Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53177
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292896
Ko je na sajtu?
Imamo 57 gosta na mreži

ПРЕПОЗНАВАЊЕ ВАНЗЕМАЉСКИХ ЕНТИТЕТА 2


24.01.2015. / Академедиасрбија
Аутор: Монталк
Превод: Ајра

Скривена приеода ванземаљске контроле
Ванземаљске интеракције нису ограничене само на мистериозна виђења НЛО-а са даљине или абдукције људи, које се догађају неколицини ретких појединаца.

То није нешто што се може задржати на интелектуалној дистанци, при чему, ако никада нисте видели НЛО нити знате да сте отети, ванземаљци нису присутни у вашем животу. У стварности ванземаљци су по свему судећи свеприсутни, захваљујући својој интердимензионалности, која проширује њихов утицај не само до наших кућа, већ и до наших умова. Нико није имун на то осим људи без икаквог интересовања или оних са пуном, тактичком свешћу који предузимају активне противмере. Успех у угрожавању макар једном ванземаљске фракције ће привући њихову пажњу, што води до сталног прикривеног посматрања и вршења утицаја. Они немају логистичких ограничења у погледу тога на кога ће циљати и у којој мери.

Као што је поменуто, ванземаљци се могу скривати у вашој близини готово невидљиви. Изражено терминима физике, то се догађа када још нису потпуно 'увијени' у нашу димензију, када функције квантног таласа још нису колапсирале у нашу реалност, када њихове квантне фазе нису потпуно обухваћене нашима. У окултној терминологији то се догађа када се манифестују на етеричном плану, не кондензујуће се сасвим у физичку реалност. Етерични план је прелазни гранични слој између физичког и нефизичког, који функционише као невидљиви супстрат физичког света, али садржи енергије, бића и конструкте који утичу на физички план на квантном нивоу. Размишљајте о томе као о бекстејџу наше реалности, области иза завесе наше ограничене перцепције преко наших пет чула.

У том невидљивом или етеричком стању ванземаљци могу да посматрају мете, а да сами не буду опажени. Приближивши се својим метама, могу много ефикасније да пројектују снажне мисли у подсвест те особе, дајући импулсе, идеје или инспирацију, које ће особа посматрати као своје и деловати на основу њих, не постављајући питања о њиховом пореклу или рационалности. Могу досегнути тело особе и манипулисати њене чакре и токове етеричке енергије, да би изазвали одређене промене, које могу резултирати било чиме од повећаних или умањених психичких способности до емоционалних и менталних дисбаланса и физичких болести. Грејси у етеричном стању су познати по томе да се приљубљују уз особу као невидљиви паразити, субтилно утичући на мишљење, осећања и понашање те особе, чак и током свакодневних активности. Ванземаљци који траже животну енергију за своју исхрану, могу такође боравити у близини људских активности високог емоционалног или сексуалног набоја, или стресних ситуација, да би пожњели отпуштену енергију.

Мете такође могу да добију етеричне импланте, "справице", које су им "прикачене" споља, етеричне уређаје или читаве посматрачке скаламерије, инсталиране у њиховим домовима у сврху посматрања и вршења утицаја. Та иста способност може да градуира до стварања ванземаљских база које коегзистирају на врху физичких људских милитарних база или аеродрома, на пример, и преклапају се са њима захваљујући димензионом померању, заузимајући наизглед исти тродимензионални простор.

Ове ствари се одигравају изван домашаја перцепције нормалне будне свести и могућности за детекцију путем стандардних уређаја за снимање или научних инструмената. Међутим, животиње могу да перципирају етеричке активности, као и шамани, видовњаци другим видом, појединци приликом буђења из сна у кратком хипнопомпичном стању и они чија је свест измештена из физичке реалности путем одређених халуциногена. Етерична бића се понекад могу приказати у симболичном облику у сновима, мада сами снови нису поуздан индикатор за оно што се одвија у етеричном окружењу. Због њихове скривене природе ниједан од ових феномена нема кредибилност у очима истраживача, укалупљених у љуске, или људи са успутним интересовањем за тему ванземаљаца. Због тога ови аспекти ванземаљског присуства, који су можда најзаступљенији, представљају и оне које огромна већина не опажа и које доводи у сумњу. То је предност сваке скривене агенде, да пројектује лажан фронт на површинском перцептивном нивоу, док све важне активности обавља на скривеним плановима.

Ванземаљске абдукције (отмице људи) такође имају своју дуалност. На површини, сврха абдукцији је коришћење људи за научна истраживања и експерименте, као биолошки извор за производњу људско-ванземаљских хибрида и за тренинг отетих за кампање обелодањивања, мира, очувања околине и друге политички коректне теме. Док ти елементи заиста постоје у феномену абдукцији, друге мање узвишене намене су такође присутне, али остају прикривене.

Жетва енергије и импланти
Један од тих скривених елемената је жетва животне енергије од отетих путем трауматизовања страхом, ужасом, болом, сексуалним насиљем, понижењем или очајањем. Негативне емоције активирају густу емисију суптилне енергије из отетог која се онда прикупља. Грејси поред отетих могу да функционишу као сифони кроз које удаљени рептили могу да усисају енергију. Постоје бројни начини да се то изведе, у које спада и симулирана медицинска процедура, чија је истинска сврха онеспосбљавање и мучење отетог под привидом неопходног истраживања. Већина је прекривена слојевитом параван-меморијом о позитивним искуствима, при чему отети може имати нејасна сећања да је одведен и ирационално дивно осећање о томе са једне стране, али анксиозност и пост-трауматични стрес са друге.

Друга метода је креирање атмосфере страха у животу отетог, страх да буде поновно одведен, страх да ће његова деца постати мете и страх од језивих ванземаљаца који се ноћу шуњају око куће. Извештаји отетих да су одведени од стране рептилских ентитета нису неуобичајени и то би била директнија метода жетве енергије и психичког сламања отетог. Жетва енергије није ограничена на абдукције; она се одвија на глобалној скали на начин сличан као на фарми, где год постоје гроздови емоционално набијених ситуација које испуштају употребљиве количине енергије. Примери: велике болнице, велике спортске манифестације, зоне природних катастрофа, било који догађај са масовним несрећама и зоне захваћене ратом и глађу. Ова енергија се користи за исхрану и напајање одређене етеричне технологије и за интердимензионалне маневре. Неки ванземаљски импланти се напајају том енергијом, посебно етеричке врсте импланта. Као и свака етерична мисаона-форма они се деактивирају ако су искључени са извора енергије. То се догађа када човек одбије да се препусти одређеним емоцијама ниских фреквенција које одржавају те импланте, обично истим оним емоцијама које ти импланти и подстичу.

Ванземаљски импланти су дизајнирани не само за сврхе посматрања, већ и за вршење утицаја на даљину. Физички импланти у мозгу могу да осматрају мисли и производе ефекте дезоријентације када се јави непожељна линија размишљања. Они могу да сниме нечије мисли, осећања и перцепцију ради периодичне анализе коју врше ванземаљски посматрачи. Изведени подаци се могу употребити да се уоче слабости, претећи трендови и корисне тенденције, који се могу узети у обзир током наредних манипулација. Етерични импланти могу бити смештени било где у зависности од њихове функције, укључујући и главу да би ометали мисли, доњи торзо да би продрли у доње чакре и манипулисали нижим емоцијама или било где другде због праћења или у друге сврхе.

Програмирање ума
Следећи доминантан, али ретко спомињан аспект абдукцији је програмирање ума, инсталирање штетних, постхипнотичких команди у подсвест отетог. Команда да заборави абдукцију и да се сети параван-меморије је само једна од манифестација овог феномена, који се лако може употребити за много злоћудније сврхе. Те команде се дају док је отети у вештачки изазваном хипнотичком трансу и могу да стоје латентно у подсвести док не буду активиране сатима, данима или недељама касније да би произвеле снажну компулзију да се изврши команда. Оне могу деловати и континуирано, да би усмериле мисли, осећања, перцепцију и реакције у унапред одређеном правцу. Циљ програмирања ума је модификација понашања у правцу повлађивања агенди и веће покорности отимачима и програмерима ума. Ванземаљске постхипнотичке команде се дају телепатски и повезују са невербалним инпутима, који оснажују пратеће вербалне команде. Програмирањем ума се индукује жељено понашање, а нежељено потискује. Примери за прво обухватају опсесију дезинформативним идејама, интензивну жеља за наредним абдукцијама, започињање вештачки оркестриране везе са другим отетим и компулзију да се говори и рационализује против идеја које су супротне агенди. Примери за друго обухватају изненадни и потпуни губитак вере у активности које би могле да поткопа ванземаљске контролу, ирационали антагонизам према пријатељу, тако да се прекине однос, велику аверзију према одређеној линији истраживања или једноставно чаролија заборава или поспаност, кад год се приближи забрањеној територији.

Уколико је неки отети одређен за елиминацију јер је постао сувише свестан, непредвидљив или утицајан у противљењу агенди, тада програмирање ума постаје алатка за ударе у подсвесно рањива места, симултано током дужег периода. Оно скрхава мету путем понављаних индукција сумње, цинизма, страха, анксиозности, апатије, оклевања, раздражљивости, агресивности, депресије, перверзија, суицидних тенденција и других ауто-деструктивних мисли и осећања. Ови симптоми нису само индикатор за програмирање ума, већ су пре селектовани из реда људских дисфункционалности за индуковање путем програмирања, због своје посебно деструктивне природе.

Људи, који су несвесни програмирања ума, бивају најлакше сломљени, јер посматрају те нежељене мисли као своје. Кључ за осујећење програмирања ума је идентификација ирационалних импулса када се појаве, коришћење снаге воље да би им се одупрло док не престану, затим анализа и утврђивање која су се лична рањива места испољила током искуства. Иако манипулативни ванземаљци могу да користе претње, одмазде, казне и узнемиравање, да би остварили свој циљ, проблем је што су те тактике очигледне а не суптилне, тако да их мета много лакше постаје свесна, чиме су умањени њихови изгледи на успех. Много је ефикасније потпуно заобићи свесни ум, ушуњати се испод прага свести и на тај начин умањити могућност сумње и отпора. Ванземаљци су много софистициранији него што се верује, поготово када је реч о њиховим тактикама убеђивања.

Хипердимензионална манипулација
Да би се дала индикација о нивоу софистицираности, размислите о томе да је програмирање ума често праћено другим сетом алатки, које ванземаљци поседују, наиме, способношћу да виде вероватну будућност, да направе мале промене у прошлости да би изменили услове у садашњости и тиме промене (вектор) вероватноће тих могућих будућности и успешно програмирају људе за функционисање у улози стратешких играча који изводе одређене акције. То омогућава вештачку оркестрацију проблематичних животних ситуација у којима ће мета реаговати на најштетнији начин у складу са постхипнотичким програмирањем. Спољна реалност и подсвест су сложене као домине, тако да у одређеном тренутку оне сруше једне друге производећи жељени исход. То се може искористити да се мета социјално изолује, да се разбије нетворк, поткопа организација, спречи сарадња на пројектима и омете доношење критичних одлука. Све ово је рутина за хипердимензионална бића која имају приступ до наших умова, која имају веома добре способности посматрања и која нису ограничена линеарним временом или логистичким недостацима.

Зашто би се замарали бавећи се појединцима? Зато што мале акције могу имати велике консеквенце. Интердимензионални ентитети имају стални преглед над нашом временском линијом, у стању су да виде прошлост, садашњост и будућност симултано као интелигентну, динамичну, комплексну мрежу каузалних сегмената и да одаберу тачке са којима ће ући у интеракцију. Преко различитих квантних и метафизичких фактора, они су до различитих степена ограничени у томе, колико од те мреже могу видети и мењати. Њихов стандардни начин оперисања је циљање на критични моменат у временској линији где је наша будућност највише у флуксу и где најмањи подстицај са њихове стране може да произведе у највећој могућој мери повољан исход за њих. Ови тренуци су одабране тачке, где се праволинијска секвенца догађаја дели на више могућих будућности. Особа, од чијих одлука та будућност зависи је онда циљана путем програмирања ума, директним телепатским убеђивањем, вербалном принудом од стране људи, који су ментално усмерени или без своје воље подстакнути да играју ту улогу, вођена кроз вештачке синхроницитете (необичне случајности дизајниране да креирају варљив утисак да је нека одлука исправна), дезинформативне снове или визије и друге креативне облике принуде.
Једноставним утицањем на њен или његов ум да начини другачије изборе, временска линија се може променити. Мале промене померају границе игре и отварају могућности за веће промене, које са своје стране припремају позорницу за још веће. Ниједан избор усмерен на временску линију није сувише мали да би био циљ, јер мале одлуке у каскадама могу да произведу веће ефекте дуж временске линије. Стрпљивим и стратешким спровођењем овог процеса ванземаљски манипулатори временских линија покушавају да постигну крајњи циљ потпуне промене мреже временских линија у своју корист и тиме осигурају вероватну будућност у којој ће постићи непобитну доминацију над својим непријатељима.

Манипулација масовном свешћу
За човечанство се крајња тачка избора брзо приближава и подразумева глобалну одлуку у вези са нашим односом са ванземаљским снагама, које ће се до те тачке открити. Да ли су људи на Земљи спремни да донесу ту одлуку? Још не, али време је истекло. Како ствари сада стоје, одлука ће бити снажно обојена претпоставкама, које леже у основи наших различитих култура, обиљем религиозних очекивања и ускогрудим препорукама академске научне јавности која нема кључеве за скривене нивое ванземаљског присуства. Оно што би требало да буде одлука донесена на основу информација, постаје дезинформативна одлука захваљујући ширењу обмањујуће ванземаљске пропаганде и утицају компромитованих лидера на мишљење људи, усмерених на то да убеде гладне умове у селективне доказе и углађена мудровања. То је случајно на истој линији са хипердимензионалним освајањем. Уместо грубог физичког оружја, овде се користи нефизичко оружје за битку за не-физичку територију. То је начин психолошке, метафизичке и интердимензионалне борбе. Будући да је свест темељ реалности, манипулација свешћу је оно што осигурава контролу над умовима и душама читаве цивилизације и тиме над њеном судбином и реланошћу. И то је опасност са којом се сада суочавамо.

Крај другог дела


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP