01.11.2016.

Примио сам врло занимљив мејл , сажет и логичан за великим знаком питања на крају . Објављујем га са малим допунама….

Дакле, МУСЛИМАНИ...

Нису срећни у Гази

Нису срећни у Либији

Нису срећни у Мароку

Нису срећни уТунису

Нису срећни у Јемену

Нису срећни у Ираку

Нису срећни у Ирану

Нису срећни у Пакистану

Нису срећни у Афганистану

Нису срећни у Сирији

Нису срећни у Либану

Нису срећни у Нигерији итд.

А има ли негде где су Муслимани срећни ?

Муслимани су….

Срећни су у Немачкој

Срећни су у Француској

Срећни су у Енглеској

Срећни су у Холандији

Срећни су у Белгији

Срећни су у Шпанији

Срећни су у Италији

Срећни су у Аустралији

Срећни су у САД-у

Срећни су у Канади

Срећни су у Шведској

Срећни су у Норвешкој

Срећни су у Аустрији

Срећни су у Швајцарској

Срећни су чак и у Словенији и Хрватској....

Укратко, они су срећни у свим државама, које нису муслиманске. А кога они криве за своју несрећу? Не криве Ислам. Не криве њихово вођство верско ни политичко . Не криве ни сами себе. Они криве те државе у које долазе, да буду срећни! И Муслимани желе те државе променити, Да и оне буду као државе из којих су дошли, јер у њима нису били срећни. Борба у новим државама за џамије, фереџе, бурке и остало, дакле нису део националног фолклора већ жеља да наставе да живе као у својим земљама одакле су дошли несрећни. Шта треба да чинимо ми који смо срећни у својим државама ?

Можда сам глуп, па не схватам или не разумем глобалне појаве. А да ли и како их ви разумете ?

Podelite ovaj članak