Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99210
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6606218
Ko je na sajtu?
Imamo 28 gosta na mreži

ZAŠTO SU TAJNA ZNANJA – TAJNA


 21.08.2010. / Akademediasrbija

"Zašto, ako su prastara znanja sačuvana, uopšteno govoreći, i ako postoji jedno znanje različito od onoga koje je karakteristično za našu nauku i filozofiju, koje ono čak možda daleko i prevazilazi, zašto je ono tako pažljivo sakriveno tj. zašto se ono nije učinilo dostupnim svima nama u smislu zajedničke imovine? Zašto oni koji poseduju ta znanja ne žele da ih puste u javni opticaj u ime jedne uspešnije borbe protiv prevare, zla i ignorancije?" : pita Uspenski (Izvod iz knjige “U potrazi za čudesnim).

                                                 

                   Georgije Ivanovič Gurdjijev, jedan od najpoznatijih ruskih metafizičara

Gurđijev je odgovorio: "Postoje dva odgovora na to. Na prvom mestu, to znanje nije sakriveno; a na drugom mestu, ono ne može po samoj svojoj prirodi postati zajednička imovina. Prvo ćemo uzeti u obzir ovu drugu tvrdnju.

Vi ovo ne razumete, jer ne razumete to da je znanje, kao i sve ostalo u ovom sadašnjem svetu, materijalne prirode, a materija je ograničena. Znači, ukoliko je znanje materijalno, to podrazumeva da postoji jedna određena količina znanja koja nam je dostupna. Ako se ono preuzme u većim količinama na određenom mestu, recimo od strane jednog čoveka ili manje grupe ljudi, onda ono može da proizvede dobre rezultate; ukoliko se ono uzme u jednoj manjoj količini (tj. od strane svakog čoveka u nekoj većoj grupi), onda od njega nema nikakve koristi; ili ono onda čak može da donese negativne rezultate, što je obrnuto od onoga što se očekivalo.

Stoga, ako se jedna određena količina znanja raspodeli između miliona ljudi, svaki od njih će dobiti veoma malo, i ta mala količina znanja koju je dobio neće promeniti ništa ni u njegovom životu niti u njegovom poimanju stvari. "Međutim, ako su, na suprot tome, velike količine znanja koncentrisane u malom broju ljudi, onda će to znanje dati veoma velike rezultate. S te tačke gledišta mnogo više prednosti je u tome ukoliko se znanje čuva između malog broja ljudi, a ne da se ono raspršava po masama.

Kad bi znanje bilo dato svima, onda niko ne bi dobio ništa od njega. Ukoliko se ono čuva među malim brojem ljudi, onda će svaki od njih dobiti dovoljno njega, ne samo da ga čuva, nego i da poveća ono što je dobio I da prenese drugima. "Na prvi pogled ova teorija se čini nepravednom, jer se situacija u kojoj se nalaze oni kojima se to znanje uskraćuje, da bi ga drugi više dobili, čini veoma tužnom i nezasluženo težom, nego što bi ona trebala biti. Međutim, u suštini, to uopšte nije tako; i u raspodeli znanja nema ni najmanje nepravde. "Činjenica je da ogromna većina ljudi jednostavno ne želi da ima bilo kakvo znanje; oni odbijaju svoj deo tog znanja, pa čak ne uzimaju ni onu porciju koja im je dodeljena za životne potrebe.”

Iz ovog gornjeg navoda možemo razumeti da na ovoj planeti postoje najmanje dvije različite grupe ljudi, sa veoma različitom unutrašnjom orjentacijom. Kao što Gurđijev reče: "ogromna većina" odbacuje i ono malo istine što im je dostupno. Ova oblast postojanja je kontrolisana od strane onih koji kontrolišu znanje, koje sačinjava realnost ovoga sveta. Neki ljudi žele ovu ovakvu ograničenu i iluzornu realnost, koja im se prezentira; drugi teže ka jednom potpunijem razumevanju istine. Ova druga grupa je trenutno, kako se čini, u velikoj manjini. Oni koji se nalaze u potrazi za objektivnom istinom ne mogu se oslanjati na izvlačenje nekih zaključaka iz reči i ponašanja većine onih, koji su sasvim sretni sa svojim životom u iluziji.

Prvi korak na svom pohodu ka istini, čovek mora napraviti sam. Nakon što sami krenemo tim putem, onda možemo potražiti društvo onih, koji se takođe nalaze na istom putu. Mi ne možemo tražiti svoj spas izvan nas samih, nego samo uz pomoć okretanja samom sebi. Naravno, ono što se podrazumeva, to je da imamo u sebi jednu duboku želju da saznamo istinu. Ukoliko smatramo da se ona nalazi izvan nas, onda počinjemo svoju potragu za stvarnim i istinskim u spoljnom svetu.

Ovo je pogotovo očigledno u vremenima masovnog ludila, kao što su ratovi, revolucije i slično, kada se čini da ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma kojeg su imali te se preobraćaju u mašine, masovno se predajući sveobuhvatnim rušilačkim aktivnostima, drugim rečima, gubeći čak i instikt za samo-održanjem. Zahvaljujući tome, ogromne količine znanja, da tako kažemo, ostaju bez potražnje i mogu se podeliti među onima koji shvataju njegovu vrednost. "U svemu ovome nema ništa nepošteno, jer oni koji su prihvatili znanje nisu uzeli ništa što je pripadalo nekome drugom, oni nisu nikoga ni za šta oštetili; oni uzimaju samo ono što su drugi odbacili kao beskorisno i što bi u svakom slučaju bilo izgubljeno, da oni to nisu uzeli.

"Skupljanje znanja od strane jednih zavisi od odbacivanja znanja od strane drugih. "Postoje periodi u životu čovečanstva, koji se generalno podudaraju sa počecima i propašću ljudskih kultura i civilizacija, kada mase bespovratno gube racionalnost i počinju da uništavaju sve što je bilo stvoreno tokom vekova i milenijuma ljudske kulture. Takvi periodi masovnog ludila, obično praćeni sa geološkim kataklizmama, klimatskim promenama, i sličnim fenomenima planetarnog karaktera, otpuštaju ogromne količine materije znanja. Sve ovo, stvara jednu potrebu da se počne raditi na skupljanju tog znanja, koje bi u svakom drugom slučaju bilo izgubljeno.

Tako, ovaj posao na skupljanju razbacane materije znanja, često se podudara sa početkom uništenja i propasti ljudskih kultura i civilizacija.

Da li je period pred nama upravo takvo vreme propuštanja znanja od strane jednih I sakupljanja od strane drugih ljudi, videće se uskoro.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP