Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 15229
Sadržaj : 8311
Broj pregleda : 5246288
Ko je na sajtu?
Imamo 81 gosta na mreži

ДАН ПОБЕДЕ И ДАН ЕВРОПЕ


10.05.2016.
Пише : Слободан.М.Маричић

Уназад неколико година видим како се форсира да 9.Мај не буде више Дан победе над фашизмом, већ Дан Европе.


Дакле неки тамо француски министар Роберт Шуман је 9.маја педесете године предложио неку врсту помирења Француске и Немачке кроз неку своју декларацију - економски споразум, па су се томе прикључили други, те је кроз то, бла,бла, бла, настала садашња Европска Унија. Какво срање. Што се о томе ћутало прошлих четрдесет година, него тек када је та ЕУ почела да пуца по шавовима. Па само сомови могу да се упецају на ту „дирљиву“ причу иза које стоји жеља да се избрише из сећања нових генерација фашизам и велика победа савезника на челу са СССР-ом над Немачком и сателитима. То се већ и догађа у Немачкој и њеним сателитима не од данас, а видим има и домаћих брабоњака који уз свестрану помоћ невладиних организација и других иностраних експозитура са образложењем да је прослава 9.Маја Дана победе над фашизмом некако милитаристичка са тим војним парадама и сећањима на пале хероје те покушавају да и код нас угурају прославу тог Дана Европе, изума тог француза са немачким презименом. И поред свег труда нисам могао да нађем у тој декларацији нешто ни светлосним годинама ближе нам и значајније од Победе над фашизмом. Зато мислим да је тај Дан Европе покушај велике подвале који ми Срби треба да игноришемо, уосталом као и стару баба ЕУ.

Гледао сам јуче пренос из Москве војне параде у част 9.Маја 1945. Дана и празника победе над фашизмом. Грандиозно, величанствено, поносно, дирљиво, импресивно  и поучно за наше мишеве. На страну моћна војна техника и оружје, но људи у униформама-војници  и цивили публика живи су хероји и победници били, како они ветерани у Берлину тако и млади . На лицима свих се видео лични понос, историјски понос, национални понос и достојанство и несумњива спремност да понове подвиге својих очева и дедова из Другог светског рата. Путин, човек који је препородио Русију кроз сваки корак и гест изражава обједињен понос свих Руса у сваком аспекту. Достојанствен, са „слеђеним“ изразом лица који се не мења  ( кажу да је и Стаљин имао у озбиљним ситуацијама тај слеђени израз због ког су сарадници са слабијим живцима падали у несвест или су се упишавали у гаће) Путин је државник и лидер Русије са којим се поносе извесно сви, који су јуче били на Црвеном тргу, свеједно као посматрачи или учесници параде. Cигуран сам да ће се Дан победе славити у Русији увек 9.Маја како треба, као Дан победе.

Код нас у Србији тај дан је једноставно „нестао“,  а  војну параду календарски „шетају“ . И мада имамо председника земље који воли да држи говоре као херој Мајор Гавриловић командат одбране Београда 1914. године, а понаша се као стрина Милка: насрће да љуби бабе, на састанцима се кревељи ко луд на брашно, лупа по леђима све државнике као пајтосе из школе и свуда води са собом своју жену као појачање, морам да признам да је задржао минимум националног достојанства по горе наведеном питању. Чини ми се да се ту мало разилазе он и Вучић, који је рекао бих, више за оног Бетовена, пардон Бетовен је свирао Палми, него оном Шуману. Неизмерно бих волео да нисам у праву. Чињеница да је уопште било преноса  из Москве је значајна и хвала ономе ко је у Србији донео ту одлуку.  

Е сад, био сам забезекнут када сам видео да се у Београду ( као и у Москви ) одржао „ Марш Победника“ – потомака учесника НОР-а у Југославији и Србији и да је учествовало бар десет пута више људи него на оном срамном скупу  такозване опозиције - шест „Слина лидера“ .  Видео сам на Маршу људе како носе слике Победника: својих родитеља, дедова, бака и рођака - учесника рата. Не знам како сам пропустио да се раније обавестим о томе, као да су припреме држане у тајности или се није знало хоће ли манифестација бити одобрена. Да сам знао, сасвим извесно бих учествовао на Маршу са две слике : мога оца партизана и учесника битке за ослобођење Београда, кога сам као беба од пола године „чекао“ са мајком у рушевинама куће на Врачару где сам се родио и сликом свога стрица, официра Војске Краљевине Југославије који је од краја априла 1941. до јула 1945. године као ратни војни заробљеник био у логору поред Mинхена - Stalag VII/A, logoraški broj 85523. Висок 180 са око 85 кила, враћен је у Србију на носилима са 40 килограма мање. Неизмерно жалим, што нисам био међу учесницима Марша победника.

У сваком случају, мислим да ова власт још увек није изгубила достојанство и дала нам је парадом у Зрењанину, преносом Параде из Москве, полагањем венаца на гробље ослободилаца Београда, говорима и другим манифестацијама бар неку наду да ћемо одолети насртајима на наше достојанство и тековине наше славне прошлости. Да не би звучало патетично, завршићу са : Јебеш Шумана, не волим ни педерска имена, а још мање ЕУ.     


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP