења како би улепшали свој имиџ. Без знања и прихватања о томе како позитивни ванземаљци стварно изгледају, људи могу прихватити погрешне алтернативе. Тако је мој циљ да у овом чланку испитам неистините тврдње које се пропагирају од стране превараната а у другом делу ћемо продискутовати и истинску природу позитивних ванземаљаца. То би требало обезбедити један добар темељ на основу којег заинтересовани перцептивни читаоци могу формулисати њихове властите критеријуме, кад се о проницљивости ради.

Да би пенетрирао проблеме с ванземаљцима, човек мора имати добру интуицију, развијену вештину опсервације, он мора бити флексибилан и бистар радећи са вероватноћама и хипотезама, уместо да ствари посматра једноставно у црно-белим дихотомијама. Он мора развити добар осећај за препознавање дезинформација и мора бити упознат са најновијим сазнањима до којих се до сада дошло. Исто тако, он би требао имати једно адекватно лично искуство кад се о овој теми ради као и емпатичну способност да осети неискреност или непоштење код других. Уколико му неке од ових способности мањкају, онда ће он то морати компензирати користећи се више оним што има на располагању.

Ти квалитети су управо оно на шта сам се сам ослањао код истраживања овог ванземаљског сценарија, којег представљам у овом чланку. То се тренутно уклапа са свим што сам доживео, истраживао, сазнао, видео и интуитивно осећао у животу. Шта подразумева једну добру теорију? То да она не може да се оповргне без помоћи чињеница, да је она наједноставнији начин за објашњавање познатих нам података, без потребе за игнорисањем оних података који би указивали на супротно; да она показује стварну везу и за ствари које су се претходно чиниле неповезаним, да се она може лично испитати и верификовати, да је сви нови подаци стално потврђују и да је у поређењу са алтернативним теоријама, она највероватнија и интуитивно најрезонантнија теорија која се истински поклапа са искуствима и опсервацијама. Током прошлих 15 година проучио сам велики број књига, магазина, предавања, документарних филмова, радио емисија, новинских чланака, вебсајтова и научних журнала који су се бавили темом присуства ванземаљаца. Њих сам интерпетирао упоређујући их са својим личним искуствима, користећи се интуицијом и критичким размишљањем, а узимао сам у обзир и доживљаје људи којима верујем. Из свега тога сам саставио једну хипотезу која није јако комплексна, у вези с тим које ванземаљске врсте овде играју главне улоге; какав је дијапазон њихових способности, какви су типични начини њиховог понашања, као и какве су индикације њихових могућих мотива.

Улога ванземаљаца у историји човечанства
Оне групе ванземаљаца које су одговорне за генетички инжењеринг људске врсте и њено расејавање по разним световима, вероватно нису одавно више с нама. Међутим, неке ванземаљске врсте, укључујући ове горе наведене, у последње време су направиле одређене модификације на људском геному. Те модификације укључују генетичко програмирање човечанства универзалним слабостима, склоностима и манама. Другу модификацију подразумева стварање породичних линија ("крвног сродства") специфичних особина, предиспозиција и намена; посебно оних са одликама борбене супериорности, тежње ка политичком елитизму или неким "паранормалним" ("пси") потенцијалима. Ниједна од ових ванземаљских група које су данас овде присутне нема право да приписује себи заслуге за стварање људске расе, мада неке од њих то покушавају, како би олакшале остваривање својих намера.

Историјски, митолошки, религијски и археолошки записи индицирају да су ванземаљци отворено улазили у интеракцију са човечанством у нашој далекој прошлости. Било је ту неколико ванземаљских фракција од којих је свака имала своје следбенике међу људима који су на њих гледали као на богове и тако бивали увучени у њихове представе. Нешто од тога је евидентно у Старом Завету, али и у светим књигама других религија. На основу библијске хронологије, чини се да је негде од 1000-те године пне, људско-ванземаљска интеракција почела да се све више сакрива, прелазећи са богова који су отворено ходали по земљи, на њихове приватне сусрете са одабраним индивидуама у смислу субјективних визија и неодређених сведочења.

Док је присуство ванземаљаца у памћењу људског друштва избледело, претапајући се из стварности у митове, ванземаљске фракције су и даље наставиле с извођењем свог плана и програма, али у тајности. То је укључивало и оснивање којекавих тајних братстава којима су пренесена посебна тајна знања и моћи, како би ови могли управљати токовима којим се наша цивилизација креће и дејствовати у складу са циљевима њихових "доброчинитеља" или ментора. Тајна друштва су доста варирала што се њихове орјентације тиче, нека су се концентрисала на скупљање истинског знања и доминацију над светом; други су се трудили да штите езотеричка знања од злоупотребе и покушавали су да се супроставе корумпираним силама.

Може ли људски ум схватити ванземаљске мотиве?
У вези с намерама ванземаљаца, морамо имати на уму да без обзира на то што су они на неке начине увелико различити од нас, на друге су истовремено и слични. Ове врсте које најчешће срећемо, - било да се ради о Нордицима, Рептилијанцима, Грејсима или Мантидима - хуманоидног су типа, имају торзо са две ноге и две руке, као и главу са два ока, носом и устима. И као и људи су смртни, потребна им је храна за преживљавање, а путују својим возилима. Они комуницирају међусобно телепатски, а то могу и са људским бићима, а понекад и вербално. На основу информација од оних који су били отимани или контактирани с њихове стране, као и тзв. "инсајдера", већина њихових могућих међузвезданих порекла су сазвежђа Сириус, Арктурус, Процион, Плејаде, Зета Ретикули која су сва мање од стотину светлосних година удаљени од земље. То представља мање од 0.1% пречника наше галаксије Млечни пут. Сличност и близина су значајни у смислу да постоји могућност да овде имамо посла са неким од наших космичких рођака, било да се ради о нашим будућим еволутивним изданцима који су допутовали уназад кроз време, ванземаљцима који су нас генетички модификовали "на њихову слику и прилику" или другим варијантама хуманоидног узорка који је расејан по другим световима и секторима ове наше галаксије.

Отуда мотиви ванземаљаца не могу бити толико страни да би потпуно представљали мистерију за људске умове. Ми већ можемо стећи какву такву слику њиховог менталног склопа и намера уз помоћ једног довољно широког и дубоког истраживања, личне интеракције, видовњаштва, или једноставно досезања резидуалног знања које нам је преостало из неких других наших инкарнација у којима су неки од нас и сами били ванземаљци .На тему њихове мотивације, погрешно би било интелектуализирати на основу уобичајених научних или религијских претпоставки, а истовремено одбацивати податке који потичу из мање конвенционалних извора. Намере ванземаљаца се управо ослањају на те наше наивне претпоставке које формирају једну просту и прекомерно антропоморфичну маску плаузибилности, иза којих су сакривене њихове стварне намере.

Шта нам о способностима ванземаљаца откривају подаци који су прикупљени на основу опсервација ?
Разумевање плана ванземаљаца уопште није лако, али то такође није ни немогуће. Том питању се може прићи, ако ништа онда бар делимично, уз помоћ интуиције, свесности и проницљивости и научних истраживања. Први корак подразумева стицање бољег разумевања њихове истинске природе и способности, јер нам то даје индикације о њиховим потенцијалним мотивацијама. Погледаћемо до каквих се сазнања дошло на пољу проучавања НЛО-а и отмица људи. Ванземаљски бродови могу се например чинити изнутра већим, него споља и обрнуто, имају велика убрзања и постижу екстремно велике брзине. Путују суперсоничним брзинама без изазивања звучног праска; у стању су да праве оштре заокрете без последица инерције, могу прескакати из једне димензије у другу као код телепортирања и могу постати невидљивим. Када лебде на малим висинама изнад аутомобила или кућа, често се чује један типичан пулсирајући шум. Чини се да њихов механизам за летење производи пулсирајућа гравитациона поља која су синтетисана од појединачних таласних форми, што се онда претвара у једну усмерену погонску силу. Све то нам индицира да су они овладали траком времена-простора. Ванземаљска технологија може мењати локалне гравитационе потенцијале, те тако мењати и временске токове, компримовати простор, неутралисати инерцију итд. Невидљивост и телепортација нам сугеришу да они такође имају приступ и хиперпростору, правећи мањи помак у хиперпростору како би постали невидљиви или већи кад желе да направе скраћеницу до неке друге локације. Одатле, је њихова технологија по својој природи ултра-релативна и хипердимензионална. Ванземаљске летилице могу да лебде или да се крећу кроз чврсте препреке. Уз помоћ једног посебног светлосног снопа којег емитују са своје летелице напољу, они могу да нациљају, левитирају и извуку човека, односно, жртву отмице из његове куће кроз чврсте стаклене прозоре, зидове и друге структуре које не садрже гвожђе и сами да се крећу кроз такве препреке. Том приликом се жртва отмице не дематеријализује у енергију или ситне честице, него једноставно "проклизи" кроз баријере као један лист папира преко другог.

Ванземаљска технологија може да ствара "црвоточине" или кратке "тунеле" кроз хиперпростор између удаљених тачака у времену-простору. То се може манифестовати као један портал који се отвори у соби жртве отмице и води све до неке подземне базе ванземаљаца или космичког брода. Отети могу да осете нагли престанак звукова из спољне природе (као нпр. цврчање цврчака може нагло да утихне) код самог почетка отмице. Жртве такође могу понекад осетити нагле промене у ваздушном притиску, непријатне промене у контрасту између светлости и сенки у соби, ваздух у соби може добити боју ћилибара, човек може имати осећај као да њега или његову непосредну околину поклапа неки велики плашт или звоно. То су неке од индикација да је локално подручје димензионално изоловано од околног временског тока, тако да за потенцијалне сведоке који се налазе изван тог "мехура", отмица се дешава у делићу момента, те је тако нису у стању ни приметити. У неком другом случају, отмице би било немогуће изводити у густо насељеним подручјима. Тај "мехур" такође представља једну "помакнуту" животну средину у којој отмичари могу много лакше да оперишу, јер се ту ради о некој врсти "међупростора" .

Отимачи такође имају физиолошку и психолошку контролу над њиховим жртвама. На пример, код абдукцији на путу, возач изненада добија неодољив нагон да заустави ауто поред пута. Жртве отмица које су будне код куће, могу изненада добити жељу да иду на спавање, или једноставно осете како им воља и самоконтрола слабе и као да нека тешка завеса пада на њих, тонући у сан. Грејси (сиви) имају телепатске способности којима могу да савладају жртву отмице, да индукују у њу страх или да га одстране, а могу код жртве индуковати и привремену парализу. Нису све отмице физичке природе. Код неких се не отима тело, него само етеричко и астрално тело, који се за време сна природно одвајају од човековог физичког тела и лебде над њим. Душа се извуче из тела уз помоћ "вортексног вучног снопа", а онда се димензионално пребаци на место, где је отимачи скенирају и манипулишу на разне начине, пре него што је врате назад у тело. Жртва отмице је ретко кад свесна било чега од свега тога, осим уколико се случајно не пробуди за време отмице; у том случају је могуће коришћењем властите воље пружити отпор, односно, савладати онај вортексни сноп, вратити се натраг у своје тело и пробудити се , те тако и спречити отмицу. Тако су интер-димензионални ванземаљци способни да директно манипулишу и нефизичке компоненте људског бића, а не само физичке.

Све ово што је горена ведено спада у основна сазнања из истраживања сведочења отмица људи од стране ванземаљаца. Мање нам је познато то у ком степену ванземаљци манипулишу мисли, осећања, перцепцију, животне догађаје и саму историју. Још мање су нам познате њихове езотеричке и нефизичке мотивације. Информације о томе морају се дестилирати из подручја која су изван уобичајене скале истраживања абдукцији. То се чини и уз помоћ корелације личних искустава с искуствима других, многих пажљивих опсервација и испитивања, сугестија и инспирација из неконвенционалних извора, као и креативног решавања слагалице код које се комадићи на површини чине неповезаним са феноменом отмица, као нпр. Неке идеје које потичу из окултних, гностичких, шаманских, религијских или духовних дела.

Опис примарних врста ванземаљаца
Почећу са једним прегледом оних ванземаљаца који овдје играју примарне улоге: Грејси, Рептилијанци, Мантиди и Нордици. Ове четири врсте се наизменично јављају у ванземаљској дезинформативној литератури. Наравно, постоје и друге врсте ваземаљаца, али оне нису толико проминентне као ове четири које се јављују из једног до другог извора. Одатле, прескочићу ове мање познате врсте и обратићу пажњу само на ове најпознатије и најчешће описане.

Грејси су тип ванземаљаца с којим се најчешће сусрећемо. Високи су између 3 до 5 стопа, са непропорционално великим, крушкастим, главама. Боја коже им варира од сиве, па до беле и имају суву, али веома еластичну структуру. Коса и ушне шкољке им недостају, нос и уста су им слабо развијени. Грејси су познати по њиховим проминентним очима, које су сличне мачјим а понекад су потпуно прекривене тамним навлакама. Очи им могу бити веће или мање, округле или облика бадема. Прилично спретно се крећу, али некако роботски и без икакве грациозности. За Грејсе је познато да их може ухватити паника и да могу бити фрустрирани, међутим, недостају им сложеније емоције, као емпатија, страст, љубав а немају ни смисла за хумор. То нам сугерише да је њихова свесност првенствено базирана на примитивном рептилском делу мозга, док је остатак приоритизиран према интелектуалним и "пси" -хичким функцијама (пси- "видовњачким"). Оне особине које их чине корисним, код њих су превише развијене, док су остале редуковане. Они су минималистичка животна форма оптимизирана специфично за сврхе, за које је дизајнирана да обавља.

Грејси су генетички инжењерисане, пси-хички појачане "радилице" обдарене рудиментарним осећајима и компјутерски сличној интелигенцијом. У њиховој најосновнијој форми, они су вештачки интелигентни, подложни програмирању органски роботи, узгајани у специјалним контејнерима уз помоћ прикупљених биолошких материјала. Грејси раде у групама, међусобно су повезани заједничким умом, иако сваки од њих појединачно има одређен степен аутономије. Њихова ДНА је модификација рептилског генома, оптимизована у правцу максимализације пси-хичких и кибернетичких квалитета. "Кибернетички" значи да их се може контролисати са дистанце, када је то потребно. Они функционишу као даљинске психо-сонде преко којих свест њихових претпостављених може привремено да оперише. Тако, иако су они у свом основном стању програмиране а истовремено интелигентне "аутомације" с њиховом базичном свесности, лако бивају "запоседнути" или контролисани од стране једне спољашње интелигенције, кад год ова сматра да је то потребно. Геном Грејса може "убризгати" пси-хичке ("паранормалне" / "видовњачке") и кибернетичке елементе у пријемчиве животне врсте преко процеса хибридизације. Тако се производи једна нова раса која је пси-хички (видовњачки) потентнија, али чија је свест много подложнија контроли. Високо котирани Грејси који се држе много свесније и који имају више индивидуализирану свест су један од екстремнијих примјера тога, док они Грејси у њиховој базичној форми представљају само мале радничке дроне; тако оне прво често видимо како управљају или обављају надзорничке послове над групама ових других. Сваки степен хибридизације је овде могућ код било које врсте, укључујући људе и животиње.

Грејси се понекад јављају у физичком облику, а понекад и у привидно етеричном. Они могу да варирају између тих стања зависно од тога колико дубоко су пројектовани или "димензионално ротирани" у нашу димензију. Уколико су довољно дубоко овде да деле исти ниво са нама, онда ће се чинити нашим чулима као потпуно физичка бића. Уколико се парцијално пројектују , онда ће бити невидљиви нашим очима, али ће се мотати унаоколо како би нас посматрали или утицали на нас. Грејси се могу интуитивно осетити и кад су невидљиви нашим очима, неке животиње их могу такође видети а могу се перципирати и код астралних пројекција, као и код промењених стања свести. Неки од Грејса нису физичка бића, него само форме које су етеричке грађе без физичких тела, те као такве нису способне да се материјализују у физички облик. Њих обично користе за опседање ("запоседање"), утицање и праћење, док се опипљиви-физички Грејси користе за физичке задатке, као што је нпр. руковање са људским жртвама отмица.

Ванземаљци који нормално егзистирају у другим димензијама и којима одговара да у интеракцији с људским бићима не морају сами прелазити димензионалне границе (дензитете) и могу за те сврхе користити Грејсе као даљинске сонде погодне за физичко савладавање, манипулацију и екстракцију отетих људи из физичке области (3 -ег нивоа). То је због тога што су Грејси узгојени уз помоћ коришћења биолошких материја које потичу из нашег света, тако да се њихова тела састоје од супстанци које су већ у резонанци с нашом димензијом, што им омогућава да лакше оперишу унутар физикалне животне области. То је један од главних разлога зашто Грејси доминирају у извештајима о отмицама. Други разлог зашто најчешће сусрећемо Грејсе је тај, што су они веома погодни за истурање напред од стране оних ванземаљских и војних фракција које из стратешких разлога желе да сакрију своје учешће у феномену отмица људи. У такве спадају пре свих рептилијанске, мантидске и нордичке ванземаљске врсте. Они су нам познати мање од Грејса зато што се ређе сусрећу а и њихов број је мањи. То не значи да су они мање укључени у феномен отмица; они баш управљају програмом отмица иза завесе и пуштају Грејсе да ови обављају задатке који су им додељени, док сами интервенишу само у случајевима када нека ситуација то захтева.

Рептилијанци су бића хуманоидног типа с изгледом сличним алигатору, укључујући вертикалне зенице, крљушти, а неки имају и репове. Постоје различите фракције и типови Рептилијанаца, мада сви они деле карактеристике као што су веома високе интелигенције а врло су добри и тактички стратези; неки од њих чак одлично познају људске језике. Само једна њихова мањина има релативно беневолентну оријентацију, док се за остатак чини да су чврсто закључани у својој генетичкој предиспозицији према психопатији, стицању моћи и очувању контроле. Ови други такође често узимају учешћа код сексуалног силовања, мучења и мутилације људи. Рептилијанци су трансдимензионални и могу се само привремено физички манифестовати у нашој димензији. Они се обично држе своје димензије где егзистирају у једном више етеричком стању и одакле могу с дистанце да управљају Грејс-дроновима. Када користе неког Грејса као "интерфејс", онда преко њега могу да црпе енергију из престрављених жртава отмица, које ови отимају или на неки начин манипулишу. Та животна енергија представља извор њихове исхране и моћи за све интер-димензионалне ванземаљце негативне (ОПС) орјентације, пошто она служи њиховим етеричким телима и технологијама исто као што храна служе физичким телима и физичка горива технологијама. Рептилијанци се ређе виђају него Грејси, а познато је то да су они њихови препостављени.

Мантиди су ванземаљци у лику богомољке величине човека с људским пропорцијама, троугластим главама са великим очима које "омотавају" главу и дугим повијеним рукама. Они се ретко виђају сами, осим у друштву Рептилијанаца и Грејса на њиховим бродовима. Свест им је без емоција, калкулативна, међутим, веома ефикасна у техничким стварима. Они вероватно раде као нека врста техничара која је специјализована за манипулацију свести, мењање временских линија и димензионални инжењеринг.

Нордици изгледају као кавкаски тип човека. Обично имају светлу кожу, плаву косу и светле очи, мада неки могу да имају и тамнију косу. У поређењу са просечним човеком, Нордијци имају боље развијену телесну грађу и нешто веће очи. Они такође имају развијене телепатске способности и надљудску интелигенцију и физичку снагу. Нордици су такође интердимензионална бића и нормално егзистирају иза димензионалне завесе, с том разликом што се неки Нордици могу лакше пројектовати на нашу раван постојања и задржати се ту дуже, него што су то у стању Рептилијанци, Грејси или Мантиди. Они се такође могу неприметно умешати међу људе. Нордици се могу поделити у три категорије. Они који раде са Грејсима и служе им као послушни асистенти. То су вероватно клонови или синтетички хуманоиди, а не прави Нордици. Друга врста су Нордици негативне орјентације (ОПС) који су виђени како контролишу и надзиру Грејсе, Мантиде и Рептилијанце.

Истински Нордици су позитивне орјентације (ОПД), имају развијену индивидуалност, етику, поштују и подржавају слободну вољу. Тако нордиска физиологија сама по себи не пружа никакву индикацију о њиховој орјентацији или намерама. То је надаље компликовано мешањем позитивних и негативних Нордијацаа негде у средини спектра. Међутим, квалитативно говорећи, код негативних Нордијаца приметићемо - хладоноћу у њиховим очима, код позитивних - топлину, а код слуга - празнину.
 
Крај првог дела


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP