Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17965
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5404546
Ko je na sajtu?
Imamo 99 gosta na mreži

SEKS SA VANZEMALJSKIM ENTITETIMA


27.04.2015. / Akademediasrbija

Ovo je jedan od najzanimljivijih slučajeva u karijeri dr Barbare Bartholic  jednog od najistaknutijih  istraživača NLO fenomena.

 Radila je 7 godina zajedno i sa francuskim naučnikom, astrofizičarom, Jacques Vallee-em (autor knjiga: Invisible Colledge, Dimensions, Revelations, Passport to Magonia, Messengers of Deception itd.) a sarađivala je i sa mnogim drugim istraživačima koji su često u svoje knjige uključivali i njene nalaze. Barbara sama nije objavila nijednu knjigu, osim one koju je u njeno ime objavila Peggy Fielding (Barbara, the Story of an UFO Researcher), na osnovu podataka koje je dobila od Barbare. U toj knjizi Barbara iznosi sumnju da u ovoj našoj realnosti postoji veoma malo toga što nije pod direktnom ili indirektnom kontrolom naše "kosmičke braće" (preciznije, ‘reptilskih vanzemaljaca’).

Izvesna Marija, majka troje djece iz Teksasa, posetila je Barbaru Bartholic krajem 1985.-te godine, , dve godine nakon njenog doživljaja otmice od strane vanzemaljaca. Mariju je uputio Barbari jedan lokalni psiholog kojem je bio poznat njen rad sa žrtvama otmica. Marijin slučaj uključuje klasični medicinski pregled kod otmice od strane vanzemaljaca, čudesno isceljenje, automatsko pisanje, telepatske poruke od strane bića iz drugog sveta i kontakt sa duhom-vodičem koji se predstavio kao pevač kantri muzike, Jim Reeves. Usledila je ljubavna opsesija između Marije i duha-vodiča.To, zajedno sa jednim stalnim kontaktom sa kanaliziranim entitetima, dovelo je Mariju do ruba, nakon čega je usledio nervni slom i potreba za psihijatrijskom pomoći. Da nije bilo Barbare, Marija verovatno ne bi to preživela. Ona je kasnije izrazila jednu duboku zahvalnost za Barbarino razumevanje i podršku.

Ovaj slučaj nije za emocionalno osjetljive ljude. Emocionalni i psi-vampirizam kao i psihička nestabilnost koja je prouzrokovana svim tim, kasnije se pogoršala do te mere da ovde slobodno možemo razgovarati o demonskoj opsednutosti.Samo to je bio dovoljan razlog zašto je ovaj slučaj ostao zatamljen u tamnicama tajni sve do sada. Većina onih iz NLO zajednice a pogotovo pripadnici new-age pokreta, ne bi prihvatili tako nešto. U stvari, početkom 90-tih godina Barbara je pokušala da govori o ovom slučaju na jednoj NLO konfererenciji, međutim, bila je grubo sprečena od strane jednog poznatog istraživača NLO fenomena. On je odbio da poveruje u postojanje "zloćudnih reptilijanskih vanzemaljaca". Za mnoge, njihova privrženost verovanjima u dobroćudnu kosmičku braću, čvrsto su povezana s njihovim egom.U međuvremenu, Marija, njen muž i Barbara su umrli i to je razloga zašto sada mogu da prenesem ovu njihovu priču, koristeći se pseudonimima zbog zaštite njihove rodbine.

Ova priča je ispričana onako kako se odvijala :
Kad sam dobila ovaj slučaj u 1999. godini, priča Barbara,  Marija je imala 59 godina, bila je udata i imala je osmoro dece. Ona je imala Čiroki i Irsko porijeklo, veoma inteligentna i multitalentovana. Njen prvi natprirodni događaj se desio kad je imala pet godina, kad je pala i slomila nogu i vilicu. Dok je padala, sećala se da je bila obuhvaćena od strane jednog toplog, belog svetla. Godinama kasnije, doktor koji ju je pregledao, pitao ju je "kako se možeš kretati unaokolo uz toliko veliku bol"? Doktor joj je pokazao rentgenski snimak njenog vrata. Na njemu se videlo kako su neki njeni kičmeni pršljenovi međusobno srasli na mjestu gde joj je vrat bio slomljen. Iz nekog razloga, Marija je bila u stanju da funkcioniše sa slomljenim vratom, a da to nije mnogo primećivala.  Kad je navršila deset godina, Mariji su bili izvađeni krajnici. Pre te operacije, kad je primala eter, videla je sebe kako je podiže iz njenog tela jedna prekrasna, zlatna svetlost. Videla je bića koja su je uzela za ruke, zvali je njenim pravim imenom i rekli, "Mi tebe čekamo".Čudno je bilo to što su lica tih bića bila nekako  u obliku upitnika. Nosili su na glavama neke crne kapice ostavljajući utisak kose koja raste u špic (na čelu; eng: widow's peak). Kasnije u priči, kako ćemo videti, Marija je srela ista bića u vezi s nečim što je ličilo na jedan klasični vanzemaljski kontakt kao kod slučaja pomoći od strane duhova pomoćnika, s tim što se ovaj put radilo o duhovima pretvaračima. Ova opservacija je značajna zato što neke individue koje su učestvovale u eksperimentima induciranja mističnih događaja uz pomoć DMT-a, takođe su se susretale s bićima sličnim ovim vanzemaljcima, doživljavali vanzemaljske otmice i astralne projekcije.

Marijin muž Clyde je radio kao medicinski tehničar u vojnom vazduhoplovstvu. Kao rezultat toga, tokom njihovog braka oni su se često selili. U 1965. godini, Clyde je bio stacioniran u bazi Kelly Air Force, u Teksasu. tamo su videli nekoliko NLO-a i neprirodnih svetala a jednom prilikom čak i jednu zračnu bitku između NLO-a iznad te baze. Drugi put, dok su bili stacionirani u Grčkoj, jedna zeleno-žuta svetlost je pratila Mariju i Clyda dok su se vozili u njihovom autu. Nijedno od njih se nije sećalo da li su izgubili neko vreme ili bilo čega u vezi s otmicom.

Tek kad je već imala osmoro dece, Marija je iskusila klasičnu vanzemaljsku otmicu koja je bila praćena s izgubljenim vremenom i neobjašnjivim fizičkim posljedicama. Dvadesetrećeg septembra, 1972 godine, u deset i trideset naveče, Marija se vozila na posao gde je radila kao medicinska sestra u domu jedne parohijalne škole koja je bila smeštena na jednom poznatom području Tulse, u Oklahomi. Vozila se do kraja puta na jednom šumovitom području koje je bilo na četvrtinu milje od njene kuće. Prva četiri bloka glavne ulice činila sujoj  se neobično pustim.  Onda su stvari postale još čudnije.  Sledeća stvar koje se Marija sećala bila je ta da se našla na dvosmernom putu na jednom nerazvijenom području četiri milje dalje. Nije se sećala kako je dospela tamo. Stigla je na posao sat i po kasnije iako je vožnja trebala trajati desetak minuta. Marija se nije sećala šta se desilo samo kao kroz maglu kako je vozila auto i pitala se "Šta su uradili s mojim rukama?" Reakcija sestara koje su radile s njom u školskom domu takođe je bila neobična. Iako su normalno bile veoma striktne, ovoga puta nisu rekle ništa u vezi s Marijinom nemarnošću.

Zabrinuta zbog izgubljenog vremena, Marija se pitala da nije možda imala epileptički napad iako nije bila epileptičar. Tako je narednog dana otišla na odeljenje za hitne slučajeve. Doktor koji je tamo radio podvrgao ju je  elektro-encefalografskom pregledu. Prvi EEG snimak nije bio normalan, međutim, kad su ponovili snimanje, drugi snimak je bio u redu. Kad je doktor počeo da pregleda Marijine oči pod svetlom lampe, ona se skvrčila od nesnosnog bola žaleći se da joj to svetlo oštećuje mrežnjaću. Doktor joj je rekao da ne postoji razlog zašto bi je oči bolele. Na toj tački Marijinog života, ona nije znala ništa o NLO-ima a pogotovo vanzemaljskim otmicama. Narednih sedmica često se budila sa fleševima sećanja na zbivanja za vreme otmice. Zureći u svoje ruke, često se pitala, - "šta su uradili s mojim rukama?"U tim fleševima sećanja, Marija je videla sebe kako se vraća do auta na jednom ruralnom području. Njen auto je bio parkiran sa strane. Dok je hodala prema autu, mogla je videti neke humanoidne figure kako stoje sa strane kao neki stražari i posmatraju je kako se vraća u njega. Marija je takođe videla jednu žensku figuru s tamnom kosom do ramena u srebrnom džemperu kao i dva crnokosa muškarca. Jedan od njih je bio normalne ljudske visine sa kratkom, kovrdžavom kosom i nosio je beli džemper sa mandarinskim okovratnikom. On se činio kao neka vrsta oficira. Marija je primila telepatsku poruku od njega: "Sve je u redu. Možeš sada slobodno da ideš". Sledeće što se seća, bili su neki fleševi dok se vozila na posao. Na jednoj raskrsnici, na momenat se setila otmice ali je sve to bilo toliko zbunjujuće. Razmišljala je o tome kako je mogla zaboraviti sinovljeve cipele u kući svoje mame što je ujedno i razlog zašto kasni na posao. Istovremeno, bila je svesna činjenice da kod mame nije zaboravila nikakve cipele i zbunjivale su je te bezvezne misli koje su joj prolazile kroz glavu. Bila je ekstremno umorna.

Međutim, iza tih fleševa, bilo je čudo koje se desilo s njenim rukama. Dugo vremena Marija je patila od jednog užasnog reumatoidnog artritisa. Sada su njene ruke bile potpuno izlečene. Isto tako, kod nje je došlo do jednog dramatičnog pojačanja vidovnjačkih sposobnosti.Sva ova iznenadna zbivanja navela su je da se obrati psihijatru. Taj stručnjak nije imao nikakvo predznanje o fenomenu vanzemaljskih otmica. On je izveo hipnotičku regresiju kako bi otkrio uzrok Marijinih nevolja. Ona se pod hipnozom setila sledećeg:"Našla sam se u jednom visokom cilindru koji je bio napravljen od nečega sličnog pleksiglasu u obliku jedne velike epruvete. Bila sam gola i nesposobna da se pomaknem ali sam mogla primetiti jednu kobaltno plavu svetlost kako zrači iz dna tog cilindra. Ta svetlost se podigla oko mene kao da obavlja neku vrstu sterilizacije ili čišćenja. Tada sam pomislila, da li ovako izgleda biti beba iz epruvete.Nisam bila uplašena. Pitala sam se gde sam to zaboga. Sledeća stvar koje se sećam bila je da ležim na nekom stolu za preglede pored jednog visokog plavog momka s moje leve strane. On je imao jedan mali mandarinski okovratnik. Nisam razumela njihov jezik, međutim, govorili su telepatski i rekli su mi da ja mogu komunicirati s njima uz pomoć simbola. A onda ih mogu prevesti naspram mog razumevanja jezika. Visoki plavi momak, koji je ličio na ljudsko biće, rekao mi je da nema čega da se bojim. Ja uopšte nisam ni osećala strah. U stvari, ne mogu ni reći da sam osećala simpatije prema tom plavokosom biću, međutim, ono mi se veoma sviđalo na neki način.

Nakon toga, prebacili su me na drugo mesto gde su me posmatrali uz pomoć neke vrste rentgenskog uređaja, kao neki CAT skener koji je slikao sve moje organe. Onda su me prebacili u drugu sobu koja je ličila na jedno odeljenje za intezivnu njegu prevremeno rođenih beba. Objasnili su mi da device rađaju djecu u cijelom univerzumu a pogotovo u našoj galaksiji. Bebe se počnu razvijati kao ženske a ako oni hoće neku mušku, onda uzmu uzorak sperme nekog muškarca i ubrizgaju je u fetus u određeno vrijeme njegove gestacije. Za četiri do pet meseci, beba se razvije do svoje potpune veličine koja onda izgleda kao da ima devet mjeseci. Osećala sam se udobno i sigurno u vezi sa celim tim događajem. Nisam se osetila ugroženom ni na koji način tokom celog eksperimenta. Svi ti vanzemaljci su nosili neke naočare ili lupe na očima i neku vrstu kape na glavi. Neki od njih su nosili kape slične onima za kupanje, bile su crne i išle u špic na čelu (eng. widows peak). Nosili su na sebi biserno sive, glatke, džempere koji su napravljeni od nekog svetlucavog, rastezljivog materijala. Jedno od tih bića je bilo je visoko, imalo je pamučastu kosu i čelo u obliku sijalice. Drugi su izgledali prijatno i imali su po četiri prsta umesto pet. Neka od tih bića su imali i kosu na glavi i izgledali su kao ljudi. Bili su ljubazni. Nisam ih se uopšte bojala. Rentgenski uređaj je imao oblik ljudskog tela. Neka svetla koje su emitovana izazivala su uznemirenje u meni, dok su druga bila smirujuća. Nisam se osećala neugodno, čak i kad su izvodili hiruršku operaciju na mom mozgu. Nisam se plašila tih bića. Bili su smireni i ponašali su se na jedan kulturan način. Oni su bili toliko napredni da smo mi u poređenju s njima izgledali kao neki primitivci. Moje druženje s njima je pojačalo moje vidovnjačke sposobnosti i inteligenciju (IQ)."

U 1972. godini, javnosti nisu bili poznati slučajevi vanzemaljskih otmica, osim onog slučaja Betty i Barneya Hill, tako da Marija o tome nije ništa znala. Važno je za napomenuti i to da je Marija opisala i nacrtala nekoliko slika onih odeljenja za njegu prevremeno rođene dece godinama pre nego što su izveštaji te vrste počeli cirkulisati u literaturi na temu vanzemaljskih otmica.Godinu i po dana nakon njene otmice, Marija je počela primati poruke preko automatskog pisanja. U to vreme, ona nije uočavala nikakvu vezu između tih poruka od duhova-vodiča i vanzemaljskih bića koja su je otela. Te poruke su bile od bića koja su tvrdila da su došla iz druge galaksije koja je bila u Orionskom pojasu. Oni su tvrdili da su ovde s ciljem potrage za emisarima i posrednicima između njihove rase i ljudske vrste. Rekli su da koriste različite ljude za te svrhe a Marija je bila jedan od nekolicine izabranika. Nisu rekli zašto. A nisu ni pomenuli onaj njen susret sa NLO-om iz 1972. godine.

Marija je navela sledeće: "Te poruke su počele sa mnogo komplimenata i podilaženja. Govorili su mi da sam bila toliko inteligentna i da me niko nije mogao prepoznati zato što sam spadala u visoko evoluirana bića. Međutim, oni su bili dovoljno razvijeni da prepoznaju genija u meni, dok ljudi koji žive na zemlji nisu to bili u stanju. Oni su mi pomogli da se lepo osećam u vezi sa sobom. Bila sam jedan od nekolicine izabranika koji će posredovati između njih i čovečanstva. Imali su zahteve fizičke prirode i govorili su mi da će mi se zdravlje poboljšati, međutim, to se nije desilo. Moje fizičko zdravlje se pogoršavalo što je onda povuklo prema dole i moje mentalno zdravlje. Nisam ni jela, ni spavala, niti sam pazila na sebe za vreme tih perioda mog automatskog pisanja. Došlo je do te tačke kad sam jednostavno bila vođena do pisaće mašine - jer je to bilo brže od pisanja rukom. Ti entiteti bi mi davali imena i termine koje sam trebala proveravati i za koje se ispostavljalo da su bili tačni u tančine, ponekad doslovno kako je to bilo navedeno i u enciklopedijama. Ti vodiči su mi namerno davali informacije visokog nivoa, tako da sam mogla da verujem tim informacijama koje sam dobijala od njih.

Neke od tih informacija koje su mi dolazile bile su religijske prirode. Javljali su se majka Marija, sveci, Isus i Jovanka Orleanka, saopštavajući mi važne duhovne informacije. Ponekad su dolazile informacije tehničke prirode sa formulama, u obliku sličnom onim Nostradamusovim katrenima, kao i kompleksni recepti za lečenje raka."Mariji je bilo rečeno da će ona imati jednu posebnu misiju na zemlji. Ona će biti emisar koji je izabran iz jedne šire grupe. Ti entiteti su joj rekli: "Ti nisi jedina, tako da ti to ne naduva ego". Ali, ti si jedna od samo nekoliko odabranih. Ti moraš obavestiti svet da na ovoj planeti postoje čuvari i oni će se uskoro pojaviti. Oni će vas štititi i pokazivati vam kako se stvari trebaju ispravno raditi. Zaštitiće životnu sredinu na ovoj planeti od njenog uništenja, da tako kažemo."Prema tim porukama, jedan od glavnih razloga zašto je Marija bila izabrana kao prenosilac, bila je priprema za "odlazak na nebo" ljudske rase koji će se uskoro desiti. Njoj je naloženo da treba da pomaže ljudima da se okupe kako bi mogli biti sklonjeni sa ove planete za vreme "odlaska gore". Ovde je korišćen biblijski pojam "rapture" (eng.) iz Poslanice Solunjanima - "Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzneti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti". Ovde "gospod" može lako da podrazumeva - vanzemaljce .
 
Prema Marijinim rečima: "Mi ćemo posmatrati kako se ova planeta kataklizmično čisti. Onda ćemo se vratiti i pripremićemo ovu planetu za ponovno naseljavanje ljudima." Jednom prilikom, Marija je pitala te entitete šta će se desiti s njenom porodicom. Oni su joj odgovorili da će njenu porodicu ostaviti dole. Ona se usprotivila tome i rekla im je da ih neće ostaviti za sobom i da će radije ostati na zemlji sa svojom porodicom nego otići sa vanzemaljcima.Pored pisanih poruka, Marija je dobijala i živopisne vizije katastrofa, vulkanskih erupcija i zemljotresa. Ona je to opisala kao jedno unutrašnje sagorevanje zemlje. Zemlja je bila kao tvrdo kuvano jaje koje je na kraju postalo prekuvano i jednostavno počelo da puca. Njoj su te vizije bile prikazivane iz perspektive kao da se nalazila visoko iznad zemlje na nekom vanzemaljskom brodu.

Marija nije primala samo pisane poruke nego je mogla telepatski da čuje i glasove. Jedan poseban duh-vodič je dominirao kod pisanja. Taj duh je tvrdio da je on bio umrli gitarista i pevač kantri muzike, Jim Reeves. Mariji je Jim Reeves bio odbojan kao i njegove pesme i nikada pre je nije interesovao ni on ni njegova muzika. U stvari, u početku se nije mogla ni setiti ko je on bio sve dok je to kanalizirano biće nije podsetilo na vreme u njenom životu kad je njen suprug Clyde bio stacioniran u jednoj vojnoj bazi daleko od kuće. U to vreme Clyde je imao jednu vanbračnu aferu sa jednom mlađom ženom, dok se Marija morala sama brinuti u vezi s odgajanjem njihovih osmoro dece. Tako se Marija setila i jedne Reevesove pesme koja je bila popularna upravo u to vreme kada je Clyde imao tu aferu. Tako joj je ta pesma izazvala i jednu navalu ružnih sećanja na to vreme kad joj se srce bilo slomljeno jer je ona perfektno odražavala njenu situaciju. Ona je potisnula sećanja na tu pesmu a sada ju je to biće koje je očigledno bilo duh umrlog pevača Jima Reevesa, podsetilo na nju.Taj duh-vodič je pričao s Marijom o raznim stvarima i često je koristio i neke laskave pojmove kao "bubamara". On joj je govorio da će ona postati predstavnik za kontakt. Laskao joj je i doveo je do toga da se počela osećati voljenom.

Marija je kupila sve stare gramofonske ploče Jima Reevesa i bez obzira na to što nije znala da čita muziče note, učila je da svira gitaru.  "Jednoga dana", kaže Marija, "bila sam u prednjoj sobi a gitara je stajala između kreveta i ormara. Čula sam kako mi Reeves telepatski priča, rekao mi je, "gospođice, hajde da sviramo". U tom momentu, jedna od Reevesovih pesama je počela da svira na radiju. On me je molio da sviram gitaru. Onda se desila jedna veoma čudna stvar. Gitara se počela sama kretati po podu."Marija je ponekad osećala Reevesove ruke preko svojih, kako je vode dok je svirala. A ponekad je osećala kao da se njegove ruke nalaze unutar njenih. Međutim, taj osećaj dodira nije se tu završavao. Dodiri su prešli u jedno nežno milovanje. Marija ih je osećala potpuno fizički, mada su oni bili nevidljivi. Nakon toga, milovanje je polako prelazilo u ljubljenje i seksualnu predigru. Ta njihova interakcija se nastavila sledećih nekoliko meseci. Na kraju je to prešlo u stvarne seksualne odnose."To milovanje je na kraju dovelo do toga da sam bila pozvana u krevet od strane tog duha", priznala je Marija. "Mogla sam fizički da osetim kako me on dira, ljubi pa čak i to kako me taj duh penetrira tokom jednog pravog seksualnog odnosa. Mogla sam da osećam sve što se dešavalo kao da je on fizički bio tu. Osećala sam čak i jedan lagani pritisak na svom telu kada je Reeves vodio ljubav samnom."
 
Marija je održavala seksualne odnose sa Reevesom, duhom ljubavnikom, tokom više od godinu dana. To je bilo moguće delimično usled loših bračnih odnosa koje je imala sa svojim mužem Clydeom, koji je radio po noći. Marija je veoma uživala u tim seksualnim odnosima i doživljavala je jake orgazme. Stvari su došle do te tačke da je počela neprestano osećati Reevesovo prisustvo kao da je on bio u njenom telu i umu.
 
"U to vreme", rekla je, "kao da sam postala neka druga osoba". Za vreme seksualnog odnosa, mogla sam napustiti svoje telo i posmatrati scenu. Videla sam sebe kao jednu crnokosu ženu, nešto tamnijeg tena." Ali stvar nije bila samo u viđenju te druge žene. Ponekad, kada je Reeves vodio ljubav s njom, Marijino telo je bilo nadsenjeno od strane te žene. Marija je takođe počela da čuje i glasove drugih duhova, ne samo Reeves-ovog. Jedan od njih je bio glas one crnokose žene, dok je bilo i drugih. Ti glasovi su se pojačavali sve dok nisu prešli u dijaloge s njom. "Kad Reeves nije bio tu, ti entiteti su mi prenosili poruke i davali savete kao da se radilo o nečemu veoma hitnom. Govorili su da moram da uradim te i te stvari. Želeli su da prenesem te informacije javnosti, da su vanzemaljci ovde i da pomognem kad dođe do čišćenja planete prilikom čega će doći i do velikih uništavanja. Trebala sam da podučavam ljudsku rasu kako da se brinu o ovoj planeti. Takođe sam trebala da putujem tamo-ovamo, na različita mesta i da pričam o svemu tome".
 
U međuvremenu, seksualni odnosi sa Reevesom su postali skoro svakodnevni. Marija je rekla:"Ponekad me je vodio u krevet po danu, navodio me je da legnem, da se opustim i doživljavam istinsku ljubav. Bila sam u promenjenom stanju svesti. Mogla sam videti i figure drugih bića za vreme vođenja ljubavi. Ona crnokosa žena je često bila nadnesena nadamnom dok sam vodila ljubav s Reevesom. To je bilo kao da je neki ženski duh unutar mene doživljavao seksualnu strast kroz mene."Jednom prilikom, Mariji je bila prikazana mentalna slika jedne ogromne jajne ćelije, kako se ona oplođava za vreme seksualnog odnosa. Kasnije, Mariji je bila prikazana vizija jedne prekrasne muške bebe, koja je navodno bila potomak Marije i Reevesa, na jednom astralnom ili interdimenzionalnom nivou. Na kraju, Marija je počela neprestano slušati glasove duhova. Počeli su joj naređivati da radi određene stvari. Jednom prilikom joj je bilo naloženo da se ošiša nakratko kao Jovanka Orleanka, jedan od njenih omiljenih svetaca. Ta neprestana komunikacija i učestalo automatsko pisanje, počeli su da iscrpljuju Mariju. Uprkos tome, ona je paradoksalno imala neku vrstu hiperaktivnosti. Tada je shvatila da je bolesna."Nisam to više mogla izdržati", rekla je. "Ponekad bih izašla iz kuće po danu samo da bih izbegla seksualna nagovaranja Reevesovog duha ili stalne nagone za automatskim pisanjem. Jedne večeri, nakon što sam dovezla kući decu iz škole, opet sam čula glasove koji nisu prestajali. Bila sam obuhvaćena njima. Onda su me telepatski glasovi počeli navoditi da uradim neke stvari. Kada sam ušla u kuhinju s decom, glasovi su me počeli navoditi na to da uzmem šerpu s kipućom vodom i da je polijem po deci. Kad sam shvatila užas tih iznenadnih nagona, povukla sam se nazad. Tada mi je postalo jasno da sam jako bolesna."

Srećom, Marija nije poslušala ona suluda naređenja da povredi svoju decu. Dodala je da dok se to sve događalo, mogla je očima svog uma videti muškarca i ženu kako međusobno razgovaraju u vezi s njom. Ženski glas pripadao je onoj ženi koju je percipirala nadnesenu nad sobom za vreme seksualnog odnosa s Reevesom. Muški glas je rekao, "budi pažljiva, ona nas sluša". "Na toj tački", rekla je Marija, "započela je i moja paranoja".Te noći, 5. oktobra 1974. godine, Marija je opet bila pozvana u krevet da okusi seksualnu strast. Ovaj put ju je njen seksualni odnos sa Reevesom doveo do jednog neverovatnog vrhunca fizičke strasti. Marijino telo kao da se bilo zapalilo iznutra; jedna toliko intenzivna strast, da je mislila da će eksplodirati od spontanog sagorevanja. Za vreme doživljavanja tog velikog zadovoljstva, takođe se i uplašila. Čula je u svojoj glavi glasove koji su ovog puta vrištali i mantrali, demonske glasove. U svojoj glavi videla je realističnu sliku nekih ljudi kako igraju unatrag oko nekog oltara ili stola. Izbezumljena i bez kontrole, Marija je počela da se moli. Recitovala je u sebi Očenaš. Međutim, glasovi, seksualna interakcija i slike, sve se to i dalje odvijalo do najužasnijih detalja. Na vrhuncu seksualne strasti, Marija je videla sebe na nekom drugom mestu, kako leži na jednom stolu. Oltar je bio pokriven belim čaršavom a ona je ležala na njemu gola. Otprilike petnaestak osoba odevenih u crne odore plesalo je unatrag oko stola. Pevali su i mantrali demonskim zavijanjem i kricima. U toj grupi entiteta koji igraju, Marija je primetila istu onu crnokosu ženu kako igra tamo jednu od glavnih uloga. Opisala je tu scenu kao neki veštičiji Crni sabat.

"Nastavila sam da se molim", rekla je, "izgovarala sam molitve, dok sam s užasom posmatrala tu scenu. Kad god bih izgovorila molitvu, galama i mantre bi malo utihnuli. A kad bih prestala ili počela da tonem u san, zvukovi bi se pojačavali." Kako je bilo i za očekivati, Marija se te noći nije baš najbolje naspavala. Probudila se u 5 sati narednog jutra, veoma potrešena. Glasovi su postajali još gori, sa mnogo svađe, optuživanja, oponašanja i zadirkivanja. Marija jedva da je uspijevala da se kontroliše. Osećala je kao da je u njoj bilo i drugih stvorenja. Uz pomoć sve svoje snage, doteturala se nekako do telefona da pozove crkvu. Međutim, javila joj se samo telefonska sekretarica. Sećala se šta se dešavalo tog jutra:"Sva deca su ustala i videla me kao jednu - običnu olupinu, kako sedim za stolom kao potpuno luda. Deca su se obukla i užasnuto napustila kuću. Napokon sam uspela kontaktirati sveštenika i molila ga "da mi treba pomoć. Nešto nije nikako u redu - demoni su me opseli!"Sveštenik je pitao: "Možeš li doći do vrata i otvoriti ih?" Međutim, Marija je bila toliko nemoćna, da nije uspevala da se makne. Svu svoju snagu je koristila kako bi ostala na telefonu dok neko ne dođe po nju. Jedno od njene dece ostavilo je vrata otvorenim.  Kad je sveštenik stigao, izvukao je telefonsku slušalicu iz njene ruke. Marija je kasnije priznala da je tada izgledala kao da je potpuno poludela. Rekla je svešteniku da ima demona u sebi. Za nekoliko minuta, on ju je odveo do lokalne psihijatrijske klinike. Marija se jako bojala da može povrediti decu, pa ih je poslala kod bake. Na psihijatrijskom odeljenju dali su joj da potpiše jedan papir, međutim, ona je bila toliko izgubljena da ga nije bila u stanju potpisati. Sve što je mogla da učini, bilo je samo da napravi jednu škrabotinu na tom papiru. Dali su joj nešto za smirenje. Još uvek je mogla čuti neke glasove kako viču, psuju je i proklinju. Stigao je i njen muž Clyde, nakon što su ga obavestili na poslu. Rekao joj je nonšalantno "Marija, zaboga, pusti to! S tobom je sve u redu." To je za Mariju bila poslednja slamka. Ispustila je iz sebe jedan samrtnički krik, a onda se ugasila kao svetlo. Lekovi su počeli delovati. Ostala je u bolnici trinaest dana.  Sećajući se svega toga, Marija je kasnije priznala Barbari, "Onda sam počela da se oporavljam i shvatila sam da sam se zaljubila u svoje zle otmičare. Postala sam svojom voljom njihova žrtva zato što sam želela da ispunim svoje potrebe - a  oni su bili voljni da mi to učine. A šta su dobili od mene. Moj um i mnogo seksualne energije koju su mi uzeli tokom seksualnih odnosa i orgazama sa Reeveom."

Marija je ostala u kontaktu s dr Barbarom godinama nakon svoje ljubavne opsesije sa Jimom Reevesom i naknadnog oporavka. Barbara ju je pitala, "šta misliš, šta je bio tvoj razlog da imaš seksualne odnose s tim entitetom po imenu Reeves?"

"Shvatila sam da je to procedura kojoj oni (vanzemaljci preobraćeni u duhove-vodiče) podvrgavaju mnoge otete," odgovorila je Marija. "Svakome, ko je oslabljen uz pomoć neke emocionalne traume - vanzemaljci će pružiti njihovu tzv. "terapiju." Nakon što zadobiju vaše poverenje, koristiće vaše telo i za seksualne svrhe. Reći će vam da ste vi posebni i da vama nije potreban kontakt drugih ljudi. Nakon što se upletete u odnose s njima, oni će zadovoljavati sve vaše seksualne potrebe. Kao da vas žele da drže zadovoljnima i bez potrebe da ulazite u interakciju s drugim ljudima. Oni koriste taj seksualni aspekt kao jedno oružje - kontrolno sredstvo." "Kako oni to tačno rade", zamolila ju je Barbara da pojasni? "Kad god su mi dozvolili da osetim da sam potrebna nekom drugom makar i u nekoj drugoj dimenziji ili kad je u pitanju neki drugi faktor pored ljudskog, oni bi mi davali i obezbeđivali sve kako bi mi pokazali da sam ja neko poseban. Bila sam im potrebna. Davali su mi ne samo fizičko zadovoljstvo, nego i neke emocionalne i duhovne aplikacije koje su želeli da učinim."

Barbara ju je dalje pitala: "A šta sada, Marija? Kako sada gledaš na te doživljaje kad su oni iza tebe?" "Posle tih događaja oslobodila sam se lanaca njihove kontrole - to je bila jedna stupica da nas kontrolišu i da manipulišu naše misli u njihovu korist. Taj ego. Oni koriste ego - u smislu da nas navedu da se osećamo posebno, kao neki njihovi specijalni predstavnici, emisari tih vanzemaljaca. I onda se mi zanosimo da imamo sva ta lepa božanstva iza naših leđa koja samo čekaju na naš poziv. I oni će nas snabdeti sa svime što nam je potrebno uz veoma malo zauzvrat. Na primer, oni su bili preuzeli moj um. Oni su uzeli moj um u zamenu za izlečenje artritisa. To je bila jedna veoma podmukla zamena, zato što sam se nakon nje veoma razbolela, emocionalno i fizički ."
"Nakon otmice i automatskog pisanja, imala sam informacije koje niko drugi nije imao i kojih nije bilo čak ni u knjigama. Kasnije sam ih mogla potvrditi uz pomoć nekih drevnih spisa - i tu je moj ego narastao veoma veliki!"Barbara je pitala Mariju: "Ko su bili pripadnici te grupe koja je bila u telepatskoj vezi s tobom?""Da, ta komunikacija je bila povezana s otmicama," odgovorila je Marija. "Oni koriste ljudski izgled ili projekciju u interakciji s nama, jer kad bi mi videli njihov pravi izgled, to bi nam zadalo noćne more! Kad god je s njih spadala fasada ljudskog lica, oni bi dobijali reptilski izgled - sličan onima iz TV serije Babylon 5. Na primer, jednom prilikom kad sam bila sama i postala svesna fizičke interferencije samnom, mogla sam krajičkom oka videti dva reptilijanska stražara i jednu lepu plavu ljudsku individuu koja je pokušala imati seksualni odnos samnom. Onda, kada sam mu rekla da to nije njegov pravi izgled, ta njegova slika kao da se zatalasala, pa raspršila, nakon čega je ostala stvarna slika jednog reptilskog bića.  Oni igraju na naš ego, što je OK, osim u slučaju ljudi sa slabim samopouzdanjem. Ili u slučaju onih koji koriste droge i alkohol, te se tako naširoko otvaraju za manipulaciju. Barbara je dodala, "Takođe kao i one žene koje čeznu za nečijom ljubavlju". "Tačno", odgovorila je Marija. "Oni će koristiti to oružje protiv njih. Oni te mogu navesti da se osećaš kao istinska princeza iz starih vremena; kojoj se svi dive i klanjaju, koju svi obožavaju. Nakon toga dolazi do jednog strmoglavog obrušavanja i udara u dno, traumatski doživljaj. Kao kad neka prelepa vazna padne na pod i razbije se na hiljade parčića."

Kraj izvoda

/ Galaksija.com /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP