Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65200
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6403272
Ko je na sajtu?
Imamo 70 gosta i 1 člana na mreži

ПИСМО САБОРЦИМА


20.08.2010. / Akademediasrbija

Писмо Горана Давидовића саборцима

Након дужег времена користим прилику да се преко јединог слободног медија Форума српских патриота обратим члановима и симпатизерима Новог српског програма.

Од мог хапшења у Немачкој приликом повратка у Италију 1/2 фебруара нисам се јавно оглашавао и једини контакт имао сам са породицом, адвокатима и пар људи из НСП-а који су ми писали. У немачким затворима (Бад Рајхенхам и Штаделхајм) имао сам приступ телефону само два пута и сви контакти су ишли искључиво преко писама, посета и адвоката. Сва преписка, осим оне са адвокатом, ишла је преко суда, била је превођена на немачки и надзирана. Тај поступак је био компликован, трајао је дуго и по некад је требало и до три недеље да писмо стигне на одредиште. Разумљиво је што нисам писао ништа јер би се губило на актуелности. Нисам писао јавно и због тога што сам са правом очекивао да ћу изаћи из немачког затвора, па бих се потом обратио јавности, али силом прилика то се није десило. Драматични обрти који су се дешавали током целог мог боравка у Немачкој нису ми давали ни времена ни воље за писање блога, саопштења или текстова у којима бих јавно коментарисао политичку сизуацију у окупираној Србији.

Патетична сарадња између БНД и БИА резултирала је прво мојим хапшењем под изговором Интерпол потернице, а на крају се десило и неразумно и делимично незаконито изручење за које је мој немачки адвокат сазнао кад сам већ био у Београду.

Као што је опште познато, од 29.04. налазим се у затвору Тадић-Дачић режима и даља моја судбина је неизвесна.

Ситуација са спољним светом се делимично поправила али и ту постоје извесна ограничења, иако више нисам у притвору већ на издржавању . Телефонирање ми је дозвољено једанпут недељно по 10 минута искуључиво са породицом и адвокатом, а бројеви које зовем се надзиру. Посете су једанпут месечно по сат времена. Временом Управа завода показује добру вољу па се иде ка повећању.

Иако сам једини овде са таквим ограничењима, законска регулатива је испоштована јер сам категорисан у В2 групу осуђених лица који спадају у „затворена одељења“, пошто сам оцењен као „непоправљив, где ресоцијализација није могућа“.

Као политички затвореник одбијам свако радно ангажовање што ми ускраћује сва могућа посебна права. Управа КПЗ Сомбор је без обзира на то коректна и за сада је све у складу са „Законом о извршењу кривичних санкција“.

Строг програм који се према мени спроводи овде, диктиран је директно из министарства правде од стране мојих старих „пријатеља“ Хомена и Маловићке, и Управа КПЗ Сомбор је ту немоћна.

Са друге стране, ово је мени пети затвор и држим се свог старог става који важи у свим затворима: не сарађујем ни мало са Управом и поштујем само она правила која су прихватљива за мене као политичког затвореника. Не правим непотребне испаде и понашам се пристојно. Тако је било и у српском, италијанском и немачком затвору.

Ипак, имао сам један дисциплински поступак на коме сам кажњен казном два месеца без примања пакета, а због моје принципијелности и бунтовништва ускоро ће бити покренут још један дисциплински након кога бих ишао у самицу.

Управа КПЗ Сомбор је тражила, још по мом доласку, од Министарства правде Управе за извршење кривичних санкција да ме преместе у неки други затвор, пошто за мене овде нема услова као осуђеника најгоре В2 групе.

Наиме, у старој згради сомборскох затвора не постоји „затворено одељење“ већ само притворски део за истрагу и такозвано „полуотворено“. У притвор ме не могу ставити, а самицу још нисам заслужио. Казну служим у старој нефункционалној згради која је више психијатрија него затвор. Пошто одбијам све радне обавезе већи део дана сам закључан у ћелији, али време не проводим улудо нити у беспослици. Доста читам и сређујем неке рукописе.

Непознато је кад ћу бити ослобођен јер ми режим дуже време спрема још неке монтиране процесе након којих би ме осудили на вишегодишње казне и тако неутралисали политички на дуже време. Један од процеса који никако да почне тиче се напада Чанкове и Чедине руље на људе у башти Дома војске у Новом Саду 07.10.2007. Сви се врло добро сећате тог догађаја и свега што се ту издешавало. Тужилаштво има велику муку са тим случајем, али то је већ њихов проблем.

По мојим сазнањима живот ми тренутно није угрожен, бар док сам иза решетака и од тог екстремног сценарија се одустало.

Из Министарства правде ништа још није стигло везано за мој премештај, а други затвори су молили да ме не распореде код њих јер не желе проблеме и емдијски притисак. Смешна ситуација.

Оно шта је најлошије у целој причи око мог утамничења у Србији је тешко стање у организацији НСП, као и лоше функционисање и мањак активизма. Свестан сам да је ситуација врло неповољна, да само финансијски никакви, под пресијом медија и преторијанаца режима, али то не може да буде увек оправдање. Нажалост, показало се да је моја одсутност превелик хендикеп за малу легалну организацију као што је НСП. Мој боравак у затвору може да потраје годинама и не може се чекати само на мој повратак.

Вршилац дужности председника НСП није испунио моја очекивања и зато ће на ванредној скупштини сносити последице.

Потребно је свакакао да се сви више ангажујете. Знам да наши чланови и симпатизери мало времена проводе на интернету и да смо ту пропагандно слаби, на томе се мора порадити јер новца и спонзора немамо па је озбиљније рекламирање немогуће. Мора се више радити и на терену у реалном свету јер ми не смемо бити ако „холивудски неонацисти“ који дижу револуције у виртуелном свету. Нисмо ни „кафански четници“ који викендом уз пиће и друштво критикују режим. Ми смо легална политичка опција. Према томе, тако се и понашајте.

Не наседајте на провокације, не оговарајте се међусобно. Зар није довољно што режимски медији стално шире лажи против мене и што интернет пацови то раде по форумима и ФБ? И ви сте у затвору као и ја, јер су све српске земље окупиране а окрњена „република Србија“ је један велики затвор. Ипак, имате више могућности за активизам од нас који смо на робији па искористите то што још нисте изе решетака.

Србија нема више никога осим вас. Држите се. Идуће године на Косову пољу.

Ваш Горан

www.nsprogram.org




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP