Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53434
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295148
Ko je na sajtu?
Imamo 71 gosta na mreži

ZAR VAS GOSPODO NIJE BILO SRAMOTA ? - Promo


20.09.2009.

INTERNET NOVINE SERBSKE

Piše : Slobodan M.Maričić

POVODOM BEOGRADSKE SLAVE SPASOVDANA :

Gledao sam davno jedan film u kome gladna sirotinja provaljuje u neki dvor-zamak za vreme slavlja sa punim trpezama jela i jela i pica i pocinje da jede, sve sto se nalazilo na stolovima ne gledajuci i ne znajuci da li je to hrana ili su ukrasi od cveca.

 

                      

Asocijacija na taj film javila mi se gledajuci TV izvestaje, a potom slike u novinama sa ovogodisnje proslave Spasovdana u skupstini Beograda. Ono malo sto sam video, cuo od kolega i procitao u novinama, nateralo me je da na osnovu zakona o medijima (ne terajte me da se pozivam na clanove, jer ih ne znam iako sam vise od sest meseci bio clan strucne grupe koja je radila nacrt zakona) postavim javno pitanje:

Predsednici gradske skupstine ili Gradonacelnici Beograda gospodji Radmili Hrustanovic,

molim da nalozite vasim saradnicima da se sacini i objavi specifikacija troskova odrzanog prijema u Skupstini grada Beograda povodom Spasovdana, ukljucivsi:

1. troskove nabavke i pripreme jela, pica, deserta i sl.

2. troskove svih angazovanih radnika tokom obelezavanja Slave Spasovdana tj. manifestacije u skupstini grada

3. troskove cvetnih i drugih dekorativnih aranzmana

4. troskove goriva i prevoza odredjenih gostiju, i

5. drugih troskova u vezi sa pomenutom proslavom

6. spisak " kalkulaciju sta je pored kupljenog, navedenog, eventualno dobijeno od donacija firmi iz Beograda

Nadam se da nisu potrebna dodatna objasnjenja prava da javnost bude obavestena o navedenom, na osnovu inicijative jednog gradjanina ili prava novinara da javnim licnostima postavlja pitanja o stvarima od javnog znacaja.

Unapred se zahvaljujem

Slobodan Maricic, novinar

(rodjen u Beogradu na Spasovdan 1944. godine)

Za one koje zanimaju pobude za gornje pismo podseticu da je uspeh politicara zavisan od vestine samokontrole u vecitoj borbi izmedju moci, htenja, ukusa, morala, mere, znanja i postenja. Tesko je naravno naci nekoga ko je na nekoj javnoj funkciji u nekom trenutku a ne podlegne zelji iz cefa , kada mu se vec moze. U Srba je domacin (slave) onaj cija je to kucna odnosno porodicna slava i koji podrazumeva se, snosi troskove obelezavanja svoje krsne slave.

Tesko da moze bilo ko poverovati, da su domacini Gradonacelnica Hrustanovic i Predsednik opstine Savski Venac Branimir Belic snosili troskove ove (Ivkove) slave. Nista naravno ne bi bilo sporno, da je ovaj grad i ova zemlja u situaciji da se svaki praznik obelezi svecano, sa muzikom, jelom, picem, odlikovanjima i konfetama, ali na zalost, nije tako. Postoji jedna poslovica koja kaze: Novinar prvu polovinu radnog veka pise uglavnom o stvarima koje ne zna, a drugu polovinu ne sme da pise o stvarima koje zna. Velika je to istina. Kod nas. Dakle, ako sada imam skoro 60 godina, onda se mene odnosi drugi deo poslovice. Ipak, ni novinari iz poslovice, makar bili pod sabljom ne mogu vise toliko toga da pravdaju i precute. Dakle, po novinarskom poslu i sire, mogli smo videti nasu gradonacelnicu u proteklih sedam - osam dana u poseti Romskom naselju kod Hajata, u izbeglickim kampovima i gradskim kuhinjama.

Sjajno, tako i treba. Medjutim, niti njoj, ocigledno ni njenim saradnicima ne pade na pamet, da poveze sva dogadjanja sa obavezama za Spasovdan, pa sada sve iz protekle dve nedelje izgleda kao lepa i vesto aranzirana kampanja brige o bednima i gladnima.

Spasovdan Vaznesenje Hristovo je slava svih Beogradana, onih koji su tu rodjeni i koji u njemu zive i svi na neki nacin treba da je osete i dozive. Da li pogadjate, da se jelovnik u narodnim kuhinjama na Spasovdan za hiljade Beogradjana , beskucnika, nesrecnika, izbeglica i bogalja telom i duhom, malo razlikovao od meny-a u gradskoj skupstini? Naravno. A, jeste li ikada jeli u nekoj narodnoj kuhinji? Ja jesam, po zadatku, pre par godina u vreme kada nas je najveca srpska majka uz tate udesila. Hleba je tu najvise, hvala Bogu. Ali, pazljivo oko (neki ce reci: pokvareno novinarsko), odmah zapaza da je svaka vekna nekako falicna, kriva, zguzvana, polomljena. Probrano, donacija iz proizvodnje. Nista zato, vazno je da ga ima. Medjutim, sve je danas manje kuhinja gde moze da se sedne i uglavnom se hrana nosi kuci, do coska, ili jede tu odmah, zavisno od kolicine gladi i ljudskog ponosa. Za nosenje hrane sluze sve moguce posude, od metala, plastike i presecenih plasticnih flasa, a kuvarice servirke, zaista se trude da svakom napune, to sto je doneo.

Hrana? Na Spasovdan je to bila kombinacija gulasa, (ne znam za sve) sa tragovima mesa, kao kod bakterioloske analize. Bilo je ipak dovoljno i kako kazu, nedavno iz gradske skupstine, potrajace od donacija iz inostranstva i domacih izvora za jos par meseci.

Slusao sam pokojnog Princa Tomislava Karadjordjevica, kada je pricao o jednoj proslavi Spasovdana pred odlazak iz zemlje. Hiljade je islo u Litiji gradom, a prolazeci, bas pored tog beogradskog skupstinskog zdanja, Kraljevici su deci " vrsnjacima delili slatkise, kolace i ostalo sto su spremila gradske gospodje, za narod, za sirotinju. Posle Litije u crkvenoj porti je pravljen rucak i deljena hrana, kao i u mnogim beogradskim kafanama i radnjama. Naravno, ne bas tako raskosna jela, kao u nasoj gradskoj skupstini, ali su hiljade Beogradjana znali da je toga dana i njihov praznik. Ne treba ni govoriti, da su svi domovi za decu bez roditelja, bolnice i druge socijalne ustanove dobijale hranu, voce i poklone, od pravih domacina slave.

Ali vremena se menjaju. Na ovogodisnjoj slavi, oko stola su se skupili svi velikodostojnici, ali i oni koji nisu znali dali da stave leptir masnu ili mozda odmah salvetu oko vrata, da se ne umaste. Zanimljivo, procitah u jednim novinama da je bilo vise bivsih velikodostojnika kojima je do skora slava bila 29.novembar i onih koji nisu znali da se kod posluzenja zitom (od domacina) treba prekrstiti. I neko ce konacno zapitati sta je tu sporno? Na svakom vecem (domacinskom) skupu u poslednjih desetak godina, bar polovina je (po)gresnih gostiju. Sporno je to, sto Spasovdan nije bio obican prijem i skup u gradskoj skupstini, jer je to slava, pravoslavni praznik duse i tela i da je 100 kvadratnih metara stola sa raskosnim djakonijama, vise licilo na neke Titove gozbe za careve i kraljeve, koji su mu dolazili u goste, nego na Spasovdan u Beogradu, koji ne zna kako ce za par meseci nahraniti svoju sirotinju.

Zato sam gledaju sadasnje gazde, velikodostojnike, napirlitane predstavnike vladinih i nevladinih organizacija, koji su inace najglasniji protiv crkve, pravoslavlja i religije, pored stola spremljenog kao za snimanje filma imao utisak, da ce sada uci oni, koji se zaista mole Bogu da im da komad hleba da prezive jos jedan dan i da ce razjebati tu idilicnu sliku, zbog koje ce, kao i drugih gafova, svi svetski bankari koji nas kreditiraju da nam uskoro kazu: Bre Srbi koji ste vi foliranti.

Sta rekose onomad Japanci sto nam poklonise tramvaje za Beograd? Kako vas nije sramota da ih pustate na ulicu tako prljave, pa valjda vode imate dovoljno?

E , Japanci, Japanci. Znamo mi da vasi sefovi vrse harikiri, kada im zakasni tramvaj, ali mi nemamo vode ni obraz da operemo, a kamoli 100 tramvaja sto nam pokloniste ! 

                                                                             * * *

INTERNET NOVINE SERBSKE ne odgovaraju za sadržaj objavljenih komentara. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije.

Budite prvi i OSTAVITE VAŠ KOMENTAR

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP