Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17302
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5353221
Ko je na sajtu?
Imamo 107 gosta na mreži

AKADEMIK MLATIJA


25.08.2015.

Piše : Slobodan M.Maričić

Umro Arsen Dedić, hrvatski pevač šlagera i šansona, rođen u Šibeniku, školovan u Zagrebu, u braku 40-tak godina sa Gabi Novak poznatom hrvatskom pevačicom, takođe šlagera i šansona. Laka mu crna zemlja.

Još kad sam bio mladić pevuckao je on na radiju, pa onda na jugoslavenskoj televiziji, a kasnije sam ga izgubio iz ušiju. Da budem iskren nikada mi se njegovo pevanje nije sviđalo ( niti kome iz naše ekipe) , nekako unjkavo, na pola glasa i večito o nekoj ljubavnoj patnji. Tu muziku mi smo šezdesetih zvali „ kuropaćeničkom“, a primer je jedna njegova pesma u kojoj od recimo 300 reči, 289 su : „ Ja te volim“ .... Od njega mi je bio miliji njegov hrvatski kolega, takođe šansonijer, koji je pevao sa specifičnim izrazom usta- kao da zviždi, a najlepša pesma mu je bila : „Volim te budalo mala“ . E sad u Beogradu, na vest o Arsenovoj smrti pola je estrade počelo da šmrče, te bio je veliki pevač, te pesnik, pa svojom muzikom ujedinio je Jugu ( pa se onda raspala), odjednom desetine srpskih pevača i pevaljki objavilo je da su bili veliki prijatelji Arsena Dedića i Gabi (Gabrijele Novak ) . Hm, svako svoje umjetničko ime. Samo sam čekao da neko od njih da predlog da se neka od ulica sa lipama u Beogradu nazove po Arsenu. I oglasi se i Mlatija, umetnik, po opusu pesnik, onaj što je volšebno ( uz magiju Vojislava Koštunice postao akademik SANU. Dok je Vasilije Krestić čekao dve decenije, Mlatija je putevima znanim samo Šerloku Holmsu postao član. (Zato valjda, danas nosi onu kapu kakvu je u filmovima imao Šerlok Holms). Ubrzo se proslavio izjavom da je logično i normalno da u SANU ima ( i treba da ima ) beznačajno malo žena, jer je to – muški posao. Na njegovom primeru, to recimo znači da crnogorci treba da rade muški posao – pišu pesme, a žene , paaa sve ostalo. I to je tako, jer u svetu poznata i priznata istoričarka, profesor Smilja Avramov nije još „sazrela“ za SANU. Šta je ceo Smiljin stručni opus, naspram recimo, Mlatijinog pjesničkog. Ne smeta meni ni Arsen ni Gabi, nego ovi slepci što već danima seru o velikom Srbinu Arsenu Dediću i govore onu rečenicu koju je navodno rekao i Nikola Tesla : „ Ponosim se svoji srpskim poreklom i hrvatskom domovinom“ . Može da bude, ali ja nisam ni jednog čuo da to kaže. I biser nad biserima čuveni akademik Mlatija izjavi : „ Pogrešili smo što nismo Arsena Dedića primili u SANU“  E pa kad tad nisam popizdeja i počeo da recitujem Gorski vjenac“ . Ništa protiv nemam i da je Arsen bio hrvatski pevač ( što je suštinski i bio) jer je generalno bio nenametljiv i ni po čemu se isticao, kao umetnik - Srbin. Uostalom dosta je u Srbiji pevača i pesnika koji se takmiče u srpstvu, da bi se sada otimali i oko njega pokojnog. A o pokojniku i akademiku - sve najljepše.

Istovremeno tu u Beogradu, našla se u bolnici Usnija Redžepova, pevačica narodnjaka i ciganskih pesama, poznata i po više desetina odigranih uloga Koštane na pozorišnim daskama. Zaista teško bolesna, postala je tema mnogih novina i komentara kolega i javnih ličnosti. Kako su pisale i pišu novine, pevačica je sama, niko je nije obilazio, a sa parama slabo, ne dostiže za lekove i druge potrebe. Tu se odmah sjatiše koleginice i naravno paljba po državi, socijalnom, penzijskom, poreskom, i svemu ostalom. Rekao bih najviše promovišući – sebe.I šta sad, bolest ne bira koga će da udari. Hiljade je bolesnih takođe u teškoj materijalnoj situaciji, uglavnom u mnogo goroj nego Redžepova. Mislim nešto, ona bar ima tu nacionalnu penziju, a valjda je nešto uplaćivala i za redovnu penziju. A gomile bolesnih socijalnih slučajeva bez penzija i slavnih i poznatih prijatelja su baš u bedaku. Pisati na ovu i na slične teme veoma je neugodno, ali treba biti racionalan i pošten. Dve hiljade koncerata širom zemlje i sveta, nastupi u privatnim aranžmanima od pevanja Titu pa do velikih šatora. Dakle, beše tu i neke love, od koje bi „desetak“ dobro došao za crne dane, koji eto nesrećom dođoše. Nisam pop ni ispovednik, niti sudija, ni kritičar, ali ova moja glava me podseća, da u svakoj velikoj priči bila ona vesela ili tužna, uvek ima jedno : „Ali - koje priču kvari „  Ja joj želim uspešno i brzo ozdravljenje.    
 
Kako mogu da zaobiđem pitanje migranata, izbeglica ili šta li su? Nikako. Ne sviđa mi se što se cela Evropa nekako obazrivo ponaša, zatvara, najavljuje zabrane, kvote i zidove, a naš premijer kaže, da ćemo primiti sve koje dođu, neće biti žica , neće biti zidova, svi će dobiti smeštaj, pomoć i ostalo. Razmišljam, u najavi je dva miliona nesrećnika na putu za Evropu. Dakle Vučko je počeo da preteruje. Ne samo zbog  migranata, nego uopšte . Već je previše tih njegovih : Neću, nedam, ne može, samo preko mene mrtvog, biće tako i tačka i onog : ja pa ja pajapaja papaja. Čekaj bre Vučko ! Svaka čast do sada, ali stani malo, predahni, ne zaleći se. Novine pišu, migranti nas koštaju (samo) 15.000 evra dnevno. Nisam siguran, verujem da debelo lažu. Kažu mi ljudi da od tih sto hiljada koji su prošli ili prolaze kroz ovu Srbijicu , ne putuju svi autobusima i vozom. Mnogo ih ide peške, sporednim putevima uz njive kukuruze i voćnjake. Za njima ostaju razni tragovi,  a ljubav sa seljacima ne cveta i mnogi povrtari i voćari spavaju na njivama, u vinogradima  i pored plastenika. Džaba žalbe miliciji, a tome nije poželjno da se piše. Zbog svga toga  Vučko, izračunaj ti koliko može da ti stane migranata na tvoju dedovinu. Možeš da vidiš i sa Tomom i sinovima mu, oni su pravi domaćini, sve im široko i visoko. Uostalom i Dragica mu ima tu humanitarnu organizaciju, pa skockajte zajedno koliko možete da izdržite, jer čini mi se da Srbija ne može više ni da se kurči ni turči.

Nije baš glupav onaj Madjar iz Kanjiže, što reče nedavno: „da je u pravu Mađarska što podiže žicu i da migranti nisu isti narod i ista kultura kao mi ( tj.oni valjda – Mađari iz Kanjiže i šire). Ima tu dosta istine. Jebiga, opet jedno - Ali. A baš taj Mađar je pišu novine, daleke  1956 godine u vreme „Mađarske revolucije“ pobegao sa roditeljima ( i sa 50 hiljada drugih Mađara) iz Mađarske i došao u Srbiju kao izbeglica, migrant, ili emigrant jebem li ga šta li je.  E sad imao sam još u planu nekoliko stvari da napišem, ali vreme mi je za ručak. Ni pisanje nije lak posao. Verujte mi svašta sam i o svačemu pisao. Jedino nisam nikada pisao pesme. Tu sam se zeznuo, možda bih postao član SANU.

PS : Zbog sigurnosti i revnosti policije prema novinarima baš ovakvima kao ja, napominjem da je sve napred izraz mog dojma, umetničkog. Razumemo se.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP