Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17965
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5404509
Ko je na sajtu?
Imamo 71 gosta na mreži

ОТО - ОРДО ТЕМПЛИ ОРИЕНТИС


08.03.2015. / Академедиасрбија
Приредио: Слободан М.Маричић

ОТО - Ред Источног Храма или Ред  свештеника Оријента је интернационално братство и религијска организација основана почетком 20. века. Због поштовања Бафомета  ( То Мега Терион-а или Велика звер - на грчком ) која се спомиње и у библији, са тумачењем персонификације Сатане у средњем веку, овај ред често мешају са сатаничким култовима.

Изворна идеја једног од утицајних чланова Алистера Кроулија била је да се ОТО повеже и угради у Слободно зидарство, наравно под његовим вођством. Ускоро је ОТО ред заиста реорганизован базирајући се на закону «Телеме» као централног религијског принципа које је установио сам Кроули. Овај закон који проповеда : «Чини што ти је воља и то је сав Закон» и «Љубав је закон, љубав под вољом», појављује се 1904. године у «Књизи Закона» коју је написао Кроули. Као и друга тајна друштва чланство у ОТО темељио се на систему иницијације са степенастим церемонијама у којима се ритуалом настоје успоставити братске везе и усадити филозофска и духовна учења. У ОТО је била укључена у Енглеска Гностичка Католичка црква која је била црквени продужетак тог Реда. Главни обред је био јаван и назива се Либер КСВ, или Гностичка миса. ОТО је тврдио почетком оснивања да има преко 3000 следбеника широм света и да се половина овог броја налазила у САД. Није познато колико ОТО данас има чланова.

ОТО је изворно посуђивала ритуалне материјале нерегуларних масонских организација, а  Ред је користио езотеријска упутства кроз  ритуале.  ОТО има два језгра ритуалних активности; увођење у мистерије и слављење Либер КСВ, Гностичке мисе. Кроули је осмислио низ ритуала са иницијацима у звања : Минервал, Човек, Магичар, Мајстор Магичар и Потпуни Магичар и Потпуни Упућеник, који би требали да илуструју ток људског живота у ширем филозофском аспекту. Иницијацијски ритуали након петог степена су такви да се од кандидата захтевала дискреција, оданост, независност, искреност, храброст, самоконтрола, индиферентност с обзиром на околности, непристрасност, скептицизам и остале врлине, а сви чланови  би требали у исто време помоћи кандидату да сам открије природу врховне истине, своју сврху и најбоље начине њене употребе. О целом систему ОТО Кроули је писао у својој књизи : "Исповеди" .

                                                           

                                                                  Званичан ОТО лого

Чланови имају и организациону функцију, стога се различити степени морају достићи како би се могле обављати различите службе унутар Реда. У ОТО Хијерархији постоје 13 нумерисаних и 12 ненумерисаних степена подељених у три категорије – тријаде : Пустињак, Љубавник, Човек Земље. За пријем у сваки степен потребна је иницијација и давање заклетве сличне онима које користе Слободни зидари. Напредовање кроз тријаду Човек Земље захтева меценство од стране члана на вишем степену. Крајњи циљ иницијације у ОТО је обучити појединца просветљеним мистеријима Природе кроз алегоријске симболе, и на тај начин помоћи му у откривању његовог или њеног правог идентитета.

Премда је службено основан 1902.године , ОТО представља сједињавање различитих токова езотеричке мудрости и знања који су првобитно били подељени у разним братствима и који су због политичке и религиозне нетолеранције током мрачних векова прешли у тајност. Његова традиционална линија наслеђа води се преко Слободно-зидарског, Розенкројцерског и  братства Илумината  из 18. и 19. века, преко крсташких Витезова Темплара из средњег века, до раног хришћанског и предхришћанског гностицизма. Његов симболизам садржи поновно уједињење свих скривених традиција Истока и Запада.  Духовни отац ОТО био је Карл Келнер, богати аустријски индустријалац, Слободни Зидар, истраживач источњачког мистицизма и оснивач  организације зване Херметичко Братство Светлоноше (Луче) .

Херметичко Братство Луче  било је мистично удружење које је основао Макс Теона у Енглеској. Други познати чланови Херметистичког Братства Луче су били Хелена Блаватцки, Кенет Мк Кензи, Паскал Беверли Рандолф, Вилијам Вин Вескот, Станислав де Гуаита, Рудолф Штајнер и Рене Гуенон. Задњих година 19. века, Келнер је наводно ступио у контакт са три адепта који су му открили "Кључ" који је пружао јасно објашњење читавог комплексног симболизма Слободног зидарства, и како је Келнер веровао, открива мистерије Природе. Да би се ово откриће разрадило и даље посредовало, Келнер је својим сарадницима предложио да оснују реформисано Херметичко Братство Луче у Немачкој, под именом «Академиа Масоника»  од три степена, које би се звало Оријентални Ред Темплара као ред отворен само Масонима који су иницирани у највише степене Масонског братства. Ред би објашњавао симболизам свих степени различитих обреда Масонерије у светлости "Кључа" који је Келнер поседовао. Један од Келнерових сарадника, Теодор Ројс, у то је време био вођа немачке реформације Реда Илумината, Велики Мајстор Сведенборског обреда Масонерије у Немачкој, те Магус реда Друштва Розенкројцера (Братство руже ) Германија. Уз Келнерову помоћ, Ројс је од енглеског стручњака за Масонерију Џона Иркера добио повеље да води два система Масонерије високих степени познатим као Обред Мемфиса и Мизраима од 97. степена и 90. степена и Древни прихваћени Шкотски Ритуал 33. степена. Ови ритуали заједно са Сведенборшким обредом усвојени су као интегрални део ОТО реда. Сведенборшки Ритуал је укључивао и верзију Крафт степена (степени Шегрта, Калфе и Мајстора по степенима до 10.) док су Шкотски Ритуал и Обред Мемфиса и Мизраима укључивали селекцију "Високих рангова" која је била најкомплетнија до тада. Све заједно то је чинило комплетан систем масонске иницијације којом је Ред располагао. Инкорпорацијом ових ритуала, ОТО Ред је био оспособљен да делује као потпуно независан Масонски систем.

Тако је 1902. године оснивање ОТО службено проглашено. Ројс (Фратер Мерлин, такође познат као Фратер Перегринус) је наименован Спољним Вођом Реда  са Келнером као Почасним Великим Мајстором. Келнер је умро 7. маја 1905. године. Уз сарадњу суоснивача Реда, Франца Хартмана и Хајнриха Клајна, Ројс је 1906. припремио реконституцију Реда. Уз учешће многих других иницираних чланова масона они су ОТО, од лабаво организоване групе  развили у комплетан масонски иницијацијски систем, отворен и мушкарцима и женама, који је у себи концентрисао сав значајни симболизам од 3. степене Крафт Масонерије, Миријаде степенастог ритуала Масонерије високих степени, те бројних других друштава (наведених доле) са десет главних и осам помоћних степена.

То су биле организације: Гностичка Католичка Црква, Ред Витезова Светог Духа, Ред Илумината, Ред Витезова Светог Гроба, Тајна Црква Светог грала, Херметичко Братство Лучи, Свети Ред Ружиног Крста Хередома, Ред Светог Краљевског Свода Еноха, Древни Ритуал Масонерије  Мемфиса, Ритуал Мизраима, Древни и Прихваћени Шкотски Ритуал Масонерије, Сведенборшки Ритуал Масонерије, Ред Мартиниста и Ред Сент Баи. Ревидирана верзија Устројства је објављена 1917. године, а касније, 1919. године, Алистер Кроули је објавио још детаљније  ревидирану верзију Устројства под називом: "Саопштење са Освртом на Устројство Реда" .

Од  оснивања до 1921. године Ројс је ширио ОТО на међународном плану путем именовања и акредитацију националних поглавара који су носили титулу Х. степена. Опуномоћени национални поглавари Х. степена су требали водити ОТО послове без свакодневног надзора од стране међународног седишта. Национални поглавари су се требали придржавати ОТО Устројства из 1906. године (у складу са ревизијом из 1917.г.) те водити записнике о чланству у својим земљама. Др.Герард Енкаус (Фратер Папуса), који је такође био један од вођа Гностичке Католичке Цркве и Реда Мартиниста, је био поглавар ОТО-а у Француској, Др.Крум-Хелер (Фратер Хуиракоза) је био поглавар ОТО-а у Латинској Америци, Хајнрих Транкер, који је такође био вођа немачког покрета "Пансофија", водио је ОТО провинцију у Немачкој, Хансен-Кадох је био поглавар ОТО провинције у Данској, а Рудоф Штајнер (који је доцније сам основао антропозофским Друштво) је водио ОТО провинцију у Аустрији. Алистер Кроули (Фратер Бафомет), који се придружио Реду негде између 1910. и 1912. године, био је задужен за ОТО на Британским острвима. Чарлс Стенсфилд Џонс (Фратер Парсивал) био је поглавар ОТО у Северној Америци и он је своју провинцију придружио Кроулијевој, а Кроули је опуномоћио ОТО провинције у Јужној Африци под управом Томаса Виндрама (Фратер Меркуриус) и у Аустралији под управом Франка Бенета (Фратер Проградиор) . Национални поглавари су обично користили посебно име за ниже (масонске) степене у ОТО које су водили, мада је за целокупан систем коришћено име "Ордо Темпли Оријентис". Кроулијева британска секција је била позната као "Мистериа Мистика Максима" или М. '. М.'. М. '., док је Ројсова  швајцарска секција например, била позната као "Мистериа Мистика Етерна". Крум-Хелеров јужноамерички ОТО постао је познат као Ордо Темпли Оријентис Антиква.

Све такве ОТО провинције, без изузетка, биле су опуномоћене, документоване и регистроване од стране ОТО ауторитета. Исто тако су документована и секундарна опуномоћење, нпр. АМОРК, из Сан Хозеа, Розенкројцерске организација са седиштем у Калифорнији, коју је основао Спенсер Левис. Под Реусовим вођством, ОТО је постао углавном масонско удружење. Иницијације у степене Шкотског обреда, те Ритуала Мемфиса и Мизраима, сматране су једнакима иницијацијама у одговарајуће ОТО степене. Слободни Зидари високог степена, који су своје масонске иницијације добили од других признатих масонских ауторитета, постајали су чланови ОТО степени тако, што су им се директно признавали масонски степени које су они већ поседовали. Да би било ког масона у одговарајући степен ОТО било је потребно само да официри Велике Ложе ОТО издају потврду о чланству у ОТО, за степен који је у питању, и да се забележе име новог члана у Златну Књигу, а  за оне који нису били масони, тражила се серија иницијација у ОТО. Касније иницијације у ОТО су биле одговарајући степени Шкотског обреда и Ритуала Мемфиса и Мизраима. Кроули је преузео на себе да припреми ревидиране ритуале који би сажето преносили значај који не би повређивао права и привилегије успостављених масонских ауторитета, и који би одражавали Новоеонски, а не Староеонски поглед на живот.

Кроули је то учинио око 1913. и прилагодио ове ревидиране ритуале за употребу у свом властитом огранку ОТО, М. '. М.'. М. '.. Око 1917., он је ове ритуале поново ревидирао, овај пут у потпуности одбацујући термин "Масонерије" и карактеристичне амблеме, ознаке, стисак руком итд. . Он је понудио своје ревидиране ритуале да би били усвојени у читавом Реду и Ројс је на крају усвојио нове ритуале као званичне ритуале ОТО. Теодор Ројс се повукао са функције поглавара ОТО 1921. након што је доживео срчани удар и  умро наредне године. Кроули је био одређен да наследи вођство са статусом Интернационалног спољног вође ОТО реда и коначно му је тај статус потврђен и од стране свих националних поглавара Х. степена. Кроули је служио као Спољни Вођа Реда од 1922. до своје смрти у децембру 1947. Неке Националне ОТО провинције у почетку нису биле вољне да прихвате Алистера Коулија као врховног  Реда ОТО, због тога што је он инсистирао на томе да главни религиозни израз ОТО буде Телема и религија базирана на његовој Књизи Закона. Део Транкеровог немачког ОТО је масовно одступио и реконструисао се као једна потпуно нова организација по имену Фратернитас Сатурни, под вођством Еугена Грошеа. Фратернитас Сатурни постоји и данас у Немачкој, Канади и другде, и не представља се као ОТО већ као масонски ред.

Алистер Кроули је наставио праксу Теодора Ројса бележећи чланове у Златну Књигу и издавајући повеље. Кроули је укинуо праксу примања Слободних Зидара високог ранга у Ред без предходног иницирања у ревидиране степене које је он разрадио за своју М. '. М.'. М. '.. Агапе Ложа бр.1. била је установљена 1912. у Ванкуверу, Канада, под ауторитетом Џонса и Кроулија. 1930-тих, Вилфред Талбот Смит, опуномоћени члан Агапе Ложе бр.1, преселио се из Ванкувера,  да би према Кроулијевим инструкцијама заједно са Џејн Волф радио на успостављању Агапе Ложе бр.2 у Лос Анђелесу која је одржала је свој први састанак 1935. у Холивуду .

 

                                       

                                                         Алистер Кроули у млађим данима

Агапе Ложа је увелико допринела Кроулијевом  издавачком раду и Кроули је именовао Смита (Фратер Рамака) за мајстора X. степена за целу САД. Касније, Агапе Ложа се преселила у Пасадену у  Калифорнији, а водио је Јохан В. "Џек" Парсонс (Фратер Беларион), уважени хемијски инжињер и пионир ваздухопловства. Парсонс је учествовао у оснивању ове две уважене установе - "Калифорнија Институт за Технологију, Џет Пропулсион Лаборатори" и "Еријет Генерал". Када је избио 2. Светски рат, међународне комуникације су бивале све више прекидане, а цивилна путовања су била ограничена. Кроули је постао сасвим зависан о својим представницима у иностранству, пошто сам није био у могућности да путује. Карла Гермера, Кроувлијевог немачког представника, ухапсио је Гестапо и држао га у нацистичком концентрационом логору ради тога што је «окупљао» студенте за интерес страног држављанина, Слободног Зидара високог ранга, Алистера Кроулија". Гермер је ослобођен почетком рата захваљујући залагањима америчког конзула, и коначно допутовао у Сједињене Државе, где је, као Велики Општи ризничар (Гранд Трезор Џенерал) и Кроулијев заменик, управљао већином послова у ОТО. Други европски огранци ОТО били су уништени или су прешли у тајност током рата. Јужноамерички огранци су одржавали слабу везу са Гермером до раних 1960-тих година. На крају 2. Светског рата функционисала је још само Агапе Ложа бр.2 у Пасадени. Никакав рад ОТО Ложе није забележен у Енглеској у то време, а осим Калифорније иницијације су биле веома ретке. Јужноамерички Ото такође није одржавао иницијације, али послао је кандидата, Др. Габриела Монтенегроа на иницијацију у Калифорнију.

Током 2. Светског рата два Калифорнијска ОТО члана, Грејди Лоуис МкМуртри и Фредерик Мелингер (који је првобитно био избеглица из Хитлерове Немачке), путовали су у Европу по војним задужењима. МкМуртри је допутовао раније и посетио је Кроулија неколико пута током одсуства. Настао је близак однос између ове двојице и Кроули је именовао МкМуртрија (Фратер Хименаеус Алфа) за члана 9. степена ОТО и за Сувереног Великог Општег Инспектора Реда (Суверен Гранд Инспектор Генерал оф д Ордер). Кроули је опуномоћио МкМуртрија документима који су му омогућавала да у случају хитне потребе има овлашћења да надгледа читав рад Реда у Калифорнији (и као што је раније речено, то је било једино тело ОТО-а које је у то време функционисало). Кроули је уз то наименовао МкМуртрија за свог личног представника у САД , чији је ауторитет био једнак Кроулијевом . Ове две повеље, датиране 22. марта 1946. и 11. април 1946., биле су подложне једино Гермеровом одобрењу, вету или ревизији. Кроули је био обавестио Гермера о МкМуртријевим овлашћењима , када је овај дошао на састанак Агапе Ложе којем је председавао МкМуртри. Шест месеци пре своје смрти (17. јуна 1947.) Кроули  је писао МкМуртрију и обавестио га да док је Гермер одређен да буде Кроулијев наследник као Вођа ОТО-а, МкМуртри треба бити спреман да буде наследник Гермера. Кроули је умро 1 децембра 1947. и у складу са његовом жељом Карл Гермер (Фратер Сатурнус) је постао Спољни старешина Реда ОТО служећи у тој функцији од краја 1947. до своје смрти 1962.године. Агапе Ложа бр.2 наставила је са радом у јужној Калифорнији до 1949., након чега је престала одржавати редовне састанке. Гермер је био миран и повучен човек и пре свега заинтересован за објављивање Кроулијевих радова. Неколико ОТО чланова му је у томе помогло, али осим унапређења оних који су већ били иницирани, нове иницијације се нису одржавале. Гермер је обавестио МкМуртрија и остале да ОТО треба извршити неке иницијације и да ће њиме управљати тријумфират официра, али ова инкорпорација није извршена.

Гермер је издао повељу за један ОТО Камп у Енглеској под вођством Кенета Гранта, члана 3. степена, али касније је затворио Камп и избацио Гранта из ОТО чланства, када је чуо да је Грант фалсификовао неке ритуале. Гермер је такође био заинтересован за рад Хермана Метзгера (Фратер Парагранус) у Швајцарској, и да озакони Метзгера унутар Кроулијевог ОТО-а. За Метзгера се сматрало да представља послератни остатак из ранијег Реусовог периода, али да нема оригиналну везу са Кроувлијевим ОТО. Гермер и Метзгер су дошли у сукоб пред крај Гермеровог живота. Метзгер се пребацивало да се није ангажовао у ОТО активностима нити директно нити индиректно у САД. Гермер је умро 1962. а да није оставио одређеног наследника. Неки угледни чланови, укључујући и Градија МкМуртрија, нису неколико година сазнали за његову смрт, и тако је прошло неколико година пре него што се поставило питање наследства функције поглавара ОТО. Метзгер је у Швајцарској обелоданио тврдњу да је он вођа Реда, коју је базирао на приватним изборима за које је речено да су се одржали у Швајцарској. Међутим уважени чланови ОТО ван Швајцарске нису били обавештени о тим изборима који су подржали Метзгера све док наводни избори нису прошли. Метзгер није опште прихваћен као вођа Реда изван његове швајцарске групе. Кенет Грант је исто тако изнео тврдњу да је он вођа ОТО, али то је било након што га је Гермер искључио из чланства. Када је МкМуртри постао свестан критичног стања у које је Ред запао након Гермерове смрти, био је приморан да се позове на своја документе које је добио од Кроулија за случај хитне ауторизације. 1969. године преживели ОТО чланови из Гермеровог и Кроулијевог доба били су позвани да се придруже МкМуртрију да поново успостави регуларне активности ОТО. У то време било је мање од туце преживелих чланова ОТО у Сједињеним Државама.

У Калифорнији је 28,12,1971.  регистровано Удружење «Ордо Темпли Ориентис»  као легални ентитет ОТО. Ово удружење укључило је чланове Агапе Ложе бр.2 из Кроулијевог и Гермеровог времена. Грејди МкМуртри је активирао своја писма с пуномоћима и преузео титулу "Калиф ОТО", која је наведена у Кроулијевим писмима МкМуртрију из 1940. тих. 1977.године МкМуртри је одржао ОТО иницијације у својој кући у Берклију, у Калифорнији. ОТО је био инкорпориран у законе државе Калифорнија 26. марта 1979. године. Они који су писмено могли доказати да су ОТО чланови, као и они за које се знало да су чланови од раније, били су обавештени о стварању ове асоцијације и остављен им је известан временски период да писмено потврде жељу да наставе чланство у складу са обичајем којег је раније успоставио Карл Гермер. Ова асоцијација је ослобођена Федералног пореза као религиозна организација  1982. у складу са ИРС фајл 501 (ц). Марцело Мота који је током низа година био лични студент Карла Гермер је након Гермерове смрти формирао групу у својој домовини Бразилу. Мота је у почетку признавао Кенета Гранта као вођу ОТО, али је одустао од тог признања када је сазнао да је Гермер био Гранта избацио из Реда. Тада је Мота је учинио покушај преузимања управе над ОТО под новим именом : "Друштво Ордо Темпли Ориентис" (Социети Ордо Темпли Ориентис).

Мота је коначно дошао у Сједињене Државе да захтева издавачка права на Кроулијеве рукописе. Најпре је тужио Самуела Вајзера, издавача многих Кроулијевих дела, ради узурпирања копирајта и заштитних обележја; твдећи да је он једини представник Кроулијевог ОТО-а. Овај случај је решен у Вајсерову корист на УС Окружном Суду у Мејну. Суд је сматрао да Мотенове  тврдње о ОТО не пролазе тест легалне утемељености. Током процеса у Мејну, ОТО под МкМуртријем дао је Моти позив за процес који ће се одржати у 9-том Федералном Окружном Суду у Сан Франциску. Сан Франциско случај завршен је 1985.године и Мота је поново изгубио. Суд је признао да је ОТО под МкМуртријем легални наставак удруженја ОТО Алистера Кроулија и да је искључиви власник имена, свих заштитних знакова, копирајта и других добара ОТО. Потврђено је да је МкМуртри Спољни заступник  Реда ОТО унутар Сједињених Држава. Одлуком 9-тог Окружног Суда ОТО под МкМуртријем је признат као легална организација базирана на добровољном чланству. Грејди МкМуртри умро је 12. јула 1985.године , након првобитне одлуке 9-тог Окружног Суда, али процесом жалбе установљено је да ОТО може наставити рад као организација . Два месеца након МкМуртријеве смрти одржани су избори, са присутним свим члановима ОТО који су имали право гласа. Фратер Хименаус Бета изабран је за Калифа и вршиоца функције Вође Реда ОТО у септембру 1985. Хименаус Бета наставио је своју службу до данашњег дана.

Образложење доктрине и значај Кроулија за ОТО
Алистер Кроули је систематично истраживао различите религијске праксе, технике и доктрине тако да је у разним периодима свог живота пролазио кроз разне фазе (будистичка, хришћанска, исламска, јоги ...). 1904.године писањем Књиге Закона, постао је за ОТО Пророк Новог Доба (Аеона) и оснивач Телеме као магијско-филозофског покрета. ОТО није секта, већ витешки и магијски Ред и ОТО себе не сматра и не представља се као анти-хришћанска организација. ОТО је телемитска организација која се придржава телемитских идеала слободе религијског и личног самоиспољавања; еманципације у погледу ослобођености од сујеверја и друштвеног угњетавања, те развоја света који би подржавао и охрабривао древну визију Универзалног братства људи. Такође ОТО не практикује црну магију "  kоја се обично замишља као нека врста "чарања" или "сатанизма" чија сврха је да повређује друга бића. Кроулијев концепт црне магије представља прочишћење  овог уобичајеног разумевања термина: он дефинише црну магију као магични рад који не служи аспирантовој Истинској Вољи; он такође сматра да није могуће да Истинска Воља било ког бића дође у сукоб са Истинском Вољом неког другог. Спиритуалне праксе ОТО имају за циљ да унапреде животе својих иницијата, а не да икога повређују. Нико није од стране ОТО обучаван да баца клетве, чини или ради било коју другу врсту магије чија је сврха да повреди другу особу. Даље, у свом класичном делу, "Магика без суза", Кроули дефинише три различите "школе магије" под именом Жута, Црна и Бела магија, а поставља ове школе на потпуно другачији начин но што би неко очекивао на први поглед; а Магија коју практикује Црна школа се разликује од било које представе "Црне магије" које су горе биле помињане. ОТО охрабрује детаљно разумевање, од стране својих чланова као и оних који нису чланови, дефиниција три школе које је дао Кроули.

Извор : 
http://www.secretsocietycentral.com/tajnadrustva/ordo-templi-orientis-o-t-o/
http://www.secretsocietycentral.com/tajnadrustva/ordo-templi-orientis-istine-i-zablude/


 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP