Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17952
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5400069
Ko je na sajtu?
Imamo 64 gosta i 1 člana na mreži

ШИРОКА ЈЕ СРБИНОВА ДУША, АЛИ НИЈЕ АРМУНИКА


11.02.2016.
Пише:Слободан М.Маричић

Свако има неку своју листу ствари које га иритирају у животу, али шта обичан човек може против тога.


Наравно и мени смета много ствари у јавности и око мене али, могу само да то моје неслагање изразим овде и у оквиру породице, мада нам се ни ту листе  не подударају. Највише ми је одувек сметала свака врста „издаје“ од оних ситних у разним договорима или односима са друговима и пријатељима, па надаље до оних колосалних у друштву и држави. Никада нисам могао да схватим психологију људи који издају своју земљу, посебно у мирнодопском стању, као например бившег начелника генералштаба перишића, који живе са тим срамом, као да ништа нису недостојно учинили. Не знам колико је таквих издаја било пре, у време и после НАТО интервенције 1999.те године, али видим да држава на те ствари готово да не реагује. Сигуран сам да таквих људи има још много око нас, ми их сматрамо узорним грађанима, а они чак и воде политику ове наше Србије. Овај пример је нарочито индикативан, јеp се ради о генералу који је прошао све војне школе од титовог времена, док није после тита због нечега „скрајнут“. А онда је био један од организатора 5.то октобарске контрареволуције и члан досистичког режима, који је требао да буде велика „демократска“ промена. И када је заменио генералски шињел за листер одело у новој „демократској“ Србији, испаде да је радио против свега онога за шта се наводно „борио“ са својим друговима у октобарском пучу, јер старе Југе није више било, да би је „оправдано“ издао. Има наравно још доста примера, али издаја од стране војних лица је одувек насрамотнија, зато је овде и спомињем. Ствар никад расветљена до краја, а хоће ли икада бити – не верујем.

Сви знамо за судски процес који је у току у коме се од чланова породице Недић тражи рехабилитација армијског генерала Милана Недића, ратног председника владе окупиране Србије који је убијен од ОЗНЕ 1946. године, у току суђења за издају и колаборацију са Немцима. Прођох у понедељак око подне управо између две групе демонстраната испред некадашњег 3. Општинског суда испод Крста. Са једне стране „неокомунисти“ а са друге „неофашисти“ како их назваше на две, три теве. Нити је било 150  уставобранитеља – неокомуниста,  већ једва тридесетак, а та „групица“ неофашиста, била је бројна исто толико као и „уставобранитељи“. Зато је било полиције бар тристотине глава на лицу места, и у свим околним улицама. Штампа, теве и машта могу свашта, па  иако је било све бенигно, догађај је представљен као сусрет високог ризика. Додуше, да су неофашисти, иначе све млади и врло одлучни људи то желели, и применили „фашистичке методе“, прегазили би наводне „неокомунисте“ као плитак поток, заједно са титовом унуком јошком и једном женом, више бабом у црном, која је послужила да се у медијским фабрикованим извештајима увече каже: да су скупу „антифашиста присуствовале и „жене у црном“ . Јеботе која подршка – чуј жене у црном ! Заиста, ко су бре те жене у црном ?  Колико сам досад видео и чуо оне су „ најагресивнија фајтерска фракција“ једне посебне групе организације издајника Србије коју предводе наташа кандић, соња бисерко и још доста србомрзитеља. Политички програм тих „ударних песница“ демократије немамо, али је одавно у штампи објављена незванична медицинска дијагноза , тачније, како и зашто се јавља ментална девијација, па неко постане  црни женски демо-фајтер ( женски борац за демократију,  у црном)  Дијагноза је : нешто као проблеми : тешка младост и бубуљице, па хронични недостатак куромицина – то је онај важан антибиотик за многе болести, од отицања главе, стомака и дупета до ногу. Неизлечиво. Додуше, има и примера да се појединци спасу кобних последица ове болести, као например министар А.Вулин. А.В. је имао све предиспозиције: лепу дугу црну косу, облачио је црну сукњу, пардон, мислим, црну фронтовску униформу, фајтерска спика, ма иди бре, права баба нинџа. Е па и та несуђена баба нинџа се огласила јуче са најгнуснијом лажи , нешто као : док „они-власт“ подижу меморијални споменик „Сајмиште“, онај који је слао Јевреје и Србе у тај логор ( читај – Недић ) треба да буде рехабилитован !? Неће моћи проћи – тако министар Вулин на тевејима.  

Добри моји Срби и Српкиње, добра моја земљо Србијо – лажу вас !

Нису захтев за рехабилитацију генерала Милана Недића поднели неофашисти – већ његови потомци ! То што тај захтев подржавају хиљаде других Срба - није фашизам. А и то, што су млади демонстранти пред судом носили српске заставе и разне националистичке пароле, не значи да су неофашисти.  И како се то у животу догађа јер има Бога, јави се већ сутрадан један Србин, још живи логораш из Сајмишта који пред теве камерама изјави : Сајмиште је био хрватски логор на територији НДХ, и Немци су били ти који су хапсили и доводили будуће логораше. А Милан Недић је како рече, спасавао Србе из тог логора, плаћајући за сваку српску главу ! И шта ћемо сад, питам ја само онако, колоквијално ? Добро, то све знају сви озбиљни историчари, па чак и моја маленкост, већ годинама закон , судови, па заборав...   Али овој земљи и нашој историји су стално потребни нови издајници, да би се прале прошлост и руке нечијих дедова, очева, а и сопствене.  Например, деда тог јошке је попевши се високо на грбачу српског народа показао пут у будућност свим осталим народима у новој Југославији. За то је припремио  формулу - сатрти све што је српско: историју, претке, јунаке, језик и писмо, српску православну веру и цркву, обичаје, свеце и обичне поштене људе.  То ваљда сада сви видимо, када је Србија остала сама и изложена сваковрсним нападима „бивше браће“  из  некадашње Југославије, који су отишли путевима чију им је визију понудио јошкин дедек.

Историју пишу победници, па је тако и са историјом Србије, иако је Србија била победник у пет ратова за 100 година.  Генерал Недић са братом такође генералом, херој са Солунског фронта, одликован највишим српским и савезничким одликовањима постао је издајник, јер је прихватио да буде председник српске владе за време окупације Србије од Немачке. Мало позната истина је да је Недић био трећа личност којој је понуђено да буде премијер, уз податак да је немачки командант за Балкан рекао да ће уколико ни Недић то не прихвати, он поставити за принудног председника владе Србије неког Хрвата или Мађара !  Ко је читао ратне  говоре Милана Недића, наћи ће још уцена којима је Недић био приморан да се прихвати дужности ратног премијера.  
Наравно да је Недић током рата радио много тога што му је од стране Немаца наређено, али бирократски се то може рећи „ у оквиру своје државне функције“. Да ли су му неке одлуке или наредбе биле пријатне и на част ? Па наравно да нису. Ево видео сам данас у скупштини неке посланике који су се својски упињали да генерала Недића окриве и за истребљење Јевреја у Србији у дискусији о Закону о исправкама  последица Холокауста ( сличан назив ) . Да би прегурали непријатну прозивку зашто се тај закон о Холокаусту доноси тек данас , јер је могао бити донет и одмах после рата, а отета имовина враћена Јеврејима , досети се министар правде , па поче да чита неке наредбе из 1942. око одузимања имовине Јеврејима у Србији, које је наводно потписао Недић. Онда се умешаше и други посланици подсећањем да је и Србима отимана имовина и то не само од Немаца током рата већ и од „народне власти“ после рата. И не само имовина, већ и животи целим породицама и то по кратком поступку, само имовине ради. Наравно, све оде на ниво дискусије свако против сваког.

Шта сам заправо хтео рећи? Па то, да не волим продане душе, издајнике, стране плаћенике, отуђене Србе, оне који се курче у скупштини, на тевејима у јавности и свуда, да морамо бити људи и помоћи свима у невољи, да Срби неће ово, или неће оно, да је пречи српски образ него гладан стомак и живот, и све неке пароле о нашем поштењу због кога ће и последњи Србин дати свој живот. А таквих је који нас продају данас колико хоћеш, пуно, чак препуно.  А  генерал Недић је комплексна личност, као и његов живот и рад. Али да је издајник српског народа – није. Његова биографија током рата и то не цела, јер постоје сведочења  о преко стотине хиљада Срба који су његовом заслугом спашени од усташког ножа није таква, да би се њом он или Србија поносили. Уосталом о њему и његовој рехабилитацији ће одлуку донети суд. Али издајник за већину српског народа - није.

А шта ћемо са доказаним издајницима који колико јуче, данас  а и сутра издају на овај или онај начин интересе Србије ?  Неки Педро треба да виси. Или онај што по медијима шири информације о заверама и издајама или они који и поред најцрњих оптужби носе беле кошуље и листер одела и представљају се као часни људи и  заступници српског народа.

Успут нешто и о избеглицама. Лично да вам кажем, пун ми је к.. уфер проблема са избеглицама. Већ и слепима је очито да је све велика завера против стабилности Европе, што ће слутим некако да сјебе и Србију. Не личе ми ове избеглице на оне избеглице са изразима страха на лицу које су бежале од рата и прогона у Крватској. Ови су некако бахати, чак расположени и весели. Сумњиво. И сад ајде да питам што се крије код нас, да је у Берлину један Сиријац, шта ли , али муслијац у сваком случају, силовао десетогодишњег дечака на јавном базену. А за још већу нашу несрећу, ради се о десетогодишњем ученику пореклом Србину, који је тамо био са друговима.  Силоватељ је одмах ухваћен и у своју одбрану је рекао - цитат : „ да није знао да је то у Европи забрањено“ . Ало, а шта још не знају да је дозвољено или забрањено у Европи, ти што нам долазе или пролазе кроз Србију ?  Погледајте их у очи. Да, гледајте у њихове очи и нећете видети страх, већ бес, а не захвалност. 

Сада сам сасвим сигуран, да је истина када се причало да су наше власти сакриле многе непријатне вести од прошле године, када се говорило о нападима, крађама и другим  неделима неких „ јадних избеглица“ на путу кроз Србију. И опет слушам приче о српској широкој души, да ће дати, да ће делити, да ће примити ...... све и сваког ко затражи. Алоооо власт.  Да знате да горе поменутим, нећу да дам ништа. Ама баш ништа, нити неко од мојих. Запамтите, јер слутим да нећемо дуго чекати да се бранимо беса ових које ви данас толико сажаљевате. Јесу јадна и невина деца који гину на том њиховом путу, али су они јадни мали несрећници - „прорачунате жртве“ или „ колатерална штета „ у неким много, много гадним плановима.

Дакле да видим о чему сам писао : неофашизам, па неокомунизам, па муслиманизам  или како већ. И немојте мислити да не знам граматику. Оно што мислите да је требало писати великим словима , није случајно написано како јесте. То је још један израз мог презира, јер мислим само српски.  Србија Србима.

 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP