Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 14363
Sadržaj : 8309
Broj pregleda : 5218043
Ko je na sajtu?
Imamo 32 gosta na mreži

ВЕРНИК АЛИ НЕ У ТОРУ СА СТАДОМ 2.


30.12.2016.

Пише : Слободан М.Маричић

 
Кажу да се Отац Тадеј умео и наљутити, али ја га током наших сусрета и до данас памтим само са неким лаганим смешком на лицу. 
 
Сваки мој сусрет и разговор са њиме је био упутан и представљао низ мишљења, савета и упутстава за вођење „нормалног“ живота у „ненормалним „ условима, у којима су се због личних проблема нашли и живели његови посетиоци и ученици. Казаћу нешто о ономе што сам чуо о њему - лично од њега. Једном приликом смо седели на гомили дрва – дрвљанику, лево низ путић којим се силазило ка капији манастира. Ту смо иначе седели неколико пута, када је било топло и сунчано. И онда ми Отац Тадеј рече спонтано без питања : „И ја сам доживео чудне ствари . Тако ја знам када ћу и где умрети !? Како ? Ево овако“: 
 
„ Било је то за време рата. Затекао сам се у неком селу недалеко од Београда ( 1938. се замонашио у манастиру Раковица, а током рата све до 1948. био монах у истом манастиру , и био сабрат у још три манстира укључивши и Свету гору). Изненада наиђоше Немци који су терали путем неку групу четника, па наредише и мени да пођем са њима. Када смо дошли у сред села, они нас, око десетак утераше у подрум испод неке веће куће. Онда сваког појединачно испиташе за документа, где станујемо  и шта радимо ту у селу, а потом вратише у подрум. Увече нам неко дошапну кроз решетке подрумског прозорчета, да ће нас ујутро све стрељати и убаци флашу ракије. Четници почели да натежу редом и нуде мени. Ајде попе сад је свеједно јеси ли у мантији или не. Сутра ћеш ионако бити и ти покојник. Ја се захвалим, па смотам мантију и ставим је под главу, склупчави се у једном ћошку тог подрума. Како сам легао тако сам и заспао. Не знам када у току ноћи, сањам или сновидим, како ми је пришао један анђео. Све светли око њега. И он ми рече : Не плаши се, нећеш умрети сутра. Живећеш још дуго и умрећеш ево овде : и махну руком као да прави круг, а ја видех лепо разна места , као на неком земљопису. Онда он показа прстом на једно место и рече : Ево ту ћеш умрети, тада и тада и нестаде он и та светлост око њега. Ја се пробудим и гледам око себе. Сви спавају, мркла ноћ. Ја рекох себи, па добро када добих такву милосну вест, да наставим да спавам, те се помолих и захвалих Богу и поново заспах. 
 
Ођедном, чујем кроз сан неко комешање, људи око мене нешто причају. И неко ме дрма: Устај Попе, дошло време да се умире. Отворише се врата и на њима  два Немца и неки ваљда официр. Сви се у подруму дигли на ноге, а ја наставим да седим. Онда када онај на вратима поче да чита имена редом, сви се грле,  љубе и излазе. Онда ми неко рече,  ајде Попе, дижи се сад ћеш и ти на ред. Тек што то рече, онај Немац прочита моје име. Видим, напољу они раније прозвани стоје у реду нешто даље. И тако прозваше све из подрума. Једна група немачких војника која је стајала поред нас почне нас терати напред путем, кад ођедном долази неки ауто, стаје код нас а из њега, излази неки немачки официр, сви га поздрављају а са њим неки који му преводи. Запита овај други  нешто једно  сељаче из групе, па онда мене: шта ћу ја са четницима и јесам ли њихов свештеник ? Ја одговорих да сам ја монах и свештеник свакоме, да нисам са војском, већ служим у манастиру Раковица, а ухапсили ме војници на путу из села за манастир када сам се враћао, пошто сам одржао опело неком у селу. Онда видим како он преводи том Немцу, а он  нареди да пусте оно сељаче и мене. Војници нас истераше из групе и показаше низ пут. Ја поздравих оне четнике са „Збогом“ и они ми отпоздравише, те пођох не осврћући се. После неколико минута хода, чух како се пуца и помислих, како побише оне четнике. У себи сам се ходајући захваљивао Богу на милости и молио за покој душа оних убијених“.
 
Када сам за тренутак средио мисли, спонтано ја упитах мог духовнох оца : „ А које вам је то место показао Анђео“ ? „Е, то не могу да ти кажем“, одговори ми Отац Тадеј. Не знам је ли коме још, и колико пута испричао ово, али тек касније , не тако давно сам схватио, зашто то није хтео рећи. 
У неком следећем разговору, а у вези са боравком у манастиру Раковица од Оца Тадеја сам чуо једно предивно казивање о људима, поштењу, моралу и скромности. Желим да вам га пренесем пре других ништа мање важних сећања на мог духовног Оца блаженопочившег Тадеја. 
 
Казивање је текло овако :
„ Док сам служио у манастиру Раковица имао сам собу са стране која је гледала на неке њиве. Готово увек сам гледајући кроз прозор, видео једног снажног човека који је радио на њиви. Орао је, копао, садио и обављао све пољопривредне послове и чувао стоку. Био је скромно обучен, чак бедно у неким чоханим панталонама, кошуљи и кожуху, лети. Зими је навлачио ону дебелу чобанску кабаницу са капуљачом. У цркви га ни на празнике нисам виђао. Тек после годину, можда две од како сам га запазио да стално ради, готово без одмора, једног летњег дана реших да изађем на њиву га упознам. Између манастира и њива на којима је радио није било никакве ограде и ја се тако брзо нађем код њега. Када ме је угледао, он приђе да ми пољуби руку и ја га благосиљах. Упитах га за име и он ми рече. Тако сам сазнао да ради код једног газде из села, од своје осамнаесте године, када су му умрли родитељи. Сада, рече, још нема четрдесет. Спава у штали са стоком, а газдарица му када се у сумрак врати с посла да вечеру и оно што ће сутра ујутро понети. Био је у лицу и по рукама  опаљен од сунца, али кошуљу и кожух није скидао ни у подне. На ногама је имао неке истрошене опанке и тек тада видех, како је јадно то његово рухо. На моје питање да ли га газда редовно плаћа, он ми одговори потврдно. Ја га онда упитам зашто га нема у цркви са народом, бар за празнике? Он ћутао неко време и онда не дижући поглед све време разговора, рече ми очито са великим стидом : „Ишао сам ја некад, има доста отад , али Оче, ето видите какву одећу имам и немам ништа друго. А такав не могу међу људе, срамота ме “. Па што не купиш нешто, шта радиш са новцем који ти плаћа газда, упитах га. Он ми одговори : „ Знате Оче, мој газда мени штеди паре, само што урачуна за храну и преобуку. А мени новац још не треба. А када ће ти требати ? „Пааа,  када буде време да се оженим“. Ја наставих, па када чеш се женити ? „Е то ће газда да ми каже, када уштедим довољно“ !  А колико си досад уштедео ? „Не знам, ја сам неписмен, а мој газда то рачуна за мене“.  Остао сам без речи када сам све то чуо. “ рече Отац Тадеј. 
 
После кратког ћутања питам ја њега : Па како живиш, познајеш ли кога, имаш ли проводаџије за женидбу ? „ Па познам тако неке што напасају стоку, па наиђу са неке стране овуда. И познајем газдину фамилију, а за женидбу немам никог. Биће времена, тако каже газда. И тако , живим добро“. Ословим га ја по имену и питам : „ Кажи ми, молим те јеси ли ти срећан и задовољан са својим животом „? Он ми одговори без размишљања: „ Јесам, како нисам. Срећан сам, имам кров, посао и даће Бог оженићу се и добити децу. „ „Јесам срећан, што не би био, понови“. Тада први пут подиже поглед и ја му видех лице и поглед као небо плавих очију са благословеним смешком. Дошло ми је да заплачем од тако чисте душе као дечије, толике скромности и доброте. У тренутку сам хтео да паднем на колена и да затражим да ме благослови, толико сам усхићен и пун поштовања био, као да стојим пред неким светим човеком. Захвалих му на разговору и вратих се у манастир, баш дирнут овим добрим човеком. После сам мислио да ћу отићи да му упознам, газду, али ме стиже премештај и никада више га не видех, али ни другог човека са таквом душом детета“, заврши Отац Тадеј, док сам се ја уздржавао да не заплачем дирнут овом причом и судбином неких људи који немају ништа, а опет им ништа не треба, јер имају све, у својој бескрајно великој души.  
 
Читам нешто на интернету где стоји да се прича да је Отац Тадеј био „прозорљив“ . То је народни израз за особу која уме да „прочита мисли“ другима и види око ње или нас нешто што другима није видљиво.
Ја ћу вам из неколико примера потврдити да је Отац Тадеј заиста имао моћ да проникне у мисли другога и не само то, већ и да „открије“ порекло тих мисли, јер сам то доживео, као и неколико мојих пријатеља. 
 
Када сам са пријатељем , рекао бих деведесете или годину касније, опет дошао у Витовницу  беше јесен. Знам да нисмо седели напољу, већ унутра у како рекох, „ манастирској канцеларији“ ( друга соба лево у приземљу старе зграде конака). 
Али чудо се одиграло на самом улазу у манастирско имање. Тек што смо ушли видех да нам Отац Тадеј иде у сусрет. И таман заустисмо поздрав, а он упери прст на мог пријатеља и рече му : „ А ти ниси наш ! Наравно да смо обоје, пријатељ и ја били забезекнути. Мој пријатељ на школованом српском језику без акцента одговори : „Нисам Оче“ А већ ново питање : „ А чији си и одакле си „ ? И тада започе разговор који је трајао до вечерње службе. Па шта је ту необично, питаћете се ви ? Мој пријатељ, је био рођени Немац, професор немачког и српског језика, новинар који је дошао неколико дана пре тога са супругом из Франкфурта на Мајни,  где је живео тек пар година. А у Франкфурт је дошао – из Београда где је живео и радио преко 22 године као преводилац и спикер у Радио Београду и водитељ програма на немачком језику ( Радио Југославија). Његово познавања српског језика је било савршено, дикција и граматика беспрекорни. Изгледао је као и сваки наш човек у педесетим, у фармерицама и некој јакни. Али оно што је најважније, тај мој пријатељ ,  ни ја нисмо проговорили ни реч, све док нас Отац Тадеј није први ословио. Доцније питања је било много са обе стране, све до вечерње службе.  Током повратка за Београд углавном смо ћутали обоје, након разговора који је извесно био за нас мало је рећи, крајње необичан, као уосталом и сви моји други са Оцем Тадејем.
 
Иначе мој пријатељ је био протестант, да би десетак година потом, примио Православље.
 
Наставићу :
 
- Пет тумачења Божје воље на дрвљанику 
- Борба са нечистим силама
- Где је како и зашто из Витовнице „нестао“ Отац Тадеј 
- Отац Тадеј није се упокојио као игуман манастира Витовница
 
Напомена : имена особа које се помињу у тексту и остале податке као и фотографије објавићу на крају фељтона.
 

 

 

 

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP