Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17302
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5353214
Ko je na sajtu?
Imamo 102 gosta na mreži

KO JE BIO HENRI S.OLKOT


07.03.2015. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan М.Maričić

Henri Stil Olkot (Henry Steel Olcott 1832 – 1907 ) rodjen  je u puritanskoj protestantskoj porodici u Nju Džersiju kao najstariji od šestoro dece  oca Tomasa i majke Emili oboje iz poznatih  porodica prvih doseljenika u Ameriku.

Tokom školovanja pokazao je izuzetnu nadarenost posebno za prirodne nauke, pa je do svoje 23. godine postigao međunarodni uspeh objavljivanjem knjiga iz oblasti poljoprivrede, prema kojoj je u to vreme imao posebnu sklonost. Do 26. godine mu je od strane države ponudjeno više prestižnih mesta u naučnim institucijama i visokim školama , što je Olkot odbio. Umesto toga sam je osnovao Eksperimentalnu poljoprivrednu farmu kod mesta Vernon i prvi poljoprivredni koledž u Americi. I dalje je odbijao sve ponude da prihvati bilo koju funkciju u Americi i inostranstvu, iako je dobijao ponude iz Engleske , Grčke, Kine i Afrike.

Potom se odlučio za duže studijsko putovanje po zemljama Evrope. Po povratku je objavio više naučnih radova, od kojih su skoro svi uvršteni u prvo izdanje Američke enciklopedije. Konačno prihvata mesto urednika poljoprivredne rubrike Njujork tribjuna (New York Tribune) i dopisnika londonskog Mark Lajn Ekspres njus (Mark Lane Express news) gde se sve više usmerava na istraživački  rad, zbog čega vrlo često putuje.

Zbog agitovanja i potpisivanja peticije za ukidanje smrtne kazne u poznatom slučaju američkog pravosudja Džon Braun (John Brown), koju je kao dopisnik i objavio u Tribjunu l860. godine uhapšen je kao zaverenik i protivnik vlasti, ali je na intervenciju svojih mnogobrojnih prijatelja masona kojima je pristupio u ranoj mladosti pomilovan i pušten na slobodu.  Iste godine se oženio sa Meri Ejpl Morgan (Mary Epplee Morgan)  ćerkom starešine crkvene opštine u mestu Novi Rošel (New Rochell, Njujork), sa kojom je dobio tri sina jednu kći od kojih su još u povoju umrli najmladja ćerka i sin. 1862. godine je u Velikom gradjanskom ratu pristupio Severnjačkoj armiji dobivši zvanje nižeg oficira, ali je u borbama u  Severnoj Karolini pokazao izvanrednu hrabrost, napredovao i za tri godine dostigao čin pukovnika.

Tada je od vojnih vlasti zamoljen da preuzme funkciju vojnog istražitelja sa najvećim ovlašćenjima zbog korupcije u poslovima vojnih liferacija. Za vreme istrage protiv moćnih bogataša bio je na ivici da i sam bude optužen za mito, ali je uspeo da dokaže krivicu  nekoliko visokih državnih funkcionera, zbog čega je  odlikovan od tadašnjeg Državnog Sekretara SAD Stentona. Odbivši sve ponudjene visoke funkcije u državnoj službi, po okončanju službe u vojsci odlučuje se 1868.  za privatnu praksu i odmah dobija za klijente najpoznatije firme iz proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.
Međutim, kako je kao mason već visokog ranga bio u kontaktu sa najrazličitijim poznatim ličnostima iz zemlje i inostranstva, kod njega se javlja interesovanje za spiritizam i 1874. godine odlazi na jednu farmu u Vermontu, da kao specijalni dopisnik Njujork Grafik (New York Graphic) istraži pojavu parapsiholoških fenomena. Kao rezultat istraživanja ovog slučaja i na osnovu drugih iskustava, on objavljuje knjigu ” Ljudi iz drugih svetova “ (People from the other Worlds) koja postaje bestseler toga vremena .

Na tom poslu on sreće već poznatu Madam Blavatcki (Marija Petrowna) , mistika i spiritistu koja je došla iz Engleske i koja odmah pokazuje veliko interesovanje za saradnju sa Olkotom. U jednom rukopisu Olkot kaze da je i on  na prvi pogled prepoznao svog budućeg saradnika, učitelja, sestru i učenika, pri čemu naglašava da nikada medju njima kao bićima suprotnog pola , osim zajedničke predanosti u radu “Velikog belog bratstva” - “Teozofskog udruženja”, nije bilo nikakvog emotivnog odnosa. 

Već 1875. godine u Americi se na njihovu inicijativu osniva Prvo teozofsko društvo, a pukovnik Olkot biva izabran za njegovog doživotnog predsednika. Jedan od ciljeva društva je bio da se surovi materijalizam u čoveku transformiše i probudi duhovna snaga ljudi. Njegovo zanimanje za spiritizam i vančulno ga odvodi 1878. godine u Indiju,  gde obilazi najpoznatija istorijska mesta, spomenike kulture i budističke verske centre, da bi potom to isto ponovio na Cejlonu (današnja Šri Lanka).  Više puta odlazi u Evropu, Englesku, Kinu, Japan, Južnu Ameriku i tri puta u S.Ameriku, gde drži predavanja o svojim iskustvima sa putovanja, trudeći se da probudi zanimanje javnosti za teozofske stavove i daleko-istočne religije.

Zbog stalnog odsustva iz Amerike, sa Olgom Blavatcki seli 1882. Međunarodno sedište Teozofskog društva u Indiju u grad Adyar, finansirajući njegov rad sopstvenim sredstvima i novcem Madam Blavatski. Društvo je tada imalo svoje filijale u svim većim evropskim mestima sa članovima vrlo poznatih imena. Već tada svojom borbom da se zaštiti izvorno budističko učenje od uticaja raznih sekti i hrišćanskih misionara on postaje poznat u Indiji, a posebno na Cejlonu . Olkot uspeva da za skoro dve stotine budističkih škola obezbedi stalnu državnu pomoć, čime počinje preporod Budizma na Cejlonu. Poseban uspeh je organizacija Kongresa razumevanja i ujedinjenja  Severnih i Južnih   Budista, na kome se ujedinjuje dvanaest japanskih budističkih sekti u jedan pokret sa Burmanskim, Sijamskim, Indijskim i Cejlonskim budistima.

Tom prilikom se usvaja  Pravilo o četrnaest načela Budizma koji prihvataju svi učesnici Kongresa. Tako posle mnogih pregovora, ujedinjuje Južne i Severne budiste, koji prihvataju i njegov predlog zajedničke budističke zastave, koja se sastoji od zrakova šest boja iz aure Bude. Nastavljajući svoj neumorni rad uspeva da od vlade Cejlona izdejstvuje zakon, po kome se "Wesak" – Budin rodjendan proglašava za državni praznik Cejlona.

Osim na Cejlonu, Olkot je veoma aktivan i u Indiji gde na sve načine, agitacijom i materijalno podstiče revitalizaciju Hinduizma i uvodjenje obaveznog učenja u svim školama, a lično je zaslužan za materijalnu i drugu pomoć za osnivanje Fondacije i pet verskih koledža (Olcott Harijan free schools). Ubedjuje vlasti da Indija sa svojim nacionalnim proizvodima izadje na svetsko tržište da bi Indijski Nacionalni kongres prihvatio predlod donoseći zakon “Swadeshi” –  Zakon o zaštiti indijskih tradicionalnih proizvoda i monopola stranih kompanija. Za svoje zasluge u Indiji  pukovnik Olkot biva primljen u Kastu Bramana.

Konačno 1886. godine osniva u Adyaru, Nacionalnu biblioteku na čije otvaranje i blagosiljanje poziva predstavnike Hinduista, Budista, Zoroastrijanaca, Islamista i Hrišćana. Svi se odazivaju pozivu poslavši najviše delegacije, osim predstavnika hrišćanske religije. Tokom krize Teozofskog pokreta i posebno napada na rad Madam Blavatcki i nju lično, Olkot je bezrezervno podržavao svoju saradnicu sve do njene smrti. Tokom svih godina pukovnik Olkot je vodio besprekoran život i posedovao odlično zdravlje i ogromnu vitalnost, bez ikakvih posledica sa njegovih bezbrojnih putovanja u zemljama i krajevima  u kojima su  klima i uslovi života bili daleko od standarda u kojima je odrastao. Takvo zdravstveno stanje je održao do svoga poslednjeg putovanja u domovinu - SAD , kada je na povratku 1907. godine na brodu pao i teško se povredio , zbog čega je podlegao posledicama po dolasku u Indiju 17. februara iste godine .

Na proslavi povodom stogodišnjice njegovog rodjenja  1932 godine u Njujorku dr. Ana Besant, tadašnji Predsednik američkog Teozofskog društva rekla je da je Olkot zadužio ne samo Budiste i Istočne religije, već je i doprineo da Zapadni svet počne da razmišlja o ljudskim, prirodnim i materijalnim vrednostima na potpuno drugi način. Njegova putovanja koja su oficijelno praćena, su tom prilikom citirana na sedam punih stranica, a bezbroj misija je preduzimao bez ikakvih priprema i publiciteta. Savremenici i saradnici su zabeležili da je zahvaljući svom naučnom obrazovanju i poznavanju biljnog sveta u Indiji i na Cejlonu otkrio novi svet flore i pročuo se po spravljanju melema za lečenje najrazličitijih kožnih i drugih bolesti isključivo mastima i čajevima. U najvišoj indijskoj kasti Bramana, dobio jedan od najvećih rangova, a na Cejlonu su Budisti tvrdili da je jedna od inkarnacija Bude i po njemu su nazvane mnoge škole, ulice i javne institucije, a pred kućom gde je živeo u Kolombu mu je podignut spomenik.

Savremenici su govorili da je bio spiritista i mistik i isticali  da je  još kao mladić imao snažne hipnotičke moći i primenjivao mesmerizam u lečenju. Visoki oficir, Budista, Hinduista, Protestant, teozof, počasni doktor više univerziteta  i mason najvišeg ranga, pukovnik Olkot je svakako ličnost, koja je u svakom polju svog rada ostavila dubok lični pečat u ezoteriji i nauci do današnjih dana.

/ Izvor : Uvod iz knjige „Budistički Katehizam“ , Slobodana Maričića ©  /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP