Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 15229
Sadržaj : 8311
Broj pregleda : 5246295
Ko je na sajtu?
Imamo 91 gosta na mreži

БАДЊАК


15.01.2016.
Пише : Слободан М.Маричић

Украшавања куће бадњаком и ложења бадњака пред Божић је старохришћански обичај и изворно га славе Срби и остали Православци који поштују Јулијански календар.


Потиче отуда што су витлејемски пастири на знак звезда да се родио Исус Христ и чули да се налази у пећини, отишли у шуму да наберу грања и однели га да се тиме огреју Христ и његова мајка. Гране које су понели биле су од храста и цера, па се зато и данас гране овога дрвећа користе за прављење или ложење Бадњака. Овај Божићни обичај је временом еволуирао у читав обред , а уз гранчице Бадњака за  украшавања дома додаје се мало сламе, шака жита или кукуруза, мало црвене вунице, орах или лешник.  Пре рата кажу, да се Деда Мраз није славио нити био познат у (самосталној) православној Србији и српским породицама, већ само добри дека - Божић Бата, а китио се Бадњак уместо јелке, која је традиционално симбол католичких обичаја из остатка хришћанске предратне Југославије, који је после рата потиснуо многе наше српске традиције, празнике и обичаје.  Толико укратко о историјату и традицији Бадњака.

Сећам се почетком седамдесетих година, да су београдски таксисти а потом и таксисти у осталим градовима почели да своје аутомобиле пред Божић ките малим бадњацима. Тај је обичај почео да се масовно примењује, јер су и остали возачи почели да стављају бадњаке под брисаче или на друга места на својим аутомобилима. Ма колико можда наивно изгледало, некако мислим да је то позитивно утицао да се Бадњак све више почео јављати као неизоставни део божићног фолклора у градовима. Додуше крајем тих седамдесетих у Србији се почео будити неки пркос код људи због притиска власти, да се на сваки начин потискује српска самобитност и спречи буђење националне свести код Срба. И тако је мало по мало дошло до тога да се временом Бадњак врати као неизоставни део свих обичаја уз слављење Божића, посебно у градовима, јер у селима и мањим местима није био тако темењито сатрвен од власти.

Данас смо дошли дотле, да се гомиле Бадњака пред Божић нађу испред свих пијаца на свим трговима и местима где пролазе домаћице или домаћини купујући све потребно за прославу предстојећег празника. Сада су Бадњаци еволуирали од оних једноставних од само свежња гранчица и пар струкова сламе, до раскошних са торбицама и кесицама пуних разних плодова сушеног и свежег воћа, житарица и којекавим украсима. Свако према своме џепу и могућностима одлучује о избору Бадњака, доноси у кућу и стаља на видно место. Шта се чини са Бадњаком и каква му је улога током празника то (ваљда) знају сви који га купују, надам се.

Зашто ова прича о Бадњаку ?

Па ја уствари хоћу да кажем, шта огромна већима Срба чини са Бадњаком после празника , углавном после прославе Православне Нове године. Дакле, спремајући домове после проласка дана славља, домаћице и домаћини вредно чистећи кућу, све што није потребно бацају у ђубре. Тако и Бадњаци са великом церемонијалном  улогом у прослави дана Христовог рођења, завршавају доцније у контејнерима, поред контејнера, са ђубретом и помијама ! Колико сам пута видео како се Бадњак баца са осталим кесама кућног ђубрета, спонтано без размишљања о каквом се скрнављењу ради. Тај, један од симбола Божићног празника, целиван, окађен, закићен и дариван, завршава тужно и срамотно. „После битке, бојно копље у трње, а заставе у блато - смртни је грех“, рече неко из историје нам познат.

И ето, какве случајности да се ја пре неки дан осетим заиста поносним, што сам једној госпођи средњих година помогао да реши једну дилему – чак проблем који је имала. Чекао сам иза ње у цркви да купим свеће и чуо разочарани закључак поменуте госпође која на крају краћег дијалога са продавачицом свећа рече: „Значи ви то не радите“. Погледао сам и видео да из њене торбе вири Бадњак. Упитао сам, „Извините, јел то нешто у вези Бадњака“ , нашта ми је госпођа одговорила :  „Па да, ја сам се летос доселила из (једног) града у унутрашњости Србије и ово ми је био први Божић у Београду. И проблем ми је сада шта са Бадњаком, јер смо ми после Божића Бадњаке односили у нашу цркву и стављали на гомилу, а свештеници га за Богојављење палили уз молитву. А ја га не могу сада тако само бацити“ рече она. Каква дивна духовна особа. Био сам узбуђен што сам јој могао рећи решење за њен духовно и морални проблем. „ Госпођо, решење вам је да Бадњак вратите тамо одакле је дошао - однесите га у шуму, а ту близу је Бањичка шума и једноставно га ставите између грана било ког дрвета, ако нема храста. Била је одушевљена оним што сам јој рекао, захвалила се неколико пута, на моје огромно задовољство и понос.

Можда се некоме неће свидети ова моја истинита прича, можда онима који су своје Бадњаке већ бацили као смеће. Можда ће другима, којима није било пријатно да то учине, па су Бадњаке остављали на нека друга места, бити поучна. Овогодишњи Бадњак је још у мојој кући. Када буде неки леп снежни дан, однећу га у шуму и ставити између грана неког дрвета, да тамо стоји и потраје колико му то природа дозволи. Захвалићу се Богу, његовом сину, моме крсном свецу Св. Николи да сам празнике провео са пордицом угодно и достојанствено. Видео сам да много људи то чини, бар овде у Бањичкој шуми.

Да не би помислили да се само издајем за неког (великог) верника и Србина, рећи ћу вам још ово. Без свог оца прославио сам своју Крсну славу и Божић први пут, управо крајем седамдесетих година са породицом у северној Немачкој, где сам се на дуже нашао послом. Хвала Богу, те сам се на време распитао о свим детаљима како све наше српске православне празнике треба да прослављам како ваља. Хвала тамошњем свештенику, те сам тада сазнао и то, да се Бадњаци после Божића носе негде у неки велики парк, а не бацају. Ја сам га са супругом после празника носио у праву шуму, двадесетак километара од центра.

Драги моји Срби, није страшно не знати. Страшно је правити се знати, а не питати. Зато запамтите где је место Бадњаку и пре и после Божића. Поштујте обичаје искрено, а не лажно и скоројевићски.

На крају успут да кажем : Србином и верником сам се почео осећати у правом и пуном смислу те речи, далеко од Србије. Тамо сам од југословена, постао прави верник Србин и националиста. Престао сам да будем комуниста и ако немам чега да се стидим из тога времена, јер сам искрено још као младић веровао у ту идеју. То је што се мене тиче.

Све напред што рекох је чиста истина, тако ми Бог помогао!

 


      


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP