Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99666
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6610013
Ko je na sajtu?
Imamo 41 gosta na mreži

ISTINA IMA SAMO JEDNO LICE ( IX)


17.08.2010. / Akademediasrbija
priredio za objavljivanje  : Slobodan Maričić

ZAŠTO AMERIČKE TAJNE SLUŽBE ZAISTA MRZE SRBE  ?

Kraj feljtona

- Ponovni šok ne samo za američke tajne službe koje su operisali pedesetih godina na Balkanu, već i sve druge i svetsku javnost uopšte, bila je nesreća u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči, kada je šest ozračenih naših stručnjaka prebačeno u Francusku na lečenje.

Tako je ranih šezdesetih godina svet saznao da „ispred nosa svima“ Jugoslavija ima već godinama svoj nuklearni program, koji je tada osim velikih sila imalo ukupno desetak zemalja. Naravno, to je bio program korišćenja radioaktivnih izotopa u mirnodopske svrhe, ali je količina proizvedene tkzv. „teške vode „ zaprepastila svetske stručnjake. U prevodu za nekoliko godina Jugoslavija je ukoliko bi promenila namenu mogla razviti proizvodnju za vojne namene. Tehnika proizvodnje tkzv. „ prljavih bombi“ je nešto izmedju bombi i projektila sa hemijskim sredstvima (bojnim otrovima) i nuklearne bombe, što je Jugoslavija u to vreme sa lakoćom mogla proizvesti. Uostalom, prilikom raspada Jugoslavije nemački i britanski stručnjaci su u svojim vojnim revijama i časopisima, pisali da su našli tragove skladištenja projektila sa bojnim otrovima koje je imala JNA u prilično velikim količinama. Svi ti tajni programi uključujući i nuklearni bila je nedostižna tajna za angloameričke tajne službe, i otkriće tih podataka pre u javnosti nego na stolovima nadležnih u Pentagonu, CIA-e ili MI/5/6 bio je još jedan od promašaja stranih tajnih službi. Spomenimo, samo da je zbog nedostatka novca pred raspad Jugoslavije Institut za nuklearna istraživanja u Vinči bio pred bankrotom, i gle Amerikaci priskaču u pomoć i uz saglasnost našeg Ministarstva odbrane (za džabe) odnose nepoznatu količinu uranijuma iz ovog Instituta koji bi naprimer Iranci, tada i danas kupili za velike pare. Rusi, nas „rešavaju briga“ oko par desetina tona „teške vode“ i toksičnog otpada, te tako se Srbija danas nastavlja baviti „nuklearnim istraživanjima“ na nivou proizvodnje gromobrana sa radioaktivnim premazima.

Dakle nova Jugoslavija koja je do rata engleskim i američkim službama koje su vršljale po zemlji kao po Teksasu bila otvorena knjiga, odjednom postala potpuno nepredvidljiv protivnik i „ opasan igrač“ . Važna je bila i činjenica, da je isto tako i SSSR bio živo zainteresovan kao i SAD, šta se radi u Jugoslaviji „ ispod žita “.

- A političke igre koje je igrala jugoslovenska vlast na čelu sa Titom, nisu bile lokalne, balkanske , pa ni evropska, već svetske. 1961 godine , ponovo šok za američke političare, tajne služne i analitičare. Prva Konferencija nesvrstanih u Beogradu i osnivanje Pokreta nesvrstanih zemalja koja iz mesta okuplja 60 tak zemalja, da bi u roku deset godina ovaj Pokret brojao ravno 100 zemalja sa skoro tri miliona stanivnika ! Tito, Naser i Nehru potpuno menjaju odnos snaga u Ujednjenim nacijama i stvaraju pored Zapadnog, Istočnog – treći blok Nesvrstanih zemalja, koji budi oslobodilačke pokrete u zemljama u kojima su dotašnje kolonijalne sile Francuska, V.Britanija, Holandija, Belgija, Turska, Španija, Portugalija itd. imale svoje veoma značajne ekonomske i političke interese. Naser uvlači u pokret i svoje saveznike iz arapskog sveta, koji se nikako pre nisu mogli okupiti na jednom mestu i tu Amerikanci ponovo sa Izraelom imaju razloga da u Jugoslaviji vide ozbiljnog političkog suparnika. Medju nesvrstanim zemljama počinje ekonomska saradnja i razbijaju se monopoli zapadnih zemalja, ukidaju trgovinska embarga, zabrane izvoza, a flota jugoslovenskih trgovačkih brodova usidrava se u gotovo svim većim afričkim lukama nesvrstanih zemalja i na Istoku, prepuna jeftine robe za domaćinstvo, mašina, traktora, popularnih zastava automobila , svega što je tom tržištu nedostajalo. Istovremeno Jugoslavija ne uzima samo novac, već i trampi robu za industrijske dijamante, srebro, bakar, naftu i druge strateške sirovine. I onda pucaju sve barijere nepoverenja : Jugoslavija u Libiji, Iraku i drugim zemljama Afrike i Srednjeg Istoka gradi vojne aerodrome, podzemne baze i pretvara Libiju u neosvojivu tvrdjavu, zbog čega nije više bilo mesta za Jugoslaviju u nikakvoj saradnji sa Amerikom i Britanijom na političkom i vojnom planu. Kada se Libija naoružala ruskim raketama postala je ozbiljna pretnja Italiji, tačnije američkim vojnim bazama u Napulju i Avijanu i Jugoslavija se optužuje da saradjuje sa zemljama koja sakriva teroriste. Sa pravom. Englezi zadaju ozbiljan udarac našoj vazduhoplovnoj industriji prestankom isporuke motora za avione Orao i Super Galeb, a Francuzi ne obnavljaju licencu proizvodnje lakih helikoptera Gazela u Jugoslaviji. Ali kome je do morala u politici , ne mora da ide u crkvu, kako je rekao Djindjić i Jugoslavija nastavlja po starom.

- Osim vojne industrije koja je prozvodila sve za sopstvene potrebe , na kraju čak i mlazne vojne avione tipa Orao zajedno sa Rumunijom, Jugoslavija je izvozila proizvode svoje vojne industrije u svet, po cenama koje su bile čak i nekoliko puta niže nego svetske. Tenk M-84 krajem sedamdesetih jedan od najboljih svoje klase u svetu kupuje Irak u stotinama komada, modifikovane protivavionske rakete SAM 3, jugoslovensku verziju-kopiju ruskog automata Kalašnjikov, radio uredjaje i drugu najrazličitiju opremu i ruše embargo velikih sila na isporuke oružja Sadamu Huseinu. Tada je već uveliko sazreo projekat razbijanja Jugoslavije – remetilačkog faktora u globalnim razmerama. Naravno, krivicu za „nekooperativnost“ sa Zapadom snosi srpska nacija kao najmnogoljudnija uz činjenicu, da su sve jugoslovenske tajne službe vodili pre svega srpski ili i hrvatski kadrovi.

Istine radi nije ni SSSR bio ravnodušan na samostalne akcije jugoslovenske spoljne politike, ali su one išle na ruku Sovjetima, jer su razbijale angloameričku dominaciju medju zemljama u razvoju i otvarale put i SSSR-u da se „ provuče“ na do tada i za njih zatvorena tržišta. Tamo gde nisu mogli ući Rusi, Jugoslavija je bila posrednik i naravno koristila da u razmeni usluga nadje svoju korist. U takvim okolnostima ta „mala“ Jugoslavija sa 22 miliona stanovnika ostvaruje pozitivnu bilansu u spoljnoj trgovini sa SSSR-om sa trista miliona stanovnika, čiji dug u jednom trenutku narasta na fantastičkih 5,5 milijardi dolara.

I onda završnica svih sumnji i pored vidljivih pukotina u jedinstvu države posle smrti Tita, vojna parada 1984. godine ostavlja knedlu u grlu svih stranih posmatrača i diplomata. Definitno Jugoslavija demonstrira vojnu nadmoć nad svim zemljama u regionu i rešpektabilnog vojnog suparnika koji je imao na nebu 19 najnovijih ruskih aviona Mig 29. četrdeset MIG 21 i čak tri stotine drugih savremenih aviona, večinom domaće proizvodnje. Stručnjaci su računali da je broj tenkova kojima je Jugoslavija tada raspolagala prelazio hiljadu, artiljerijskog orudja i samohodnih vozila mnogo više nego što je bilo potrebno za broj aktivnog – stalnog vojnog sastava koji je brojao 250 hiljada vojnika. Na paradi je prikazana čitava paleta protivavionskih raketa, kao i raketa srednjeg i dugog dometa. Radilo se o ruskim projektilima sa dometom od 800 kilometara, koji su volšebno „nestali“ pred raspad Jugoslavije, pa se osnovano sumnja da su „tu negde“ u Srbiji, zbog čega ni danas nisu baš ravnodušni naši bivši saveznici iz Drugog svetskog rata.

Dileme više nije bilo – Jugoslavija mora nestati zaključila je CIA i to objavila kroz mapu „Nove dezintegrisane Jugoslavije“ u časopisu Forin Affers 1986. godine.

- Na vlast dolazi u Srbiji Slobodan Milošević koji budi nacionalizam Srba, koji shvataju da se Srbija u mnogočemu od stvaranja Jugoslavije žrtva zarad propale ideje „bratsva i jedinstva“ . Zahvaljujući pre svega Slobodanu Miloševiću Srbija „rasčišćava“ ekonomske odnose sa ostalim republikama, gde sve računice pokazuju negativan saldo za Srbiju. Politika osamostaljenja Srbije u svakom smislu pri raspadu federacije pokazala se ispravnom iz ugla zaštite srpskih interesa, ne samo u ekonomiji, već pre svega u očuvanju vojnog potencijala i dislokacije najvažnijih vojnih resursa na teritoriju Srbije i Crne Gore.

Osamostaljenje Slovenije, Hrvatske i potom rat u BIH u čemu učestvuju sve moguće strane obaveštajne službe, otkrivaju koliko je Jugoslavija bila opasan protivnik i koliko to Srbija može biti. Od početka rata na prostorima SFRJ bilo je svima jasno da će ukoliko se Srbija umeša direktno u rat, on prerasti u Balkanski, a to je korak do evropskog i svetskog. Zbog toga su i bile mnoge igre i obećanja u kojima su Srbi opet izigrani od svetskih sila, a Srbi u Bosni ostavljeni na nemilost medjunarodnim faktorima , neprijateljski raspoloženim prema svemu što je srpsko. Ne ulazeći u ocene političkih dometa Miloševića, činjenica je da je SRJ bila deset godina pod ekonomskim i vojnim embargom i desetkovala svoje ekonomske, političke i vojne potencijale. Analize angloameričkih tajnih službi čiji su agenti skoro javno paradirali sa raznim nevladinim organizacijama bile su jednoglasne - pokoriti Srbiju i Srbe, sada ili nikada. I pored očajničkih diplomatskih i političkih napora vlasti u Beogradu da spreči sukob, NATO radi opravdanja i sopstvene uloge predvodjen Amerikom napada SRJ , čitaj Srbiju i epilog je svima poznat.

Ali opet veliko razočarenje, bes i mržnja Amerikanaca prema svemu što je srpsko. Gromoglasno najavljena mirovna operacija “ Milosrdni andjeo” prema planovima Pentagona trebala je trajati 3 ( tri) dana, a sanacija tj. zarobljavanje Treće armije i svih vojnih potencijala još tri dana, dakle za sedam dana Srbija je trebala biti na kolenima, sklopljenih ruku. Onda bi se Amerikanci lagano provozali kroz ostatak Srbije i spomenik Klintonu ne bi bio na Kosovu, već u sred Beograda.

Medjutim, od svih planova ništa, ne posle tri, već ni posle trideset dana NATO saveznici nisu ušli ni metar u Srbiju – na Kosovo. Onda poniženje nad poniženjima čuveni “Crni soko” nevidljivi lovac bombarder iz projekta koji je Ameriku koštao ravno 100 milijardi dolara, završava u vojvodjanskom blatu. U roku od 48 sati naši vojni eksperti “vade” šta je njima potrebno iz nevidljivig aviona “Stelt” kosmičke tehnologije. Ostatak na ravne časti Kinezima i Rusima.

Amerikanci rizikuju Treći svetski rat i gadjaju namerno kinesku ambasadu u Beogradu, a potom mostove, bolnice škole, i sve što se našlo na viziru njihovih pilota sa visine od deset bezbednih kilometara. Ako su se svi raniji promašaji američkih i ostalih tajnih službi NATO saveznika mogli nekako zanemariti ili oprostiti Srbima, pogodak “Nevidljivog” bila je kap u prepunoj čaši . Nisu važni ni ostalih tridesetak oborenih aviona, helikopteri “Apači”, ni par stotina raketa, obaranje “Stelta” i rušenje drugog u Bosni na teritoriji pod njihovom kontrolom, aviona hvaljenog do mita koji je bio glavni u Iračkom ratu i krstario tajno iznad svih zemalja Evrope i sveta, bio je nož u ponos američke vojne sile i fame nepobedivosti.

I konačno, ponižavajući mir na Kosovu za Srbiju i povlačenje “ostataka razbijene" srpske armije hitale su da zabeleže stotine televizija iz celoga sveta. Opet moralna pobeda Srbije : pred kamerama celog sveta : iz zemlje , tunela, plastova sena, šumaraka, gumenih kuća i kamenjara izlaze desetine i desetine savremenih tenkova, bornih kola, teških artiljerijskih orudja, samohodnih vozila nosača raketa, formiraju se kolone, dok zaprepašćeni kamermani, a još više NATO komandanti gledaju, kakva je sila bila spremna za odsudnu bitku koja se na sreću nije dogodila. Malobrojni prijatelji Srbije su likovali : Srbija je pobedila NATO, dok su neprijatelji shvatili da su izgubili još jednu igru sa Srbijom.

Na žalost , srpski heroji generali i komandanti sede u Hagu iz osvete, iako su komandovali armijom koja je branila svoju zemlju. Lovci na ucene uhvatili su Karadžića koji će verovatno biti ubijen kao Slobodan Milošević , jedini državnik osim Staljina koji je rekao američkom ambasadoru : “ Ako ćete da dolazite i da mi držite pridike i dajete direktive, vrata su vam zatvorena, pa je ambasador tada najmoćnije zemlje na svetu čekao četiri godine, dok nije došao drugi.

Ako je za utehu, general srpske vojske u Republici Srpskoj Mladić koji se borio istovremeno protiv muslimana, ustaša, mudžahedina i preobučenih angloameričkih vojnika uz obilatu pomoć NATO avijacije još je na slobodi, Rusi su unapredili svoj program nevidljivih aviona “ Stelt” tehnologije, a Kineska armija upravo testira nevidljive jurišne “Stelt” brodove.

I ako ćemo pravo, pa imaju razloga da nas mrze ti Amerikanci, jer smo pokazali da samo superiorna tehnika ne znači ništa, ako nema “ljudskog faktora” – slobodnog čoveka koji ima srce i jaja, da se ne uplaši pred “supermenima” Holivuda.

Dakle ne mrze Amerikanci Srbe zbog emigranata u SAD, jer su oni bili i ostali lojalni gradjani njihove zemlje, već zbog pola veka odmeravanja snage uma i podcenjivačkog odnosa jedne super sile i nedostatka realnosti i pogrešnih procena u svetu u kome živimo. I možda nas mrze, ali svaki viši oficir američke armije izučava danas ratnu taktiku generala Ratka Mladića i ”ratne varke” jugosloveske Treće Arnije na Kosovu i Metohiji za vreme “mirovne misije Milosrdni Andjeo”.

KRAJ




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP