Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 16019
Sadržaj : 8312
Broj pregleda : 5293771
Ko je na sajtu?
Imamo 104 gosta na mreži

ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ


27.02.2016
Пише : Слободан М. Маричић

Кажу да људи и народи треба да уче из своје историје. Срби ни појединачно, а ни колективно то не чине.

Сад ви памтите нешто из школе, али вероватно оскудно о Томи Вучићу Перишићу (1788 - 1859) , лику из српске историје. Па да вас подсетим . ТВП је позната личност од времена Првог и Другог Српског устанка против Турака. Пореклом из Црне Горе рођен у Баричу код Београда, прво је служио код Карађорђа, па прешао у табор код Милоша Обреновића и служио му и у Другом устанку. Тако се , мада неписмен, као и Књаз, полако уздизао под Милошем, а славу стекао својом говорничком вештином (и празном причом), и гушењем разних побуна локалних Срба, који су се бунили због пореза који су тада у Кнежевини Србији постали већи него у време Турака. Доцније је он дигао буну против Милоша, па га свргнуо користећи новац и помоћ српских непријатеља и пријатеља: Турака, Аустријанаца и Руса. У покрету који је зван „Уставобранитељи“  ТВП је био један од главних лидера и одиграо готово кључну улогу у свргавању Милоша Обреновића и довођења на власт Александра Карађорђевића. Да скратим, онда је убрзо учествовао у збацивању са власти и Александра Карађорђевића, да би се за њега несрећно и неочекивано по вољи Скупштине и народа, на власт вратио Милош Обреновић, који га утамничи као издајника, где у затвору умре под неразјашњеним околностима. Историја нигде не записа пресуду, јели ТВП био херој или издајник. Међутим, због сарадње са Турцима и Аустријанцима када је обарао Књаза, некако је више мишљења, да је издао српске интересе зарад личних.

Е сад каква игра речи: Тома и Вучић и Перишић, где се историја на неки начин понавља, иако су у питању три личности, најновије српске политичке ере. Мислим да не треба да подсећам читаоце на животне путеве и заслуге ових личности. Међутим, политика је данас постала префињено покваренија него раније, а сви из овог тројца на неки начин су или биће запамћени као синоними издајника , као и Т.В.Перишић, мада  нису отворено дизали устанке, буне и сабље на своје.
 
Мислим да о Томи председнику нема шта много да се каже. О врлинама – ништа. Писмен јесте, а говорник није, чак ни у празно. А његове несумњиво највеће мане су непотизам и алавост. Иако он за себе мисли, да је државник светског калибра, свима у земљи и напољу је видљиво да није успео да отклони манире провинцијског политичара, који се нашао игром случаја у председничкој фотељи. У његовом „вођењу“ државе види се неукост и недоследност, одсуство става правих државника и несигурност коју покушава да савлада водећи свуда са собом, своју супругу Драгицу која жарко и сама жели да изиграва Прву даму Србије. То је толико успешно исто као на нивоу колико је и Тома успешан „први“ човек Србије. Уживајући да намеће у разговору  посебно са странцима, причу о својој  ракији „ Томовачи“ он показује, да су му „рурално – сељачке теме“  терен на коме се најбоље сналази.  На ТВ и сликама у некој уређеној шупи на свом имању ( које му се створи ниоткуда) окружен пољопривредним алатима, казаном за печење ракије , балонима и флашама осећа се видљиво сигурно и задовољно, мада му на чакширама кад устане остане - празилук.

То што су му синови и жена преко ноћи постали газде и политички утицајни , а „Прва дама“ и власница „Хуманитарног фонда“ магије, није наравно само по себи издаја. Обожава да се шетка по свету на државни трошак и као нешто лобира код страних представника, али је то све на нивоу жеље да направи албум слика са познатим светским лидерима за унуке. Његова садашња политика иако само донекле вербално, све мање је  доследна ономе што је Тома говорио као ватрени радикал, а на делу данас показује да нема ни способности ни храбрости (муда) да се супротстави тихој продаји и издаји Србије. Шта више у томе сарађује, рекао бих ради још једног мандата. Српска пословица каже : „Много је мачку говеђа глава“, па мислим да је то права мера домета нашег председника. Коначно у позадини се већ чује јак шум незадовољства политичких му другова, који указују на многе (намерне) пропусте у решавању одређених државних проблема, другарско и рођачко кадрирање и притиске где не би смео. Коначно исмејавање његових гафова и скандала, као што је например „ силовање на пољупце“ хрватске председнице да би на крају све још више засрао изјавом: да јој је „показао само српски обичај“ ( љубљење три пута) док су хрватски домољуби одмах ту изјаву протумачили, да је „ српски обичај – силовање на све и свашта...“  Патриота је сигурно погрешна одредница за Тому, и више му одговара да је са другима постао гробар слободне Србије, што је потврдио правећи судбоносну грешку за себе и своју каријеру, када је потписао издајнички споразум о покоравању Србије НАТО-у. Да је одбио, могао је да постане српски патриота, чак херој, а (п)остао је – гробар и издајник. Толико о Томи.
          
Е сад, шта рећи о радохолику Вучићу осим да је спреман да се прихвати сваког посла, па и чишћења туђих гована, за добробит Србије. Како сам каже нема тог посла, нема тог човека нити људи због којих би он издао српске интересе, интересе малог човека, радничке класе, трудница, здравих, болесних, пензионера и пензионерки, ииииииииииииии  - Пута у Европску унију, јер шта бисмо ми радили без ЕУ ( баш јуче рече на ТВ ) ? Ништа, све би било џаба кречење.  Е то је, кол'ко јуче рекао на ТВ, тако театрално и важно као и увек, тако да више нико не треба да има сумње у исправност његовог поређења са „Вођом“ из приповетке – Страдија. Осим што је радикалско чедо, које никада није објаснило своју менталну трансформацију из љутог радикалског фајтера у заклетог миротворца и ЕУ-ропејца који ће да пусти да га пљују, гађају камењем, флашама  и набију на к(олац) али га неће уплашити ни скренути с ЕУ пута. Већ је почело да све нервира то његово пренемагање и заклињање : све ћу све ћу, само нећу ; нећу никада, разлика између мене и њих... је у томе што ја волим Србију, ту сам рођен, (али могу да умрем и на Хавајима) итд. итд. итд.

Како веровати човеку који се окружио странцима, који се најбоље разуме са странцима ( јер је био добар, чак најбољи ђак у школи, а студије завршио бла,бла, бла... ) . како веровати човеку који одједном изненада налази одличну спону са невладиним организацијама, а знамо која говна тамо седе , част изузецима. Па јеботе миш, нема дана да није негде са оним Девенпортом , енглеским и ЕУ гувернером за Србију, а растаде се недавно са великом тугом од америчког амбасадора Кирбија. Е тај Кирби је био добар за Србију, ко усисивач на воду Кирби што ме коштао ко ферари, а трајао ми ко ципеле од картона за мртваке. И сад ја некако закључујем да што овај Вучић више трчи и више ради, све су мањи резултати, а штета за Србију све већа. Па сад питање: ко разуме и како његове речи: да треба радити из све снаге, да ми Срби променимо ментални склоп ? Шта то значи ? По мени вероватно : нама Србима генетика не одговара за путовање у ЕУ, НАТО или у пизду материну, са њим. Зато треба да нам неко од страних нам његових пријатеља уради неку лоботомију, да нам да вакцину, да нас малтретира и понижава или кара , док не схватимо да нам је тамо где је горе уствари боље, где је црно да је сунчано и тако даље, све док не схватимо да нам је једини излаз да и ми као Словенци и Крвати не постанемо „Бечки коњушари“. А на добром смо путу и то је пут у ЕУ, каже Вучић. Пун ми је к(уфер) набрајања његових и Владиних  успеха на том путу, само не знам ко је Влада ? И коначно сви ти издајнички пољупци и споразуми са ЕУ-ропом, са НАТО-ом, са околним непријатељима Крватима, Шиптарима, Мађарима и Македонцима не могу му бити на част.

Али најбезочније је његово ћутање и правдање да су овај НАТО -Споразум парафирали, пази, не потписали, већ парафирали „Они лоши момци пре њега“ . А онда је о томе пре седам осам дана одлучивао неки скупштински одбор, па га потписао Председник Тома. У чему је ту штос ? Па у тој курвињској политици коју овај тим води под слоганом: молим ја ... какве везе ја имам са тим.... јелте... па ја сам био у Абу Дабију... не пардон у Бечу, не пардон у Бриселу !? Да има муда, да жели добро Србији он не би предложио Томи званом Председник да потпише Споразум, већ да га одбије. Али тај неустрашиви, храбри, непоткупљиви, видовити, лековити премијер кaо и Toма нема муда, па макар и она мала, ко кућни мачор. Уствари рекао бих да је појам или осећај храбрости за њега потпуно небитан. И овде ми ускаче у компјутер она пословица: „ Он све може да ради чак и против свих, не зато што се никог не боји, него што се ничега не стиди „  

Тек када су Томи и њему Руси неком за нас непознатом линијом  пре пар дана доставили брзојав – „ ало вас двоје, оћете да вас и ми мало карамо ( то значи - грдимо по врањанском), сетише се обоје да је правилно, а неутрално да се Хуманитарном Центру  код Ниша који су готово у целини финансирали и опремили Руси, дају иста права укључивши и руске војнике и особље у мисијама које имају НАТО војници у Србији. Све ово рекоше обоје у пола гласа онако преко воље на ТВ . Опозицију не волим ни мало више од њега, али је у много чему у праву. Та љубав Вучића са Арапима мало је чудна као и (политичка) љубав са Курцем. Курц је онај аустријски премијер који много подсећа на нашег Курца, мислим премијера.  И зар и вама није сумњиво , свака европска шуша хвали Вучића, а из историје је познато да не ваља када те хвале непријатељи. Шта, да нам нису ови Енглези, Немци, Французи, Аустријанци, Италијани и остала ЕУ боранија пријатељи ? Наравно да нису, али ја не знам што се он вазда трти са том подршком из ЕУ. Ја вам кажем најебаћемо са том подршком и поверењем у те (не)пријатеље.

Немам намеру да елаборирам позадину инвестиција у Србију, a oдавно ми је један дугогодишњи познаник Немац иначе, рекао да Немачка сели сву своју прљаву технологију у бивше источне земље.  Србија је кажу данас, најбоље место за селидбу њихове индустрије. И сад које су то „јаке фирме“ дошле код нас, мени је тешко да кажем. Али рецимо кладим се да нисте знали да је производња – узгајање свиња једна прљава технологија којом се опасно загађује околина. Није зезање. Сваки наш сељак зна да три крмаче направе срања ко пет крава. Али разлика је у томе што свиње кењају нешто што је тешко разградиво, готово отровно, а некад су крављу балегу сељаци стављали на ране, убоје и преломе. Данас хвала Богу имамо антибиотике, али краве и даље једу највише траву и сено. Свиње су сваштоједи, једу и помије , и кукуруз, а сећате се да су гладне појеле и пола неког Трабанта, и безброј је примера и сопственог газду.  И сад замислите милион свиња ће да кења по Србији, најбоље месо ће да иде у Немачку и ЕУ, а утроба, папци, репови и главе без ушију остаће са говнима у Србији. Где ће фарме са толиким говнима, извините на изразу ? Пазите сад, милион свиња, свака по кило дневно то је милион кила дневно ! А колико је то гована годишње ? Има да гомила буде виша од београдских кула на води. Додуше ионако нам је већ све одавно у говнима и ђубрету, сви канали у Војводини, и по Србији даље где нема толико гована, ту су шут и најлон кесе. Мислите ли и даље да је то фантастична ивестиција ? Уосталом имамо ми довољно свиња у Србији и оних у оборима, као и оних у политици, међу директорима, море на сваком кораку.

Дакле, они што су се радовали добрим ћевапима од свиња немачког узгоја, џаба им радовање, остају им само наше српске свиње, и ове и оне.  Ово вам можда изгледа наивно и неозбиљно, али молим проверите код неког упућенијег, може и код сељака на пијаци. Браћо Срби, не знам шта је горе за нас, јали оне силне завршене инвестиције у израду жица, кланфи, чунака, и којечега, а посебно оне незавршене у челичане, топионице, возове и железнице, фабрике камиона и авиона или ова задња у свињска говна папке и репове ( рачунам оно што ће припасти Србији). Дакле за све је рекао бих крив Вучић, радохолик у нашу српску штету. Најзад да питам, поново : Ало шта је Вучићу са тим авионима, ракетама, Камазима за Нору, хеликоптерима и шта ја знам шта си све обећавао да долази из Русије? Говорио си : ми пара немамо, али за војску и наменску мора да буде! Ускоро, ево до јесени, па до краја године, па на пролеће и све одлеће, и остало само твоје : Ми пара – немамо !  Дакле, лажи све лажи и издаја господине премијеру Вучићу.Ускоро су избори и резултат ће те сигурно изненадити !

И сад генерал пуковник Перишић рођен у Коштунићима, пореклом из Црне Горе једини генерал српске војске икада, који је ухваћен у шпијунажи за неприатеља и не било ког, већ онога који нас је бомбардовао 1999. године! По Томи, Вучићу и Перишићу Американци нам сада нису непријатељи, ваљда сте то укапирали ? Био је десна рука Милошевићу, па је скрајнут. Био је помоћник за обавештајне послове и десна рука бившем начелнику  генералштаба Петру Грачанину. Ухапшен са осталим часним генералима због рата на Косову и једини, алоооооо, једини Србин још у униформи који је – у Хагу ослобођен. Иначе, Перишић оптужен је за шпијунажу, јер је у фебруару 2002. године, у мотелу "Шарић" на Ибарској магистрали ухваћен у тренутку када је предавао повећу коверту америчком обавештајцу Џону Нејбору, који је избегао хапшење, јер се тада позвао на дипломатски имунитет и збрисао из Србије. Од Хрватске осуђен на 30 година , у Хагу првостепено на 27. година и по првој жалби – ослобођен! Ко је у Хагу од Срба у униформи још ослобођен ? Само они полумртви. А Хрватска се не буни, не протестује и не тражи Перишића да му суди. Не смрди ли то мало или мало много ? Зашто му је Милошевић када су се срели у пролазу у затвору у Хагу рекао: Перишићу, свака лија лија, па долија, тако и ти !  

И сад тај генерал Перишић на последњем затвореном суђењу за јавност каже новинарима: "Надам се да ће суђење бити отворено за јавност и да ће доказати да сам радио, као и увек само у интересу српског народа и државе - рекао је Перишић након изласка из Палате правде. Какво лицемерје.Поступак за ову издају и шпијунску аферу покренуло је некадашње војно правосуђе већ у марту 2002. године, али се Перишић тада позвао на посланички имунитет као представник ДОС-а. Суђење је поново активирано 2004. године, али је већ наредне године прекинуто због Перишићевог одласка на суђење у Хашки трибунал 2005. године, где му је суђено за ратне злочине и окончано 2013. године са ослобађајућом пресудом. Дакле, као ето има правде и у Хашком трибуналу, помислићете, али ја не. Поступак против овог издајника је поново активиран прошле године, али је опет запао у неке правне заврзламе. О томе и у то се наравно ни Тома ни Вучић не мешају. Како оно кажу : Врана врани очи не вади !

Да ли примећујете да што су веће издаје Србије, то су пароле о независној Србији, бољитку и напретку све јаче . И шта да кажем на крају и је ли потребно уопште нешто рећи. Наравно, постоји још људи који су можда и много већи издајници од горе поменутих, али ја их не знам. Али недавно сам рекао, да ако нешто мрзим, то су издаје своје отаџбине. Ако се не слажете да су ово колосалне издаје, свака на свој начин и из разних интереса, онда сам ја у великој заблуди. Ја не могу да учиним ништа више од овог текста, да на изборима променимо ове властодршце.

Толико од мене за овај пут.  


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP