Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17301
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5353184
Ko je na sajtu?
Imamo 73 gosta na mreži

ЈУРИШ МРТВАЦА - СТОГОДИШЊИЦА ПОДВИГА БРАНИЛАЦА ОСОВЕЦA


09.11.2015. / Академедиасрбија
Владимир Василик

Шестог августа се навршило 100 година од „Јуриша мртваца” – догађаја без преседана у историји ратовања. Реч је о контранападу 226. руског Земљанског пука после тровања гасом приликом напада немачке војске на тврђаву Осовец. Одбрана Осовеца се по показаном јунаштву може поредити са одбраном Брестовске тврђаве и Севастопоља у Другом светском рату.

 У току је била друга година Првог светског рата. Ситуација на Источном фронту није била повољна по Русију. Немци су 1. маја 1915. извршили хемијски напад код Горлице и успели да пробију руске положаје. Тада је отпочела велика офанзива немачких и аустријских трупа. Руси су се повукли из Пољског краљевства, Литваније, Галиције, дела Летоније и Белорусије. Заробљено је милион и по војника руске императорске армије, а укупно је током 1915. године убијено, рањено и заробљено око 3 милиона руских војника.

Руска војска се повлачила, јер није имала довољно муниције и топова. На сто немачких пројектила руска артиљерија је могла да испали само десет. План снабдевања руске армије артиљеријом није реализован. Уместо планираних 1500 стигло је само 88 топова. Али чак и без пројектила и муниције, Руси су у повлачењу задавали тешке ударце немачким и аустријским трупама, чији су укупни губици током 1915. године износили око 1,2 милиона људи.

Тврђава Осовец налазила се свега 23 километра од границе са Источном Пруском. По речима учесника одбране Осовеца С. Хмељкова, главни задатак тврђаве био је „да прегради непријатељу најкраћи и најлакши пут на Белосток... да непријатељ дуго држи тврђаву под опсадом или да тражи заобилазне путеве и тако у сваком случају изгуби време”. Белосток је пут за Вилно (Вилњус), Гродно, Минск и Брест, тј. пут за Русију. Први напади Немаца уследили су већ у септембру 1914. године, а од фебруара 1915. су почели плански јуриши, који су одбијани током 190 дана и поред велике техничке моћи коју је поседовала Немачка.

 

                         

                                       Гарнизон тврђаве Осовец пре напада                             

Стигле су немачке чувене „Дебеле Берте”, хаубице за опсаду калибра 420 мм, чији су пројектили били тешки 800 кг и проламали су челичне и бетонске преграде дебеле два метра. Ти пројектили праве јаме дубоке 5 метара и широке 15 метара. На Осовец су послате четири „Дебеле Берте” и 64 друга моћна оруђа за опсаду – укупно 17 батерија.

Најтежи артиљеријски напад извршен је на самом почетку опсаде. „Непријатељ је 25. фебруара на тврђаву отворио ватру која је 27. и 28. фебруара прерасла у ураганску паљбу, и тако је Осовец бомбардован до 3. марта”, сећао се С. Хмељков. Према његовим прорачунима, за тих недељу дана језивог бомбардовања на тврђаву је испаљено 200-250 хиљада тешких пројектила, а укупно 400 хиљада је испаљено током целе опсаде.

Браниоци Осовеца замољени су да издрже бар 48 часова, а они су издржали 190 дана, и успели су да униште две „Берте”.Видећи да артиљерија не постиже жељени резултат, Немци су почели да припремају хемијски напад. Немачки хемијски напади у Првом светском рату били су претеча гасних комора у Другом светском рату. Први хемијски напад на Руском фронту био је изведен у зиму 1915. године, али он је био неуспешан, јер је температура била сувише ниска. Касније су гасови (пре свега хлор) постали поуздани савезници Немаца. Тако је било и код Осовеца у августу 1915. године.

Немци су овај хемијски напад пажљиво припремали и стрпљиво су чекали да ветар дуне у одговарајућем смеру. Поставили су 30 хемијских батерија са неколико хиљада боца, и 6. августа у 4 часа ујутру према руским положајима кренула је тамнозелена магла од смеше хлора и брома, и стигла је до њих за 5-10 минута. Слој гаса био је висок 12-15 метара и широк 8 километара, а продро је 20 километара у дубину руске територије. Браниоци тврђаве нису имали гас- маске. „Све живо на отвореном ваздуху на подручју тврђаве било је смртно отровано”, сећао се учесник одбране. „Све зеленило у тврђави и околини, куд год је прошао гас, било је уништено. Лишће на дрвећу је пожутело, скупило се и опало, трава је поцрнела и полегла, латице су опале са цвећа. Сви бакарни предмети на подручју тврђаве, било да су делови топова и пројектила, или умиваоници, резервоари и остало – све је убрзо било покривено дебелим слојем оксида хлора. Намирнице нису биле херметички затворене, тако да су месо, маст, сланина и поврће били затровани и нису више били за употребу”.

                                                                                                                                                              

                                     Немачка батерија бацача отрова 

Немачка артиљерија је поново отворила интензивну ватру, и одмах после баражне ватре и облака отровног гаса од 14 батаљона Ландвера (а то је најмање 7 немачких хиљада пешадинаца) кренуло је у јуриш на истурене руске позиције. Речено им је да неће срести никога осим мртваца.

Један од ретких учесника одбране Осовеца , подофицир Алексеј Лепјошкин сећао се: „Нисмо имали гас-маске, и зато су нам гасови наносили ужасне озледе и хемијске опекотине. Приликом дисања чуло се шкрипање, а из плућа нам је на уста излазила крвава пена. На рукама и лицу су нам искочили пликови. Нису помагале мокре крпе, којима смо омотали лица. Међутим, руска артиљерија је почела да дејствује, испаљујући из зеленог облака хлора пројектил за пројектилом у правцу Пруса. Тада командир другог одељења одбране Осовеца, официр Свечников, тресући се од језивог кашља, викну промуклим гласом: „Другови моји, нећемо ваљда да умремо као бубе од отрова! Него да покажемо Швабама, да нас памте за сва времена!”

И подигоше се они који су још могли ходати после страшног хемијског напада, а међу њима и тринаеста чета, тј. оно што је остало живих од ње. Чету је повео потпоручник Владимир Карпович Котлински. У сусрет Немцима кренули су „Живи мртваци”, са лицима умотаним у крпе. Нису имали снаге да вичу „Ура”  јер су се тресли од кашља, многи су ишли напред и пљували крв и комаде плућа.Један преживели је доцније изјавио :„Не могу да опишем гнев и  срџбу са којом су наши војници ишли на Немце, своје троваче. Немци су отворили снажну ватру из пушака и митраљеза, али ни густа киша куршума није могла да заустави јуриш руских војника. Измучени отровом, готово полумртви они су трчали напред само са једним циљем – да згазе Немце, свесни да нико неће преживети. Нико није заостајао, никога нису морали пожуривати. Чете су јуришале као један човек, надахнуте само једним циљем, једном мишљу: погинути, али се осветити подлим зликовцима”.

 

                      

                          Јуриш живих мртваца - слика Јевгенија Пономарова                   

 Немци су побеђени, руски положај је повраћен и успостављено је претходно стање, али тај успех је скупо плаћен – у том јуришу је погинуло 660 руских војника, готово сви до једнога који су кренули у јуриш.

Недељу дана касније није више имало никаквог смисла држати Осовец, јер се фронт преселио далеко на исток, па је  тврђава је евакуисана. Непријатељу није остављено ништа: ни један једини топ, нити један пројектил или метак, па чак ни конзерва. Ноћу уочи 24. августа придошли руски минери су дигли у ваздух остатке стратешких објеката у тврђави и отишли. Немци су се тек 25. августа одважили да уђу у празне рушевине... Јуриш отрованих руских војника ушао је у легенду, као  « Јуриш мртваца «

/Руски текст на сајту Православие.Ру. /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP