Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 18800
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5427717
Ko je na sajtu?
Imamo 86 gosta na mreži

OTIMANJE SRPSKE DECE TRAJE VIŠE OD PET VEKOVA


04.07.2016.

Piše: Slobodan M.Maričić

Otimanje dece izbeglica dolaskom u Evropu, pri čemu je nepoznato koliko je  još otela terostička država ISIS u proteklih pet šest godina stravično je saznanje u vremenu civilizacije u kojoj živimo.

 Pri tome niko i ne spominje ne deset hiljada, ne sto i više već oko deset miliona koja umru bez hrane i vode u Africi i širom sveta u nerazvijenim zemljama najviše, ali deca nestaju i u SAD, Rusiji, Nemačkoj i drugim evropskim zemljama i to deca koja su tamo rođena. Zaista, ne može se zamisliti sudbina svih tih malih bića koja nikada nisu završila svoju igru i postali odrasli, već su brutalno otrgnuti iz svog dečijeg sveta i gurnuti na dno u mračni svet među odrasle patološke likove svih vrsta. Ne možemo pretpostavite šta je strašnije, to što su postali robovi mafije ili što su umrli zbog uzetih im organa za transplataciju.

ŠTA SU NAM RADILI NAŠI PRIJATELJI TURCI ?

“Danak u krvi” koji su Turci sprovodili četiri veka ne samo u Srbiji, već u gotovo svim pokupiranim zemljama na Balkanu, svakako je zločin bez presedana. Ako je verovati srpskim istpričarima procenjuje se da je u tursko ropstvo za hareme ili janičare tokom više od četiri veka odvedeno oko million srpske dece !  Istoričari su to izračunali prema jednom nađenom turskom fermanu, gde se daje zadatak janičarima koji su otimali decu po selima, bio da (te) godine u proleće i jesen iz balkanskih vilajeta dovedu u Tursku novih 1.000 dece. Ubrzo da bi sačuvali svoju decu, roditelji bi u prvim godinama života namerno sakatili, a devojčicama pravili rane na licu kako bi im ostali ožiljci zbog čega sakati dečaćići nisu bili za janičarsku službu, a devojčice za hareme.

Drugi način da se sačuvaju deca bio je prelazak porodice u Islam, što međutim nije uvek bila garancija. I da se po ko zna koji put javno zapitam: Kako danas ili ikada možemo biti “ prijatelji” sa Turcima ?

A NAŠI PRIJATELJI” BUGARI ?

Kad sam prvi put čuo vesti Interpola o broju nestale dece iz Sirije i Iraka, setio sam se dve srpske tragedije iz Prvog svetskog rata, za koje većina Srba nije nikada čula. 

U toku leta 1917.godine, Bugari  su iz Moravske okupacione oblasti u Srbiji (Centralna Srbija)  u ropstvo u Bugarsku odveli 8.000 srpskih devojčica starosti od 10 do 15 godina, koje su potom za zlatan novac, kao roblje, prodali Turcima za njihove hareme. Iste godine nedaleko od Sofije, Bugari su zaklali kolonu od 600 srpske dece, koju su poveli u ropstvo, od kojih  ni jedno nije preživelo, jer su morali da prekinu put i vrate se na front. 

Evropa je i tada ćutala ! 

(D.Marić)

Evo ja se opet pitam, kako posle zločina Bugara u Prvom i Drugom svetskom ratu možemo biti danas ili ikada „prijatelji“ sa Bugarima ?

 NACISTIČKI „DANAK U KRVI“ NEMACA i USTAŠA U II.SVETSKOM RATU

U ostvarivanju nacističkih planova, da do 1980. godine nema~ki Rajh okupira ceo svet, a da nema~ka arijevska rasa broji 180 miliona "nadljudi", jedna od aktivnosti posebnih SS odreda bio je "Danak u krvi" - otimanje dece u nekoliko okupiranih zenmalja. Ovo je naj~e{}e sprovo|eno uz saradnju sa organizacijom VoMi/1 na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, i u nekim drugim zemljama okupirane Evrope. Najve}i broj dece je otet iz Poljske, zatim Jugoslavije i Ukrajine.

Ova deca su prihvatana u Nemačkoj od "Humanitarne" organizacije - "Izvor `ivota" (Lebensborn), koja se starala o pove}anju broja pripadnika nema~kog Rajha. Sve aktivnosti ove organizacije su sprovo|ene tajno, pod isklju~ivim nadzorom i ovla{}enjima dobijenim od Rajhsführera SS Hajnriha Himlera. Upravnik ove organizacije bio je Maks Solman SS pukovnik i nosilac najvi{eg nacisti~kog odlikovanja "Orden krvi", koji se dodeljivao samo u~esnicima Minhenskog pu~a 1923. godine.

Pukovnik Solman bio je ~lan nacisti~ke partije od njenog osnivanja 1922. godine, bliski Hitlerov i prijatelj mnogih drugih glave{ina Rajha. Sa takvim vezama i ovla{}enjima, organizacija Lebensborn je otimala decu, a probranu davala na usvojenje u nema~ke porodice sa izmi{ljenim podacima, kao da se radi o deci poginulih nema~kih roditelja.

Deca oteta u Poljskoj nosila su tajnu oznaku "O", a deca iz Jugoslavije oznaku "OS" i Ukrajine „OES“. Sabirni logor za otetu jugoslovensku decu bio je Saldenburg u Donjoj Bavarskoj i kroz njega je pro{lo vi{e od petanest hiljada dece "jugoslovenskih bandita". U pravljenim dokumentima za usvajanje: pisalo je da su: "~isti arijevci".

Pitanje otimanja srpske i jugoslovenske, ali ni druge nije nikada do kraja rasvetljeno. Od jugoslovenskih državnih organa nije nikada sprovedena istraga, koja bi na me|unarodnom nivou unela malo vi{e svetlosti na ovu jednu od najmra~nijih delatnosti Nemaca za vreme rata u Jugoslaviji.

Jugoslovenski predstavnici su postavljali saveznicima potra`ne naloge za nestalom decom isklju~ivo po zahtevima roditelja, kada se sumnjalo da su odvedena iz Jugoslavije. Ovi zahtevi su prosle|ivani me|unarodnom Crvenom krstu, UNRI i organima Ujedinjenih nacija, preko savezni~kih vlasti. Međutim, decu bez roditelja nije niko tražio.

Zato postoje osnovane sumnje da su savezni~ke slu`be svim silama nastojale da se ova nacisti~ka delatnost ne istra`i do kraja. Celu misteriju je okru`ivao zid }utanja, a pohvatani rukovodioci Lebensborna su, ~ak i upravnik Maks Solman, dobili posle sudjenja samo kratke vremenske kazne i to : zbog pripadnosti nacisti~koj stranci.

Na su|enju u Nürnbergu optu`ena Frau Viermetz (jedna od visokih ~inovnica organizacije Lebensborn) je izjavila da su se slu`be VoMi i RKFDV/2 takmi~ile, ko }e sa okupiranih teritorija da „uveze„ vi{e dece u Rajh.

Svu dokumentaciju o poreklu otete dece tokom rata, odmah po usvajanju je uni{tavao Lebensborn, a docnije su to ~inile tajne službe Amerikanaca i Engleza, tako da je posle rata prakti~no osim u malom broju slu~ajeva bilo nemogu}e u}i u trag i identifikovati nestalu decu. Dedijer navodi da postoje osnovanje sumnje da je preko hiljadu otete dece iz Nemačke poslato na usvajanje u Englesku i Ameriku !? U Jugoslaviji ni jedan jedini organ ili institucija,( osim V.Dedijera) nije se bavila ovim pitanjem, niti su ikada objavila procene ili bar pribli`an podatak koliko je dece iz NDH i okupirane Srbije i jugoslovenskih prostora, tokom rata oteto za ovu nacisti~ku organizaciju i poslato u Rajh. Ovu decu su pored nema~kih roditelja u Rajhu, mogle dobiti i porodice Folksdoj~era na okupiranim teritorijama, pa je to ~injeno i u Jugoslaviji za ra~un doma}ih Folksdoj~era u Vojvodini.

Najtragi~nija je sudbina otete dece koja nisu pro{la kontrolu „rasne ~istote“. Ona su odmah ubijana ili su slata u logore, gde su izgladnjivana i umirali. Deca sa teritorije NDH su upu}ivana u logor Jasenovac i de~ije logore: Jastrebarsko, Sisak, Stara Gradi{ka, Jadovno i Gornja Rijeka kod Kri`evca, gde ih je ~ekala smrt od gladi, bolesti ili na neki drugi okrutan na~in, bez obzira na njihovu starost. Ista sudbina o~ekivala je i onu decu koja nisu imala sre}e, da do ustanova Lebensborna u Nema~koj stignu zdrava.

Prema podacima Raselovog suda i istra`ivanjima Vladimira Dedijera, samo u ofanzivi na Kozaru, koja je sprovedena uz zajedni~ko u~e{}e SS jedinica, usta{a i domobrana i jedinice 7-me SS divizije Princ Eugen formirane od dobrovoljaca Folksdojčera iz Vojvodine, tokom avgusta 1943. godine, od roditelja srpskog porekla je oteto 23.858 dece, od dojen~adi do ~etrnaest godina starosti. Veliki broj je otet za ra~un organizacije RKFDV i Lebensborn, ali je najvi{e te dece poslato u ustaške logore, gde je ubijeno ili umrlo u najstrašnijim mukama od bolesti i gladi. Da napomenem, nigde u svetu, ni u Prvom niti u Drugom svetskom ratu nisu postojali logori za decu, osim u NDH !

Sa tim u vezi je i Himlerovo vanredno uputstvo od 5. juna 1941. godine za gu{enje Pokreta otpora u delovima Slovenije, koji su anektirani Rajhu. Po ovom uputstvu svi uhva}eni muški pripadnici partizanskih jedinica trebaju biti likvidirani na licu mesta, a `ene poslate u logore. Tako|e i ~lanovi porodica pripadnika Pokreta otpora imaju biti likvidirani, a deca sa "rasnim karakteristikama" (Hochwertige Kindern) predata organizaciji Lebensborn.  Prema nema~kim izvorima do 14. januara 1942. je u Nema~ku sa teritorije Slovenije poslato 200, a do 10. februara 1943. jo{ 600 dece za potrebe organizacije Lebensborn.

Tehnika odabiranja (otimanja) dece sa okupiranih teritorija za potrebe organizacije Lebensborn bila je slede}a:

Roditelji sa decom su pozvani javnim oglasom, da se jave u mesnu ambulantu ili mesni ured slu`be RSHA/3 radi zdravstvenog pregleda. Posle izvr{enog pregleda podaci o deci sa „germanskim izgledom i rasnim karakteristikama" (plava kosa, bela put, plave o~i itd.) upisivani su u crvene kartone, a podaci za ostalu decu u bele kartone. Posle nekoliko dana patrole specijalne SS jedinice bi po podacima iz kartona odvodile odabranu decu i slali u Rajh, a roditelje u logore ili na streljanje.

Postoje podaci da u jednom broju radnih i koncentracionih logora u Nema~koj tokom rata, nisu spre~avani kontakti izme|u mu{kih i `enskih logora{a. Sve zatrudnele logora{ice su odvajane i posle nekoliko meseci nakon poro|aja su im otimana deca, koja su potom slata u domove Lebensborna na ispitivanje „rasne čistote“.

Dakle da pitam opet : kako nam Ustaše/Hrvati i Nacisti / Nemci, mogu danas ili ikada biti prijatelji ?  Kako prijatelji mogu biti Turci i Bugari ? Neki naš pesnik reče : „ Decu im neću oprostiti “ . Ja sam radikalniji : „ Ne zaboravimo i ne oprostimo nikad “ !

                                                                       ***

Objašnjenja skraćenica :

VoMi - Služba (organizacija) za Nemce koji žive izvan granica Rajha.

RKFDV - Komesarijat Rajha za konsolidaciju germanske rase

RSHA - Služba za rasna pitanja i naseljavanje

/Poslednji odeljak-Izvod iz knjige : Folksdojčeri u Jugoslaviji, Slobodana M. Maričića /

 

 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP