Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17965
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5404516
Ko je na sajtu?
Imamo 79 gosta na mreži

УСПУТ ЗАБЕЛЕЖЕНО У ГРЧКОЈ...


12.06.2015.

Пише : Слободан М.Маричић

Надам се да онај ко буде читао неће помислити да се продуцирам тиме што сам у овој нашој српској просечној беди успео, да у предсезони одем петнаестак дана у Грчку и тамо се пар дана грчим, због лошег времена.

 Ипак напунио сам батерије, што спавањем по 17 сати непрекидно ( лични рекорд) или боравком у води у просеку по четири сата, такође - непрекидно. Остало не заслужује приче: мала грчка селендра Ставрос на самој обали мора са заиста прелепом плажом, (кажу да је ваздушна бања) у којој се сваке године до сезоне иза плаже дуге 4,5 километара подигне неколико солидних здања у стилу нешто између пансиона и хотела у коме нема послуге. Ах да, поента је што је на силаску са аутопута на локални на улазу у ово село - веееелики Лидл. Оно што је нама Србима зими и лети важно – претурати , претурати и претурати по рафовима док у глави вртиш однос : евро – динар – скупље је – јефтиније – може – не може. Ако узмеш она велика колица онда те гледају као неког „елитног“ купца, а већа корпа која се вуче на точковима је знак да си мало утањио са ловом, али не пропушташ да овериш одмор са пар кеса са знаком Лидла. Е сад оне мале пластичне корпе су за оне, који тачно знају шта не могу да купе, а надају се да ће ипак да налете на нешто што могу. Те средње корпе у Лидлу Срби „возе“ највише, мада се не сећам да сам видео неке Грке да возају она колица макси - ГТ .  Хвала Богу, српском Пио-ју и словеначкој упокојнини ( сурови назив за пензију на словеначком ) , могао сам да бирам пар пута шта ћу да возим по Лидлу и купујем поклоне за фамилију.

Што се тиче доласка и повратка из Грчке, права је вештина успешно савладати раскрснице  око Солуна на којима су све табле са ознаком „Скопја“ од Грка префарбане спрејом  (табли са ознаком правца Македонија – нема ) , ваљда из „љубави“ према Македонцима и само вешто сувозачко око може да види на два места мале табле на којима пише „Евзони“ - што је име места – прелаза на граници са Бившом Југословенском Републиком Македонијом и правац којим треба возити. Наравно да сам поново ту схватио колико  Грке боли патка што највише проблема око тражења правог пута у лавиринту око Солуна имају највише Срби, јер је њих и највише.  Па десетак пута најмање сам им спомињао (женске) претке када се будалетине нису сетили или не желе да „прескоче“ све проблеме са Македонијом и поставе једноставно табле : Београд или Србија ! Да, изгледа да смо ми Срби одувек у неким заблудама да је неким другим народима баш много стало до нас – СРБА. Ево тврдим , заболе Грке она ствар за Србе и Србију, али не и за сваки евро из српског џепа ! Да није тако, по кафанама, на плажама, у тим хотелима – пансионима, па и у том Лидлу у коме сваке сезоне Срби оставе ( потписујем два пута) више новца него Грци током целе године, не би морао да тражиш сатима и данима некога Грка или Гркињу макар на каси , који знају бар две речи српског !!!

О чему ја то причам ? Братска православна  љубав ? Ма ајте молим вас. Па кад их нешто питаш, кењају само на грчком: таксис, паракис, дај тос кинтос, ко те јебос, дај еврос, а љубазно се смеју тачно две секунде док ти не мазну лову.

Последњих дана у јединој шетњи „градом“ сам замало треснуо песницом неку бабетину која је вирила испод неких пешкира, док сам ја са супругом гледао неке папуче за плажу.  И док смо ја и жена коментарисали вреди ли то неких пар евра, рекосмо хвала и полако кренусмо, када нас баба испрати цинично на „балканском језику“ : ХА, НЕМАС ПАРИ !  Јаооо у каквој сам дилеми био : да је нахраним камионом гована, да је питам пошто јој је та рупа 2 х 2 све са држачима вешалица са крпама на улици. Или да ми супруга извади из дуплог дна ташне ( опрезност је мајка мудрости) пар евростоја и да тражим да за стотку баба пева :  Ко то каже Србија је мала – када Грчкој милијарде дала ( наравно евра и то сваке године по једну) !!! Најзад рекох баби , да сам Димче во Скопје и да у Македонији има боље сандале за 1 евро ! Нисам чуо одговор, јер је моја супруга прилично одмакла познајући мој типичан српски инаџијски менталитет ( Ко бре нема паре, дај пет папуча - пет или ништа)  или туча. Тако стекох још једно искуство из најискренијег туристичког уличног примера грчке љубави – тог „братског“ народа према нама српским туристима - Србима наравно.

Док се по Фејсбуку појединци просеравају : „Срби, Грци и Русија – то је једна фамилија“ и велича наводно братство Грка и Срба, могу да се сетим само коректног односа Грка према српским војницима који су у Првом светском рату стигли живи до Грчке. Било је ту најразличитијих примера велике људскости и милосрђа, али и описа како се подозривост и не баш пријатељски однос „ претворио „ у братски“ када је на грчку  обалу стигла армија од око 120 хиљада српских војника, па још десетине хиљада из иностранства. Када је Крф постао „српско острво“ кажу да се дрвене ролетне на кућама нису отварале. Али када је мудри Пашић из Швајцарске и Француске повукао сребрне динаре из тамошњих српских девизних резерви и бродом пребацио на Крф, па почео делити плате војницима и официрима формирајући српску државну благајну у том месту, одједном је букнуло одушевљење и љубав према „убогим и бедним српским војницима“, кафане су широм отвориле врата, а продавнице су се одједном напуниле свим и свакаквим ђаконијама. Када су српски војници пошли на Солунски фронт и пут ослобађања Србије од злотвора, кажу да ниједан српски војник није остао дужан ни динара, напротив. Прича се да је на Крфу свака друга кафана и радња по одласку српске војске – затворена. 

Е сад између два рата било је неговања добрих односа више међу краљевским породицама , а између народа, па, тако, тако. А онда је крајем Другог светског рата Тито засро све помагањем грчких партизана да збаце са власти грчку краљевску породицу и укину монархију. Хвала Богу то му није успело, али ни грчка монархија није дуго трајала. Срећом Грци су успели да „забораве“ овај курвински покушај Тита да поквари српске односе са Грцима који су задржали разликовање између Југословена и Срба, и Србије. Рекло би се да то праве и данас, уствари тешко да и препознају неког од бивших југословена, осим Срба и Македонаца, и Шиптара.

Но истини за вољу, врата кафана и продавница и даље се најбрже врте уместо сребрних динара – еврима, што је данас посебно важно због тамошње катастрофалне економске ситуације, која , кажу подсећа на предратно време.

Ипак у једно сам сигуран,  Србе у окружењу (па и Грчкој), у свету, лети или зими, на одмору или било када, воле онолико колико имају користи, а мерило љубави је – евро. Али и поред свег разумевања за грчке проблеме, мислим да им муке неће бити мање са коментарима, када им српски туристи окрену леђа : “ А немас пари „  Ако тако наставе Сириза и криза, грчки трговци ће српске туристе ускоро гађати парадајзом, ако им се случајно не свиди њихова понуда .  А број српских туриста у Турској је драматично већи сваке године, ваљда због Сулејмана ( без зезања),  али богме и све чешћих примедби на цене и некоректан однос грчких домаћина и трговаца према српским туристима. Јер мерило „љубави“ и за српску страну  је понека лепа реч и наравно  – Евро ! Јасно ?     


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP