Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 30689
Sadržaj : 8324
Broj pregleda : 6018237
Ko je na sajtu?
Imamo 83 gosta na mreži

ПОПОВИ ЛОПОВИ, А ВЛАДИКЕ ?


17.03.2018.

Пише : Слободан М.Маричић - У ИМЕ НАРОДА

Одавно се каним да пишем о поповима, (не знам како иде даље хијерархија) али знам да се ( и све остало ) завршава код владика.

Владике, то су они знате попови што имају владичанске дворе. Дворове, али буквално, не разумеју се у аутомобиле али су чули да су мерцедеси и аудији најбољи, па само њих купују. То прича народ, а ја преносим. Имам и ја лична искуства са поповима, а са владикама немам, јебига не могу ја да се тркам са мечкама, да бих их стигао и поручио им понешто.

 

Моје неко искуство, боље рећи сећање на попове је било на Руднику, уствари у Јарменовцима где верници имају (некад малу) данас лепу и повеличку цркву подно брда. Пре тридесетак и више година дођох у посету (печење и пићенце) са супругом и децом код њене фамилије која је ту преостала. У дворишту куће, која је иначе близу цркве видим лежи на неком пољском кревету у ладовини неки омањи човек у црном и скапирам да је свештено лице – поп. Шурак ми објасни да то локални поп „одмара“ пошто се после службе „подмазује“ и обично сврати до њих да се освежи хладном бунарском водом и хладном шљивом. Реч по реч, чашица за чашицом и човек шта ће онемоћа, те увек заврши на том пољском кревету док не захлади предвече. Појма немам докле је напредовао и како је данас, ако је.

То сам готово заборавио, да се не подсетих кад прочитах у новинама и видех слику неког попа како спава у запрежним колима, а поред њега мртвачки сандук ( не знам је ли и у њему неко спавао). Нема објашњења, да ли су кола возила на гробље или код покојника кући, углавном каже се, да се попу слошило пошто је попио само једно пиво. Мислим, боље би било да је одмах попио три, јер кажу да му је то мера. Ништа страшно сви смо живи људи осим оних у сандуку, па шта је то једно или три пива за једну душу и гушу у тако тужним случајевима.

Кад сам био клинац дакле одмах после 2. Светског рата, било је деце која су на улици за поповима и црквењацима викали попови – лопови. Мислим да ја то нисам радио. Није правдање знам да сам био мангуп, а нарочито сам волео доцније да (за)диркујем женски пол. На променади -Студентском тргу где су недељом шетале кућне помоћнице Словакиње које смо звали Зузе, седели смо на гвозденој огради парка и грицкајући семенке добацивали. А оне обучене ваљда у народну ношЊу са шареним хаљинама испод којих су имале бар по десет подсукњи шетале су по три држећи се под руку. Беше их по стотинак, прави карневал. Знам да смо им свашта добацивали, а зна се шта, али нам је омиљено било да углас вичемо Зузузуууууууу. А лепушкасте и кочоперне су нам одговарале: „ Пољубиш Зузу у гузу „ . Њихова мета су били војници са којима су одлазиле до Калиша у шетњу, па коме се посрећи.Ето за то добацивање признајем, али за попове не.

Покојни Бата Валтер је у неком од његових триста филмова маестрално одиграо улогу попа у некој кршевитој забити који је помагао женама да са Божјом помоћу и његовом алатком затрудне. Уз то волео је капљицу и пио вина толико, да је могао не да причести, него да окупа цело своје стадо и суседно село.

Ето недавно само дан раније пре него приказаше слике и вести о попу што је загрлио мртвачки сандук, у новинама читам да је ухваћен неки други поп који је диловао дрогу са неком љубавницом. Бог те мазо, па тај ће у најгоре место у паклу, а које – не знам. А кад већ помињем пакао увек се сетим вица, када је неки грешник пред смрт одбио да га причесте и кад му поп рече да ће ићи у пакао, самртник му одговори : Ако одем, тамо ћу бар да се опијам са курвама и да се картам у добром друштву са свим онима што их је црква изопштила: Черчилом, Хитлером, Стаљином, ваљда и Титом ( овај последњи - моја опаска).

Али одавно ме мучи једно питање, још од како сам као клинац гледао филм : „Поп Ћира и Поп Спира“ који је био ваљда један од првих наших филмова у боји. А питање је : Зашто су сви попови, али без изузетка, дебели ко прасци ? А знамо или бар мислимо да знамо, да они свако мало посте и причешћују се и сами и дају грешним и убогим све од срца.Чини ми се да сам досад видео само једног високог кошчатог попа, ваљда је био старешина цркве „Покрова Свете Богородице“ на Црвеном крсту и никог другог. Мислим, можда у њиховој фирми шију само једну меру тих поповских мантија, онако шире и комотно у струку да их не стежу па се и они рашире. Једном сам започео причу на ту тему са једним другаром и човек ми објасни да када се много пости, онда се човеку стомак напуни ваздухом и гасовима, па изгледа као да је дебео. Сад, то нисам баш разумео, али ајд, свашта има, може да буде и то.

Сад за озбиљно, нису попови толики проблем, а има руку на срце и поштених, мада је приметно да су се све цркве бар у већим градовима обновиле, оградиле и да попови више не иду пешке него возе разне ауте. Што би реко неко са ТВ-а „ Ало, окле паре за све то“ ? Знам да су повећали цене за своје услуге које врше верницима у Божије име, а за свој џеп. Тако на пример одем ја на Централно гробље у тамошњу цркву да уговорим код попа помен за покојну мајку. „Може, припреми то и то и дај ми 5.000 , а ја долазим да одржим помен итд. Питам ја, јел то и за вашег помоћника све заједно ? А не шта ће ти он, али ако хоћеш то те кошта још хиљадарку“. То ми рече огромни задригли поп изгледом као јапански сумо рвач. Добро, платих ја за попа и за његовог саслужитеља , а он узе паре, па под мантију у неки џеп. Питам ја опет, а јел добијем ја неку признаницу или потврду, да је све плаћено. „Ма јок, шта ту признаница, ово ти је признаница одговори ми он и лупну се прстима по образу. Само што се не заплаках колико је био уверљив и убедљив. Тада сам дефинитивно схватио : народ гледа како да зезне државу, попови како да зезну вернике и своју фирму, а сви заједно варају Бога. Добро, признајем и ја сам ту негде у тој игри. Али и над попом има поп, каже српска народна пословица, те ето дођосмо до владика.

То су покрајинске старешине, гаулајтери или они посвећени, што су после Њ. С. Патријарха најближе Богу са епископима. Наравно сви попови су сврстани у ниже и више чинове као у војсци, али о томе други пут. И ко више у Србији не зна о владикама педофилима, силеџијама, лопинама, отпадницима од Цркве и другим девијантним ликовима који дотераше до највиших чинова у црквеној хијерархији, док се не открише да су у служби ђавола, ваљда, а не Бога. Цела Србија прича о владичанским и епископским дворима који изгледају као резиденције највећих српских тајкуна. Унутра све позлаћено, свила и кадифа и свашта од намештаја као код покојног Хју Хефнера, Бог да му душу прости. ( Верујем да и он игра карте доле негде у добром друштву, хахахаха.) Иза високих ограда виде се лимузине за дане на црвено слово, па џипови кад пада киша, па још неки за састанке у Патријаршији, опет исто као код наших тајкуна, који се иза високих зидова склањају од погледа радозналих. И ту опет имамо те дебеле владике, који су како смо закључили надути од гасова, па имају стомаке као у 24 месецу трудноће. А како се они држе тих црквених правила поста и одрицања , па то не би могао да опише ни Филип Вишњић, а уосталом био је и слеп.

Иначе те владике човек може да види само на велике празнике у храму Светог Саве, кад оно као некад на слету на стадиону ЈНА иду напред - назад, лево - десно,па се клањају једни другима обучени у кафтане од сребрних и златних нити и са капама - крунама какве нису имали ни цар Лазар ни Немањићи. Е ту можете видети колике су им стомачине од одрицања, поста, клечања и молитве. Тужно колико гасова морају ти људи да носе. Појма немам колико их има, ваљда педесет, шездесет што у Србији, ех Ју републикама и широм света. Ајде замислите колико се лове обрне од прилога верника, па такси и глоба за услуге верницима. Не заборавимо да је СПЦ добила од државе повраћај већег дела послерата одузете имовине, нешто око неколико хиљада хектара земље, што кућа, станова, домова и слично.

Волим ја, што ће Храм Светог Саве да буде највећи у православном свету, али колике паре одоше за то злато и мермер и мозаике. Опет добро, али виде ли неко да је икада у том храму било људи колико може да прими тј. десет хиљада? Никад! Пуно до пола, чак и за највеће црквене празнике . А нас Срба све мање. Па ко ће да попуни то ресто, што је већ и данас празно. Шта, питате ме јесам ли верник и Србин зато што то критикујем !? Море бре већи сам и Србин и верник од бар пола Срба, што нас има, али имам муда и жељу да кажем истину. И да идем на поенту. Ојачала држава, ојачала црква , мислим финансијски. Окрећу се паре, ко точкови владичанских мерцедеса. Како рекох има лове и гасова.

А мени сваки пар дана пођу сузе на очи, кад пред ТВ дневник изађе слика неке дечице у крпама и једне преслатке девојчице која гризе комад голог хлеба, са окицама које се смеју. А онда порука: помозите својом донацијом народним кухињама за гладне на Косову и Метохији тражи Епархија Рашко призренска или тако нешто. Е онда ми увек пукне филм, докле ћемо бре да жмуримо на то да тамо, али и овде у централној Србији десетине и стотине људи иде сваки дан по два пута на казан, да не би гладовали. И као наша црква нема толико пара да макар из казана нахрани бар ту децу на Косову и Метохији. А има за мерцедесе,џипове и владичанске дворе, шамарање верника по џепу за петнаест минута певања Оченаша, Вечнаја памјат и Устајте ви земаљско робље…… Како ли вас није срамота, маму ли вам мамину?

 

Сваког би ја крмка од њих послао код доктора и на мерење : откуд ти сало када стално постиш, мрш у црквени камп, да скинеш педесет кила и тако редом, или оде ти на добош за народне кухиње све: чин, лова, мерцедес, куће за фамилију и штекови са златом и ловом, и све  на свеж ваздух у манастире. Ово мислим најозбиљније, дајте ми овлашћење, па да видите, јер мојих сто или двеста динара недељно помоћи, не чини ништа за ту гладну децу и људе, а срамота је наша заједничка до неба, коју ја нећу да носим са тим алавим дебелим прдоњама.

И да подсетим на пословицу : Монаси су Божје слуге, а попови Божји чиновници. За разлику од монаха са којима сам некад тиховао, често јео и спавао, међу којима није било дебелих прдоња, већ кошчатих људина и старчића, квргавих руку од рада мотиком, у закрпљеним мантијама који су задовољни са оним што ураде, одраде и зараде. А ови Божји чиновници као и сви други чиновници навикли само на сису народну, државну или Божју, свеједно им. Море, ту мора мотка да ради иначе појешће нас срамота и са земље и са неба. Ако сам се огрешио о неке поштене и смерне свештенике које познајете, извињавам се из свег срца.

Напомена: Све граматичке и правописне грешке су ненамерне, кога не мрзи нек размести тачке и запете како треба.

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP