Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53180
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6292957
Ko je na sajtu?
Imamo 85 gosta na mreži

ШТА ЖЕЛЕ ОД НАС ПРЕДАТОРИ ?


14.02.2015. / Академедиасрбија
Одговори :  Кастанеда, Гурђијев, Успенски
Приредио на српском : Слободан Маричић

Особа која трага за истином би након наслућивања постојања одређене матрице ( Матрикс-а ) у којој живимо, највероватније желела знати с којом врстом ванземаљаца означених као категорија «ултраземаљаца» ми долазимо у додир и зашто су они за нас скривени?


На то питање  нам је вероватно најбоље одговорио Карлос Кастанеда у књизи : "Активна страна бескраја," која је по многима неизоставан део сваког таквог метафизичког истраживања.

Извод из књиге: Активна страна бескраја

Говори Дон Хуан :

Постоји мноштво спољних сила које те тренутно контролишу, а контрола о којој ја говорим је ван домена говорног језика. То је твоја контрола, но истовремено она то и није. Не можеш је класификовати али је можеш доживети, а што је најважније са њом се може манипулисати. Чаробњаци / шамани древног Мексика су могли видети те грабљивце / предаторе са енергетским телом, звали су их летачи, зато што су скакали кроз простор. То није био нимало леп призор, видети тамне сенке које скачу са једног места на друго и затим пљоштимице нестају у тлу. Шамани старог Мексика су се осећали прилично нелагодно када су се грабљивци / предатори појавили на Земљи. Они су закључили да је човек, у одређеном тренутку свог постојања највероватније био целовито биће чија је свест била способна за изванредне увиде и умећа која се данас сматрају само делом митолошких легенди. Но тада су одједном све те способности само тако нестале, и настао је данашњи умртвљени човек који изгледа као да је стално на седативима. "Нисам себи поставио своје омиљено питање: шта ако је све што ми он (дон Хуан) говори истина? Те ноћи док је говорио, у дубини душе, сам знао да ми објављује истину, али сам истовремено био свестан да је његова прича апсурдна.

                            

"Шта кажеш, дон Хуане?" упитах слабашним гласом. Грло ми се стиснуло, једва сам дисао. "Својом властитом снагом си дошао до теме коју шамани древног Мексика називају, темом над темама," казао је дон Хуан. "Све ово време сам ти покушавао на индиректан начин причати о овој тематици, наговештавао сам да си «заробљен». Ми смо сви затвореници! За шамане древног Мексика то је била енергетска чињеница. "" Кажем ти, на нас се нису окомили једноставни грабљивици ! Овај грабљивац који вреба људе је препреден, организован и методично нас чини некорисним и неспособним бићима. Људско биће које је некада било предодређено да постоји као магично биће, то више није. Ми смо постали обичан комад меса. За људска бића више нема снова, комади меса немају снове осим конвенционалних, отрцаних и имбецилних сањања. "Дон Хуанове речи су у мени изазвале чисту телесну реакцију која је наликовала мучнини која извире из дубине мога бића, из сржи мојих костију. Несвесно сам се грчио. Дон Хуан ме је снажно протресао за рамена, а ја сам осетио како ми се врат, под притиском његових руку, клима напред назад. Тај покрет ме је смирио и ја сам повратио контролу.

            

Зашто су нас ти грабљивци поробили, дон Хуане? Сигуран сам да на то постоји сасвим логично објашњење. "" Постоји објашњење, "одговорио је дон Хуан," и то објашњење је изузетно једноставно. Они су преузели власт над нама, јер се с нама хране, и они нас без имало милости гњече зато што смо им ми храна, јер смо средство за одржавање њиховог живота. Баш као што ми гајимо пилиће у кокошињцима, предатори узгајају нас у људским крлеткама. На такав начин им је храна увек доступна. "Снажно сам затресао главом. Нисам могао изразити своје незадовољство и тугу, али се моје тело покретало мимо моје властите воље у жељи да избаци све те негативне осећаје на површину. Тресао сам се од главе до пете. "Не, не, и не," чуо сам свој сопствени глас."То је апсурдно, дон Хуане, то што ти говориш је монструозно. То једноставно не може бити истина, нити за шамане, нити за просечно људско биће, ни за кога. "" Зашто? мирно је упитао дон Хуан. Зашто те то љути?" "Да, то ме љути, те твоје тврдње су монструозне!" "Па ниси још све чуо, сачекај још мало, па ћеш видети како ћеш се осећати. Желим се обратити твом аналитичком уму, "рече дон Хуан. "Размисли на тренутак, и реци ми како би објаснио противречност између ефикасности великих техничких подухвата и напретка људских бића и глупости њихова система веровања, или глупости њиховог контрадикторног понашања. Шамани верују да су нам предатори дали наш систем веровања, наше представе о добру и злу, да су они поставили наша друштвена правила. Они су ти који су створили наше наде и ишчекивања, снове о успеху и промашају. Они су нам дали лакомост, похлепу и кукавичлук. Ти ванземаљски грабљивци који живе стотинама година ту поред нас су ти који нас чине самозадовољнима, који нас кондиционирају да се понашамо шаблонски, да будемо егоисти и егоманијаци."

" Али, како нам то раде, дон Хуане? ", упитао сам га гневно, шапћу ли нам они све те ствари, на уво, и утискују у наш ум док спавамо? " Не, не делују они на такав начин. То је идиотски. ", Одговорио је дон Хуан, са смешком. "Они су далеко ефикаснији и организованији од тога. Да би нас држали у послушности и понизности, кротке и слабе, предатори су направили невероватан маневар - изванредан маневар с њихове тачке гледишта, а језив са наше тачке гледишта. Они су нам подарили свој сопствени ум! Чујеш ли ме? Грабљивци су нам генетским манипулацијама дали властити ум, који је онда постао - наш ум. Ум грабљивца је барокни, кичаст, контрадикторан, мрзовољан, пун страха да сваког тренутка може бити откривен. Размисли. Знам да чежњиво  сада размишљаш о храни иако ниси гладан и иако никад ниси гладовао, "наставио је," а то је само забринутост грабљивца који се плаши да ће његова тактика бити разоткривена, да ће он - ултимативни предатор, остати без хране. Кроз ум, који је на концу конца, његов ум, они - предатори убризгавају у живот људског бића све што њима одговара. На тај начин обезбеђују известан степен сигурности који ублажава њихове властите страхове. "Могао бих ову причу прихватити здраво за готово, дон Хуане, али одређени делови су толико одвратни да ми се гаде. Због тога морам заузети противречан став. Ако је истина да нас предатори једу, како то раде? По широком осмеху на дон Хуаново лицу, могао сам видети да је задовољан мојом реакцијом, и објаснио ми је да чаробњаци виде људско тело као необичне светлеће енергетске лопте прекривене блиставим огртачем, попут пластичног омотача на поклону који се припија на чауру енергије (Аура, пеим.прев.) . Он је рекао да је блистави омотач свести оно што конзумирају предатори, те да је све што остане на одраслом човеку након конзумације предатора, само један малени танки део који иде од тла до наших ножних прстију, те да тај малени енергетски део дозвољава људским бићима да преживе и то на једвите јаде. "Као кроз сан сам чуо дон Хуана како објашњава његово сазнање о томе да је људско биће једина врста која има тај блистави омотач свести преко енергетске чауре, зато смо постали лак плен за свест другачије врсте, као што је тешка свест грабљивца. Потом је изговорио нешто заиста застрашујуће, рекао је да је тај малени танки енергетски део, епицентар људског размишљања о самом себи, те да смо ми сасвим заробљени у том размишљању. Грабљивци, пикирају на тај малени део свести који нам је остао, грабљивци стварају пламичке светлости из тог маленог остатка, те се на такав начин настављају хранити с нама, док с друге стране распламсавањем те енергије одржавају наш живот. Предатори тако делују, само зато, да би се хранили енергетским пламичцима наших брига. Од задњих речи дон Хуана ми је буквално постало лоше. Након краће паузе у којој сам се помало прибрао, упитао сам дон Хуана: "Али зашто шамани, ако већ могу видети предаторе, ништа не ураде да нас од њих ослободе?"

                                  

"Не постоји баш ништа што би ми могли урадити против њих," одговорио је дон Хуан дубоким тужним гласом. "Можемо једино дисциплиновати сами себе, на такав начин да нас они не могу дотаћи, но познајеш ли икога толико упорног, који би се могао подврћи таквој ригорозној дисциплини?  Људи би те исмејали, они агресивнији би се чак обрачунали и физички са тобом када би све ово поновио. Не зато што, људи не верују у постојање предатора, јер дубоко у сваком људском бићу, постоји инстинктивно сазнање о постојању неких невидлјивих грабљиваца око нас. "Мој аналитички ум је ужурбано радио, попут јо-јо лоптице је одлазио од мене и поново ми се враћао. Све што је рекао дон Хуан је било противно здравом разуму и потпуно невероватно. У исто време, све је било савршено разумљиво и једноставно. Одговорио ми је и објаснио ми је сваку могућу противречност које сам се могао сетити. Дон Хуан ме је гурао у лавину с којом сам се требао неповратно сурвати у понор. Јесу ли Лизарди ( гуштеролики)  и Сиви ванземаљци (Грејси) (прим. Прев.) само део НЛО фолклора који нам је познат, или може ли наш отворен и критички ум, прихватити постојање ултимативног предатора ван наше чулне перцепције? Јесу ли митови и легенде који се дотичу архетипских борби са змајевима ( Лизардима ), заиста истинити?

"Тај грабљивац," рекао је дон Хуан, "који је дакако неорганско биће, није сасвим невидљив као друга неорганска бића. Бебе и мала деца због свог чистог и неоптерећеног ума га могу видети, али како растемо закључимо да је оно што видимо крајње ужасно, те да о томе не желимо размишљати, нити такво биће желимо видети. Деца би се, наравно, могла концентрисати на такве и сличне појаве и описати нам их, но родитељи и околина их од тога одвраћају, уверавајући их упорно - да не постоји ништа страшно у тами њихове собе. Али то није истина ! Алтернатива која преостаје човечанству, "наставио је дон Хуан," је дисциплина.  Задатак – што веће знање је једино средство за застрашивање и одбијање грабљиваца. За шамане је ова дисциплина уметност: уметност суочавања с бескрајем без узмицања , не зато што су шамани јаки и жилави, већ зато што се не дају застрашити. "

"На који начин дисциплина шамана постаје средство за анулацију нашег страаха од предатора ? "" Шамани кажу да јака самодисциплина и знање чине да блистави омотач свести постане «неукусан» за летаче предаторе.  Тада ти грабљивци постају збуњени. Блистави а нејестиви омотач свести око људи (Аура,прим.Прев.) , не представља део њиховог знања и интереса. Када су тиме збуњени, они немају другог избора већ да одустану од такве «мете» и морају потражити енергетску храну која је «укусна». Ако се предатор извесно време не храни нашим блиставим омотачем свести, тај енергетски омотач ће око нас почети да расте. "На његове речи сам реаговао потпуно необјашњиво, нешто се у мени уздрмало толико снажно да сам упао у стање безразложног страха, који сам одмах повезао са својим сопственим религијским уверењима. "Страх те је Божјег гнева, зар не? Не брини, то није твој страх. То је страх предатора, јер он зна да ћеш ти урадити оно што ти ја кажем. Не брини, поуздано знам да ти напади не трају дуго, јер предаторов ум нема такву моћ концентрације. Тебе раздире унутрашња борба, дубоко у себи си свестан да се мораш сложити с чињеницом како је један битан део тебе - твој блистави омотач свести, храна за несхватљиве и невидљиве ентитете око тебе. Други део тебе, ће се свим могућим силама борити против такве идеје. Побуна шамана, додао је дон Хуан, се састоји од чињенице да они одбијају прихватити договоре у којима нису учествовали. Нико ме никада није питао пристајем ли ја на то да ме «једу» бића која имају различиту врсту свести од нас. Моји родитељи ме нису донели на овај свет како бих био некоме храна, као што ни њихови родитељи нису донели њих на свет да би се неко са њима хранио, и то је крај приче.

                                  

Крај извода

Поприлично моћне речи и о њима би заиста требали размишљати, не зато да се осећамо боље, већ да сазнамо шта се крије иза предаторских обмана. Знање, нас заиста штити, делом у повећању наше духовне енергије, делом у повећању слободне воље. Схватимо ли ове есенцијалне информације, тада је сасвим јасно зашто предатори не желе да смо ми свесни матрице , зашто желе да ми останемо спавачи унутар тог света матрице. Свакој особи која трага за истином, би након сазнања  ових информација вероватно било лоше, но с друге стране, депресије које понекад уследе након добијања информација о предаторима око нас који су ко зна колико векова око нас, су ништа друго него ли време када се усвојено знање асимилира, и у исто време се догађа и извесна декристализација, разбијају се лажи које су се кристализовале, окамениле и наталожиле у нашем уму, а све под будним оком предатора који нам је усадио свету матрице. Особи која трага за истином би вероватно након усвајања ових информација такође пало на памет да се запита зашто се људи не буне против матрице, зашто не разоткријемо предаторе и зашто не разоримо лажни свет који нас обмањује?

На та питања би нам најбоље могао одговорити ПД Успенски који је у књизи под називом: "У потрази за чудесним," испричао причу коју је често спомињао ГИ Гурђиев: Постоји источњачка прича која је говорила о врло богатом чаробњаку који је имао пуно оваца. Можда би прича била другачија, да чаробњак није био зао. Није желео изнајмљивати пастире, није желео да улаже у ограду на месту на којем су овце пасле, стога су његове овце често лутале по шуми и падале у гудуре. Но овце, су најчешће бежећи јер су знале да је зли чаробњак од њих желео само месо и кожу, а то им се, наравно, није нимало свиђало. Након бројних перипетија, чаробњак се досетио како ће једном за увек решити проблеме са овцама. Све своје овце је хипнотисао убедивши их, пре свега да су бесмртне, да им се никакво зло неће и не може догодити, чак и ако их одеру, чак шта више, да је тако нешто и пријатно.Чаробњак је уверио своје овце како им је он добар господар који воли своје стадо до те мере, да би за њих урадио све. Затим их је уверио ако им се ишта и догоди, то никако неће бити сада, свакако не тога дана, стога оне не морају разбијати главу с размишљањем о томе шта и када им се ецвентуално лоше може догодити. На крају их је уверио да оне уопште нису овце, неке је уверио да су лавови, неке да су орлови, а треће да су људи, те неколицину је уверио да су чак и сами чаробњаци као он. Након тога су престале  чаробњаку бриге с овцама. Никада више нису бежале, покорно су чекале у незнању тренутак када ће их чаробњак убити. Јесмо ли сви у власти неког "злог чаробњака"? Коначно, јесмо ли сви људи овце или будале?

Ова прича одлично илуструје ситуацију у којој се налазе људи. Када би људи истински схватили ситуацију у којој се налазе, када би разазнали сав њен ужас, они не би ни једну једнину секунду остали на месту у којем се налазе. Почели би тражити излаз и брзо би га пронашли, јер излаз постоји, али га људи често не виде из једног јединог разлога, наиме они су хипнотисани. Бити "пробуђен" значи "бити ослобођен од хипнозе." У свему овоме лежи основна потешкоћа нашег битисања , али и гаранција могућности ослобађања, јер не постоји разлог зашто се људско биће не може пробудити из сна. Теоретски је могуће да се свако може пробудити из сна, из хипнозе, али практично - је готово немогуће, јер чим се људско биће пробуди и за тренутак отвори очи, све силе које су проузроковале успаваност ће почети деловати на тек пробуђено људско биће, и то с десетоструком снагом. Због тога то људско биће поново почне да тоне у сан снивајући да је будан и да се буди, каже Успенски.

Да би се заиста пробудио, човек мора да постане свестан да су око њега предатори, да то прихвати као чињеницу, да учи и да се наоружава знањем уздижући своју спиритуалну свест и да се онда силом пробуди када ће видети - да је свет око њега који познаје само матрица (Матрикс ).

/ Извор основног текста : Matrix World /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP