Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17965
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5404521
Ko je na sajtu?
Imamo 83 gosta na mreži

МИША МАЧОР


22.08.2015.

Пише : Слободан М.Маричић

Тја , нисам се баш дуго оглашавао. Не стављам нове чланке нити моје коментаре. Знам да звучи смешно, али овај пензос стварно нема довољно времена да све потребно и планирано постигне.

Тако за писање једноставно немам времена. Међутим, сваки дан, али баш сваки, неки догађај ми наметне мисао да морам да се бар овде огласим. И тако сам закључио да је најбоље бити хроничар ове београдске паланке.  Тако ћу убудуће, верујем успети, да свако мало коментаришем шта (ми) се догодило или траје око нас. Пре неки дан чуо сам се телефоном после пар година са Мишом Французом, мојим другом од детињства. Телефоном, зато што је Миша већ тридесетак година у Холандији, одакле је дошао из Француске. Некада је био међу главним у друштву лепушкастог лица и спортске грађе, често нам је „мажњавао“ пролазне рибе. Недавно, једна од мојих исписница из школе и са краја, потајно заљубљена у Мишу ( тек ми је у седамдесетој признала) испричала је да је овај млади мангуп оборио са ногу када јој је са неке екскурзије послао разгледницу ( прву на своје име ) са следећим текстом . „ Лепе поздраве из Ниша – шаље ти Миша „

Када је негде шездесетих дошао из Париза у Београд са „Мини Морисом“ били смо шокирани. Тада је од друштва и добио надимак „ Миша Француз „  После десетак дана нашег лудовања по Београду  негде на неком путу, ка или од Београда , слетео је колима са пута, и тотално развалио тај лепи аутић. Намазан за те радње, само је покупио документа од аута, скинуо таблице,  успут их поломио и негде бацио. После је у Паризу рекао да му се ауто покварио на путу кроз Југу и да му није било спаса, и одјавио га. Наши пандури су наравно трагали чији је то остатак од аута, али џаба. После је у Паризу упознао неку нашу рибу из Холандије са именом „Бела Рада“, чији је иначе доста старији муж заглавио ћорку на десетак година, јер је нешто мувао са порезом. Опали је срећа те јој муж умре од срчке, а потом је опали и Миша, па заједно срећни одоше да живе у Холандији. Долазили су у Београд пар пута као праве пунише, јер је покојни баја сакрио код куће неку добру лову, нешто златног накита и неких вредносних папира. Е сад пошто је због тога и заглавио ћорку, све то нису смели да троше превише, већ да крцкају помало, али за наше услове – богато. Ето после толико година још су у вези, али свако има свој станчић и час су код једног час код другог. Лова оде, обоје у пензији и нема више много разбацивања, јер пар стоја изнад хиљадарке евра је смешна пара за живот у неком предграђу Амстердама.  Обоје су на некој гарантованој социјалној пензији која тамо свима следује, радио у животу или не. Е сад цео век обоје су за порез наводили статус уметника без прихода, она се наводно бавила фотографијом, а он сликао и музицирао на гитари. Значи – ништа.

Коначно питам Мишу: кад ћеш у Београд у посету или ћеш да се враћаш за стално? Има где, поделио одавно са братом и сестром нека два стана, а он свој део поклонио братанцу. Али опет има где. Каже : можда дођем на зиму у посету, а да се вратим - нећу никад. Е јебига Мачор, кажем му ја, па како можеш ? Иначе, „Мачор“ је био надимак сваког од нас из екипе у интерној комуникацији. Каже Миша, шта да радим тамо, нема више никог живог од друштва ( мислим ја : овде је њему - тамо), а и ти каже он, толико кењаш о високом шећеру и здрављу, нисам сигуран да би се баш дуго дружили.  И ту ме у шали или збиљи, освести. Добро Мачор, одговорих му ја онда ћу, када будем ишао до Хамбурга да евоцирам успомене, где сам живео годинама, ја  да скокнем очас посла до тебе . Одговор : „Супер“ , мада смо знали обоје, да од тога нема ништа из више разлога. И још пола сата приче са обавезним : А јел' се сећаш кад смо.... или а шта је са оном ... ?

А какви су то доживљаји били? Каква је то била екипа Мачора, миксана од нас неколико са Крста и оних из „Централе“ код кафане „Домовина“ ?Да вам причам, не би ми веровали, а можда већину вас то и не занима. Ипак, покушаћу да с времена на време евоцирам неку од тих многобројних успомена из шездесетих, од којих су већина учесника данас остали само на сликама у мом малом коферу....


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP