Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17302
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5353211
Ko je na sajtu?
Imamo 100 gosta na mreži

ОКУЛТИЗАМ, ОКУЛТИСТИ И МИСТИЧНИ ЉУДИ - 3.


02.03.2015. / Академедиасрбија
Пише : Слободан М.Маричић

ПОЧЕТАК МИСТИЧНИХ АВАНТУРА АЛЕКСАНДРE  НИЛ НА ИСТОКУ

Санскритске студије
Године 1911. Александра је сама кренула на своје друго путовање у Индију, и стигла на Пондишери (Pondicherry) преостали део француске колонијалне Индије, где је полиција одмах почела пратити због њених екстремистичких склоности.

Током 1911/12 Александра живи у Калкути, обилази светилишта и тамошње религиозне центре и људе. Једном приликом, изнервирана претенциозним понашањем једног факира према посетиоцима , сама је легла на кревет од ексера, и у шали казала  једном британском туристи да је срећна што је нашла слободан кревет, јер је уморна и жели да се одмори . Она је такође учествовала у тантра обредима, а једном спровела комплетан «ритуал чишћења»  (ритуални пост) уздржавајући се од узимања пет забрањених ствари: животињског меса, рибе, прерађевина од брашна –жита, вина и сексуалног односа.

 

                                                              

                                              Александра са сином Афуром на Тибету

Александра брзо напредује на санскритским студијама и постаје веома запажена личност, да би на крају од стране Колеџа санскритских студија добила и престижно звање почасног доктора филозофије, као прва европска жена. По завршетку студија по препоруци она путује у малу државу Сиким под Хималајима крајем 1912. године, где се према сопственим казивањима осећала као да је код своје куће. За кратко време она је унапредила своје познавање Будизма обилазећи буквално све манастире и важна будистичка светилишта. Између осталог је упознала и принца Сидкеонг-а владара Сикима. Поново као прва европска жена, среће Далај Ламу, који је у то време био у егзилу. У разговору он јој је рекао да треба научи тибетански језик, да би упознала културу народа Тибета (Хималаја) .

Александра др. Нил постиже велики спиритуални напредак боравком у тој средини и упознаје многе веома поштоване тибетанске аскете и свештенике међу којима  импресивну личност великог свештеника Гомхена из манастира Лахен са надимком «Велики пустињак».

Он је био веома импозантна и несвакидашња личност и за саме будисте : живео осамљен, носио је на глави петострану круну од људске лобање, огрлицу око врата од 108 комада, прегачу такође од  људских костију, и магични бодеж. Током наредне две године др.Александра се готово свакодневно састајала са овим «пустињаком»  и научила технику телепатије од њега. Такође је учила од њега и технику « Тумо» дисања, једну од тајних вештина тибетанских свештеника која се састоји у томе  да психичким процесом тело производи више телесне топлоте, како би се загрејало за преживљавање на веома ниским температурама.  Али ту је имала мање успеха, што јој је објашњено да је вештина која је изучена / прилагођена тибетанским свештеницима – мушкарцима.   

Две године касније је упознала локалног младог човека по имену Афур Јонгден (Aphur Yongden), и међу њима се развило велико духовно пријатељство. Он је на крају постао њен усвојени син. Обоје су се преселили у једну обредну пећину која се налазила на скоро 4000 метара висине у планинама на северу државе Сиким, близу саме границе са Тибетом, али им није био дозвољен прелазак у Тибет. Александрин циљ је био да некако уђе славни свети град Ласу, али Тибет су Европљани тада ретко посећивали, а камоли европске жене. Ипак Александра и Јонгден су то покушали два пута успели да дођу на Тибет, али не и да уђу ( за странце ) забрањени град Ласу , па је резултат био њихово протеривање из Сикима 1916. године.

Због избијања Првог светског рата је др. Александри било немогуће да се врати у Европу, па су тако они отпутовали у Јапан. У писму своме мужу Филипу Александра објашњава своја осећања за живот на Тибету и Хималајима и пише :

Искрено, ја се овде осећам као у дому у земљи, која није моја. Прогони ме сурова степа, самоћа, вечни снег и велико плаво небо тамо горе ! Иако трпим глад, хладноћу, ветар који суши моје лице остављајући ми крваве бразде и отечене усне, ја се осећам испуњена животом. Наравно, супруг Филип који је живео усамљен у њиховој кући није баш разумео ту љубав према њенима авантурама, пуну одрицања, као ни многи њени и њихови пријатељи иако су је вести о њеним мистичним доживљајима и рукописи које је слала на штампу, већ учинили славним
путописцем и мистиком.

Стварање Тулпе
У једном од најпознатијих будистичких манастира  «Кум-бум» који је у свом најживљем периоду рада имао и преко хиљаду монаха ученика, Александра је успела да створи фантомску инкарнацију «Тулпа». Она га је назвала Стоут, који је добио обличје пуначког тибетанског монаха доброћудног изгледа и понашања.

Она у књизи “Магија и  мистерије Тибета” описује како је после више година боравка на Тибету успела да дуготрајним вежбама визуелизације “створи” једног тибетанског калуђера- фантома “Тулпу”, који ју је потом пратио током даљег боравка на Тибету и кога су локални сељани сматрали за стварно биће, а тибетански свештеници препознали да је реч о Тулпи. Међутим, убрзо је “Тулпа – Стоут ” почео да се трансформише и од дебељушкастог доброћудног калуђера постао немргођени самовољни монах. Све мање је слушао свог «Творца» док се није отргао контроли због недовољног спиритуалног искуства Александре Мил и почео да одбија послушност. Др. Александра Мил је покушала сама да га дематеријализује, међутим то јој није пошло за руком, па је морала да потражи помоћ тибетанских свештеника са којима јој је требало скоро пола године да га  потпуно дезинтегрише.

Тајно путовање у Ласу
Убрзо након тога, у фебруару 1921., Александра и Јонгден су без икаквих ствари прерушени у просјаке, кренули на пут у кроз забрањени Тибет у свети град Ласу. Ово путовање је трајало чак три године, а невероватни детаљи су описани у њеној књизи: «Моје путовање у Ласу» (My Journey to Lhasa )* први пут објављенoj на енглеском 1927. године. Да би неопажено стигли на Тибет они су морали да сиђу у подножје Хималаја обиђу их и попну се поново са јужне стране. Ишли су на камилама, коњима, али најчешће пешице често мењајући планове и тако превалили пут који је у ваздушној линији износио око 8 хиљада километара, што значи да је прешла барем десетак хиљада километара.

У једном тренутку, почетком 1923., стигли су чак на север до ивице пустиње Гоби, одакле су се вратили преко кинеских места  Канц хоу и Ланц хоу ( Kanc-how and Lanc-how ) у јужни Тибет. Успут су јој често бандити били претња, баш као и дивље животиње, тигрови и леопарди. Њено изванредно познавање локалних језика, шаманске способности и огрлица за медитацију од људских костију коју јој је на растанку поклонио Велики свештеник Гомхен били су препознатљиви свима као обележја «Свете жене – шамана» , те су је сви пропуштали са поштовањем и нудили јој гостопримство.

На том путу је др. Александра доживела још један парапсихолошки феномен карактеристичан за Тибет и Централну Африку, познат под именом «Лунг–Гом –Па - тркачи» или «Тибетански магијски ход». Она је имала неколико пута прилику да види на одређеним путевима или планинским стазама у даљини на хоризонту неку  црну тачку у покрету, да би убрзо разазнала фигуру човека који се креће  према њима великом брзином. Александра је била упозната са том техником трчања којом су располагале само Ламе и била упозорена да их у таквом ходу или трку, не треба заустављати, јер  би га могла убити, он њу или би преминули обоје због «судара» различитих енергија ( буквално преведено – кратког споја). Када је једном имала прилике да изблиза погледа једног «Гом тркача» у пролазу  могла је да види да је његов израз лица био изузетно опуштен, без икакавог знака напора, поглед му је био усмерен нетремице негде у даљину. Његови «кораци» или додири земље били су правилни и усклађени као клатно сата и чинило се као да он лети унапред великим скоковима попут поскакивања на некој великој гуменој  лопти. Сваки од њих је у десној руци држао магични бодеж, који му је, тако се бар њој чинило, служио као средство за управљање.

Ови тркачи су могли у овом чудесном стању бити данима без стајања да би узимали  храну, воду или се одморили. Године медитације су потребно пре него што би се овладало Тибетанским магијским ходом, пише др. Александра у својој књизи.

У фебруару 1924. Александра и Јонгден крају стижу тајно у Ласу и за два месеца боравка обилазе до детаља овај свети  град и све манастире у њему. После два месеца мештани су приметили Александру која је у зору сваког дана одлазила до реке да би се ритуално опрала, што је за мештане било необично и довољно да је пријаве властима, па је пријава стигла до гувернера града. Ово је могао да постане озбиљан проблем због илегалног уласка у Ласу. Гувернер је био нечим тренутно заузет док је неко у међувремену дојавио Алекандри да је прати полиција града, те су они брже боље нестали из града и напустили Тибет тајним стазама којима су и дошли пре него што је подигнута потрага за њима.

Повратак др. Алекандра Давид-Нил у Француску
Александра се коначно вратила кући у Француску 1925.године , са огромним публицититетом и свечаним дочеком у Паризу. Међутим, код куће је дочекао развод брака  са супругом Филипом, која је она прихватила са разумевањем. Након развода она напушта њихову кућу и насељава се у Прованси у месту Дигне. До 1928.године она гради палату, «Самтен-Џонг» (Samten-Dzong), у преводу « Тврђава медитације « . Ту је живела пишући књиге о својим искуствима и путовањима по источним далеким земљама , посебно о боравку на Тибету и одлазила на гостовања држећи предавања широм градова Европе.

Године 1937., у својој 70-тој години, Александра је кренула за Кину, у пратњи сина Јонгдена, Транс-Сибирском железницом, и у Кину стижу управо у време рата са Јапаном. И поред свих недаћа она продужује за Индију где наставља своја истраживања све до 1946. године, када се вратила кући у Француску. 1955. године  Афур Јонгден, 30 година млађи од Александре, умире у седамдесетој години у  Самтен-Дџонгу. Александра наставља да ради и одлучује да поново путује на Тибет и изазива запрепашћење полиције и власти, када долази и тражи да јој се продужи важност пасоша у њеној 100-тој години. Међутим, током припрема за путовање умире 8. септембра у 101. години на врхунцу славе, управо након што је у Паризу, свом родном граду добила признање Витеза Легије части. Добитница је златне медаље  Географског друштва у Паризу и многих других одликовања од свих престижних универзитета . Са Тибета је од Савета Лама добила као прва жена чин Ламе.

На дан 28. фебруара 1973. пепео др. Лујза Еугение Александре Мери Дејвид -Нил прве западне жене која је ушла на Тибет, заједно са пепелом њеног усвојеног сина Афура Јондена , који је такође именован за Ламу, су расути над водама Ганга у светом граду Бенареса. Дана 15. октобра 1982. године, у времену од 21. до 26.маја, Његова светост Далај Лама 14.-ти (Тензин Гиатсо) указао јој је почаст доласком у Дигне да посети њену и Самтен-Дџонг који је по њеној жељи претворен у музеј - Културни центар др.Александра Дејвид-Нил. Посетиоци музеја могу видети Александрину фотељу за медитацију, огрлицу од златника – поклон Кнеза Сидкеонга државе  Сиким, перле од људских костију за медитацију од свештеника пустињака Гомхен из манастира Лахен и многе друге поклоне и реликвије које је слала или доносила собом са својих путовања.

Александра Нил је написала тридесетак књига о Источној религији, филозофији и њених егзотичних путовања и веома су утицале на бројне истраживаче и писце езотерије. Ту спадају и енглески филозоф и писац Алан Вилсон Вотс (1915 - 1973) и савремени радикални мислиоци попут Џека Керуака (1922 - 1969) и Алена Гинсберга (1926 - 1997), који доста утицао да се Александра Нил посвети изучавању Будизма.

Објашњења :

*1/ Голем
У историји произвођења натприродних појава приказа и фантома од стране медијума, шамана и гуруа једино су Тулпа и Голем два феномена која егзистирају одвојено од тела медијума или шамана. Међутим, међу њима постоји велика разлика. Голем је митски див кога Кабалисти (ученици хебрејских тајних знања Кабале ) могу медитацијом и молитвом призвати да се «самоствори» материјализује од прашине – земље.

По причама Кабалиста, Голем је биће висине од 3 до 5 метара људског обличја које је немо и реагује односно слуша наредбе оних који су га призвали у помоћ. Како пише у светим хебрејским књигама „Торама“ Голем је митско пријатељско фантомско биће „Деце Израеља“ – Јевреја које спасава убоге и нејаке угрожене од неке опасности. По извршењу своје мисије Голем се сам распада у прах. Иако у Светим хебрејским књигама има неколико навођења примера стварања Голема, у ближој историји није позната појава „стварања“ Голема. Међутим у више извора постоји тврдња, да је група јеврејских ортодоксних свештеника покушала да „призове „Голема“ у Варшавском гету током Другог светског рата, међутим безуспешно.


*2/ Тулпа
Тулпа је парапсихолошки феномен забележен у тибетанском мистичном учењу о стварању - отелотворењу бића из снаге ума, које се материјализује – долази из нама непознатог света (димензије) кога су Тибетанци назвали „Тулпа“ (на санскритском sprul-pa или nirmāṇa.)

Познати европски парапсихолози и магови су кроз историју езотерије и магије више пута потврдили да је људски ум у могућности да матерализује најразличитије предмете, као и да их телетранспортира и дематеријализује. У књизи “Психичка самоодбрана” др Дион Фортен ( Фортунес)  америчког истраживача Пси - феномена из Калифорније, она пише да је једном приликом током истраживачког путовања у пустињи Мохаве, случајно током вежби визуелизације потпуно материјализовала једног вука, па јој је требало доста времена и снаге да га дезинтегрише.

Постоје занимљиве теорије по којима су Тулпе бића из „нижих“ ванземаљских светова, док езотеријска група «Уфони» - присталице теорије постојања НЛО-а (УФО) сматрају да Тулпе стварају бића из других димензија – ванземаљских цивилизација.

Та бића која су иначе непрекидно присутна у близини или на земљи, по одређеним  мисаоним пројекцијама људи које они виде у астралном свету, неке снажне људске пројекције изазване визуелизацијом у астралној димензији,  се материјализују по „замисли“ људи. Тада се ствара одређена веза између „креатора“ и бића које је уствари једна визуелна приказа слична холограму, али са способношћу самосталног егзистирања у нашој димензији под контролом „креатора“. Међутим, са протеком времена обзиром да је време битисања Тулпе неограничено (зависно од воље „креатора“) Тулпа може да се постепено материјализује и постане самостално биће у односу на ствараоца.

За Тибетанце је постојање Тулпе неспорно и у њиховим књигама ( Тибетанска књига мртвих ) наводи се да је Гаутама Буда створио чак шест Тулпа- креација, од којих су три биле потпуно налик на њега и са њим се пред његов прелазак у Нирвану сјединиле. 

*3/ Лунг Гом Па тркачи
Осим сведочења др.Александре наведеног у њеној поменутој  књизи, постоје тврдње и многи записи и наводи путописаца и ходочасника кроз Тибет и Кину да неки тибетански свештеници , могу помоћу медитације, вежби и техником дисања смањити тежину свога тела и тако да за кратко време пређу огромна растојања, крећући се већом брзином од коњаника. Тајна техника овог кретања је у специфичном држању тела нагнутом напред и начину дисања, при чему се плућа максимално напуне ваздухом, који се на посебан начин потом испушта из груди кроз нос и уста као својеврсне млазнице испод себе, а истовремено непознатом техником, тежина тела доводи у стање левитације изједначавајући његову тежину са ваздухом. Применом феномена левитације, тело се тако креће буквално лебдећи или скоковито, скоковима од чак до десетак и више метара. Извесни др. Шили немачки истраживач који је на Тибету провео десет година изучавајући необичне моћи тибетанских свештеника, по повратку у Немачку 1932. године објавио је књигу у којој описује овај феномен. Тврдећи својим ауторитетом он каже да је био сведок феномена таквог скоковитог кретања једног тибетанског свештеника који је у дубокој старости скоковито трчао невероватном брзином, готово не додирујући тло ногама.     

Крај

Извори и литература :

- Foster, Barbara and Michael. The Secret Lives of Alexandra David-Neel. New York, The Overlook Press, 1998.
- David-Neel, Alexandra. Magic and Mystery in Tibet. New York, Dover Publications Inc.,1971 (1932).
- Gordon, S. The Paranormal. An Illustrated Encyclopedia. London, Headline, 1992, pp
- Maričić, Slobodan „ Leksikon parapsihologije i najveće misterije“ Beograd, 2004; 262 str.

Превео и припремио за објављивање на српском језику :    © Слободан Маричић


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP