Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 53432
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6295106
Ko je na sajtu?
Imamo 72 gosta na mreži

VERUJETE LI U DUHOVE ?


19.09.2009. / Akademediasrbija
Autor : Slobodan Maričić

Verovatno najpopularniji paparapsihološki fenomen su do pojave NLO-a (UFO) bile “pojave duhova”. Ova natprirodna pojava o kojoj jedni govore sa uverenjem i respektom a drugi sa podsmehom, pominje se u hiljadama godina starim mitovima i narodnim verovanjima, u zapisima od vremena Maja, Inka, Egipta, stare Grčke, kroz sve vekove i uglavnom se svodi na definiciju prema kojoj postoji jedan (drugi) svet u koji odlaze duše preminulih.

Sa tim dušama može se komunicirati kažu dokumenta, zapisi i svedoci, što i danas polazi za rukom profesionalnim medijumima, ali i običnim ljudima. Duhovi posećuju ovozemaljski svet i  kako je mnogo puta zabeleženo, komuniciraju sa ljudima, daju im odredjene informacije ili ih jednostavno uznemiravaju i plaše. Bezbroj je dokumenata i svedočenja više ili manje ubedljivih, koji govore o najrazličitijim kontaktima sa preminulima.

Ti kontakti se ostvaruju preko medijuma i to mentalno, kada medijum prenosi poruke koje dobija prenošenjem misli i tako vodi razgovor sa duhovima preminulih. Ili fizički  kada se “razgovor” sa duhovima vodi pomoću table “Qui-Ja” (naprava sa slovima i brojevima ) po kojoj se kreće pločica i tako ispisuje tekst odgovora ili pak drugim fizičkim manifestacijama kao što su pokretanje predmeta, glasovi iz trube, plazmatične prikaze  koje govore i sl.

Prema tumačenju francuza iz Liona po imenu Ipolit Leon Denizar Rivaj (1804 -1869) koji se proslavio pod pseudonimom Alen Kardek (Allan Kardec) i postao najpoznatiji spiritista na svetu, duh nije ništa drugo nego duša čoveka koja je večna, za razliku od fizičkog tela. Kako je sam zapisao, svoju inicijaciju i prosvetljenje Kardek je dobio pod hipnozom od strane svojih prijatelja, takodje zainteresovanih za spiritizam. Za   pseudonim, uzeo je ime  jednog duha koji se pod imenom “Kardek” prvi put javio jednom afričkom svešteniku porukama iz sveta duhova u vreme najvećeg napretka Druida - tajanstvenog naroda, za čije se pripadnike smatra da su potomci neke vanzemaljske rase iz sazveždja “Sirius” , koja je nekada davno posetila zemlju.

Čovekovo telo se za života sastoji iz tri osnovna kosmička psiho-fizička elementa, mada se u različitim teorijama govori i do devet, što je inače i učenje nekih istočnih religija i teorija.

Dakle ljudska duša je najvažniji, besmrtni nematerijalan entitet koji “misli, uči, skuplja iskustva i komanduje”  fizičkom entitetu - ljudskom telu od kostiju i mišića. Treći element  ili entitet čoveka za života  je etersko telo ili pespirit, koje pretstavlja vezu izmedju fizičkog tela i duše. Pespirit je odredjena fina supstanca koja je sa fizičkim telom u nerazdvojnoj vezi, toliko, da se čak i fizičke povrede ili amputacije delova tela, prenose na etersko telo. Pespirit nosi životnu energiju koju crpe iz kosmosa i koja daje život I snagu fizičkom telu. Medjutim, tokom života jedino vidljivo na zemlji je fizičko telo, koje se od  trenutka smrti raspada  i  pada kao “odelo” iz koga se oslobadja duša, koja je kako je već rečeno, besmrtna, “uvijena” samo u eteričko (astralno) telo koje zadržava nekadašnji oblik fizičkog tela čoveka i postaje ono, što se popularno naziva – “duh”. Posle fizičke smrti duh ostaje u blizini svoga tela 40 dana (o ovome  davno pre Kardeka govore mnoge religije, pa i pravoslavna) , a potom zavisno od kategorije u koju je odredjen božanskom voljom, odlazi u više ili niže svetove ili pak večno luta izmedju (ovozemaljskog i drugih ) svetova.

 

U slučaju odlaska u više svetove duša još ne gubi svoj eterički (astralni) omotač, već nastavlja da živi u svetu sa duhovima istog spiritualnog nivoa, koji medjusobom kontaktiraju razmenom misli. Ukoliko je duh kroz brojne inkarnacije prosvećen i zaslužio najviši nivo (što se izuzetno retko dešava), oslobadja se konačno i eterskog tela i odlazi u “božansku svetlost”, u formi posebnog entiteta sličnog iskri, kao esencija ili supstanca životnog iskustva, gde boravi bez delanja onoliko vremena, dok ne dobije svoju konačnu misiju, kaže Kardek. Nekada se dešava se da duh nekih ljudi i posle 40 dana od smrti ne napusti ovozemaljski svet iz različitih  razloga: ne želi da prihvati činjenicu da je umro, odupire se ulasku u “tunel svetlosti koji ga vodi u drugu dimenziju” iz straha zbog nekih postupaka u životu ili preterane ljubavi za bližnje. On tako ostaje na ovozemaljskoj “ravni” medju živim bićima, ali nevidljiv za obične ljude već samo za druge duhove koji su takodje ostali vezani za svoje ranije prebivalište ili su na ovozemaljskom nivou zbog neke misije.

Kardek u svome učenju često spaja mnoga davno poznata religiozna,  mistična ili ezoterijska učenja  najrazličitijih civilizacija. Medjutim, po pitanju “funkcionisanja” sveta duhova rezultati Kardekovih istraživanja su jedinstveni.  U proleće 1858.godine Kardek je osnovao spiritističko društvo pod imenom “Societe Parisienne des Etudes Spirites”, slično engleskom već tada poznatom „Društvu za Psihička istraživanja” u Londonu . Od kraja 1860-te u celoj Francuskoj, a potom i Evropi počele su da nastaju i šire male spiritističke grupe, pogotovo u mestima kao što su Pariz, Lion i Bordo, zatim Berlin, Budimpešta, konačno  Zagreb i Beograd.  Kardek je ulagao veliki trud u promovisanje jednog nepristrasnog i racionalnog pručavanja spiritualnih stvari i danas preovladjuju stavovi da su spiritistički Kardekovi pogledi imali više naučnu prirodu, a ne mističnu. Kamil Flamarion (Camille Flammarion), francuski astronom i popularni pisac je bio osnivač Francuskog Astronomskog društva i dugo godina je radio u Pariskoj Opservatoriji i u Birou za Longitude. Flamarion je napravio privatnu opservatoriju u mestu Juvisy (nedaleko od Pariza) 1883. godine, a njegova nesumnjivo naučna astronomska i matematička istraživanja su bila posebno posvećena binarnim i multiparnim zvezdama, kao i Mesecu i Marsu.

Flamarion je tesno saradjivao sa Alanom Kardek-om i bio pod njegovim velikim uticajem.  U tom smislu Flamarion je jednom prilikom rekao: “Ja se ni malo ne stidim da kažem da onaj koji tvrdi da spiritistički fenomeni nemaju veze s naukom, ne zna o čemu priča. U prirodi ne postoji ništa vanprirodno, postoji samo nepoznato: ali ono što je bilo nepoznato juče, postaje istina sutrašnjice”. Viktor Igo (Victor Hugo) još jedan od  zagovornika naučnog spiritizma i poklonik Kardekovih ideja i učenja je rekao: “ Zatvaranje očiju pred spiritističkim fenomenima je isto što i zatvaranje očiju pred istinom, koju ne želimo prihvatiti”.

 

Jedinstveni snimak prikaze ispod kreveta žene koja se oporavlja od povreda u sudaru u kome je poginula druga žena, čije se telo nalazi u mrtvačnici u podrumu bolnice , i njen duh - prikaza ispod kreveta bolesnice. Snimak je napravio brat žene koja leži u krevetu, ne želeći da je budi dok je spavala.

Mnoge druge poznate ličnosti iz bliže i dalje istorije bile su fanatični spiritisti i verovali u postojanje (sveta) duhova  medju njima su Lambrozo, Gete, Napoleon, Aristotel, Šekspir, Hudini, Igo, Puškin, Cezar, Edgar Rotšild, Njutn, Bizmark, Karlo Veliki, Henri Ford Senior,Oskar Vajld, Hitler…. Medjutim, o postojanju sveta duhova govore pre svih svedočenja i dokumenata čuvene “Svete knjige”: Tibetanska knjiga mrtvih, Vede, Knjiga o Valhali, zatim epovi: Odiseja, Mahabgarata i Ramajana, Kabala i Biblija, kao i stotine drugih dokumenata. I kod nas je verovanje u duhove staro vekovima, a kao uvereni spiritisti od naših poznatih ličnosti, pojave duhova istraživali su Čedomir Mijatović, Petar Preradović koji je i preveo prvo izdanje knjige A.Kardeka “Carstvo duha”, zatim izvesni Stevan Nikolić –Kučetina, koji je u Beogradu 1893. godine izdao knjigu “Zagrobni život” Dr.Branislav Nikolić koji je izdao 1900. godine knjigu “Spiritizam”, književnik Petar Ković i druge poznate ličnosti, medju kojima  i sam Kralj Aleksandar II. Obrenović.

Prema Kardeku u svetu duhova kako ga on definiše postoji podela na :

1.”Nesavršene duhove” - koji ne prihvataju ili ne razumeju da treba da prate Božju volju; odlikuje ih zlo, strasti ili neznanje. Oni pate, jer se ne mogu osloboditi sećanja srećnih trenutaka ovozemaljskog života i zato ne mogu da napreduju u karmičkom smislu. U ovoj kategoriji postoji pet podvrsta:

a. zli: duhovi preminulih zločinaca ili zlih ljudi, koji  nose večiti teret  karmičke kazne,

b. nemoralni : duhovi osoba koje su počinile mnogobrojna loša dela tokom života,

c. obmanjivači:  duhovi koji se lažno predstavljaju, varaju i obmanjuju, kao što su činili za vreme života,

d. nezadovoljni: duhovi koji uznemiravaju ljude, prave štetu i nered, i sl.

e. neutralni  i nekompletni: duhovi koji ne čine nikakvo zlo, ali iz različitih razloga ne mogu naći put smirenja.

Kategorija nesavršenih duhova na različite načine pokušava da oteža život ljudima, zavodi ih na pogrešan put i iskušenja, menjaju i umanjuju granice  i značaj dobra u odnosu na zlo, negiraju Božju moć i milost.  Njihovom svešću dominira uvek lično i materijalno nad duhovnim, strast nad ljubavlju i  sl.  i zato njihovo bitisanje u svetu duhova  predstavlja  čovekov pojam:  života u paklu.

2. ”Dobri duhovi” se trude da  prate put iskušenja na koja su stavljeni Božjom voljom.U njima dominira duhovno nad materijalnim. Oni nisu dematerijalizovani do kraja i imaju još odredjene veze sa našim svetom čekajući savršenstvo i put smirenja.  Njihova misija ih usmerava da pomažu ljudima zavisno od sposobnosti, dostignute moralne čistote i dobijenog ranga i da neutralizuju loša dela nesavršenih duhova. Trude se da čine dobro i srećni su kada krenu na put u beskraj. Za ovu kategoriju bi se moglo reći da su prema  čovekovoj predstavi i religioznom shvatanju u svetu (duhovnog) čistilišta.

3. “Čisti duhovi” su potpuno nezavisni od materijalnog (sveta) i potpuno su superiorni u odnosu na sve duhove drugih nivoa. Oni pripadaju redu andjela, arhandjela i serafina i doprinose harmoniji života u ovom i duhovnom svetu. Svaki duh ima svoju karmičku misiju, ali je za sve ostale, osim “Čistih duhova” njihovo bitisanje do odredjene misije – samo lutanje. Pošto se misijom smatra i ponovno radjanje (reinkarnacija), za čiste duhove je pitanje samostalnog izbora hoće li se ponovo roditi kao ljudsko biće ili će ostati duh najvišeg ranga. Ukoliko odluči da ostane duh, isti nastavlja i dalje da uči i napreduje u karmičkom smislu, sve do odluke Tvorca o njegovoj krajnjoj budućnosti.

Dok duhovi iz tkzv. grupe “Dobrih” u odredjenom trenutku dobijaju naredbu - impuls za reinkarnaciju, pri čemu su u novom životu izloženi ponovnim iskušenjima sa prilikom da isprave svoje greške i napreduju, “Viši duhovi” najčešćše sami biraju trenutak reinkarnacije, ( uglavnom ponovno rodjenje sa životom ispunjenim iskušenjima, teškim duhovnim i fizičkim patnjama) kako bi što više spiritualno napredovali. Ponovne inkarnacije tj. ponovni dolazak duše na ovozemaljski svet i rodjenje u drugom telu se ne dešava samo na zemlji, već i u drugim svetovima u dubinama kosmosa.

Do prelaska iz jednog postojanja u drugo, duh je bespolan i nikada ne gubi svoj spiritualni rang (ne može nazadovati- postati lošiji nego što je bio), jer je “tekovina znanja i iskustva duše kroz ranije inkarnacije stalna”, kaže Kardek u svom delu „ Carstvo duhova“.  Pri navedenom ne treba mešati sudbinu duhova i duša običnih ljudi koji zbog svog “negrešnog” života i bez karmičke kazne, prelaze svoju transformaciju do tkz. stanja “spavajućih duša” koje u “ogromnim kolonijama” negde u dubinama kosmosa čekaju impuls za ponovnim radjanjem, ponekad i hiljadama godina.

Spiritizam u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji

Prvi poznati (zvanićni) spiritista u Srbiji bio je Stevan Nikolić književnik iz Beograda koji je prvu knjigu o spiritizmu u Srbiji izdao 1893.godine, zbog čega je Mitropolit Inokentije izdejstvovao kod Kralja Milana Obrenovića da Nikolića protera iz Srbije kao jeretika, što je ovaj i učinio. Medjutim, već 1905. godine u Beogradu su izlazila dva časopisa sa temama o spiritizmu , a u Kruševcu jedan. U Hrvatskoj u Zagrebu i Daruvaru i drugim mestima osnivaju se društva spiritista, koja takodje izdaju svoje novine. U Beogradu je u Kotorskoj ulici osnovano 1922. i sve do 1940. godine bilo veoma aktivno  “Srpsko spiritističko društvo” pored još pet manjih . Iako je “prizivanje duhova”  u Srbiji u gradjanskom društvu upražnjavano već u drugoj polovini 19.veka  u narodnim običajima je od pamtiveka bilo zastupljen običaj kontaktiranja sa  silama “onog sveta”.

Negotinska Krajina je tradicionalno kraj u Srbiji u kome je oduvek u narodu bio jak uticaj narodnih verovanja u natprirodno, koji je doprineo da se i u Evropi pročuje po mnogim paranormalnih fenomenima uključivši i kontaktiranje sa duhovima u kojima su obredno učestvovala čitava sela. Napoznatija od medijuma je u Krajini bila izvesna Jelena Trifunović iz sela Jasenica u okolini Negotina, koja je “prizivala i razgovarala sa duhovima” i kojoj je narod dolazio u posetu da bi kontaktirao svoje preminule, o čemu je pisala i beogradska “Politika” 13.septembra 1930. i  2. avgusta 1932. godine.

Najveći uticaj na razvoj spiritizma u Srbiji,  došao je iz tadašnje Austrougarske sa literaturom: novinama i časopisima, a i prvi medijumi koji su gostovali i održavali seanse prizivanja duhova u Beogradu bili su iz Beča.

Postoje svedočenja i dokumenta da je Kraljica Draga Obrenović bila veoma zainteresovana za sve “onostrane pojave”, da je imala neke rodjake i prijateljice koje su joj gatale i da je nekoliko puta kroz paranormalne poruke bila upozorena na strašnu sudbinu koju će doživeti sa suprugom - Kraljem Aleksandrom. Ta tragedija se zaista i dogodila  i Kralj Aleksandar Obrenović sa Kraljicom Dragom zverski je ubijen 1903. od zaverenika. Posebno je zanimljivo da se duh ubijenog Kralja Aleksandra  Obrenovića II. više puta “javljao” izmedju 1910. i 1930. godine poznatim medijumima širom sveta (London, Njujork, Beč) sa različitim porukama o budućnosti Srbije o čemu svedoče i memoari uglednog srpskog diplomate i ambasadora u Londonu Čedomira Mijatovića, takodje spiritiste i istraživača paranormalnih pojava kod nas i u svetu.

“Novo sunce” jedan od dva časopisa za okultna pitanja koji je izlazio u Zagrebu, u broju za januar 1914. godine donosi članak o  spiritističkoj seansi održanoj u tom gradu. Nju je vodio izvesni medijum  francuz dr. Le Buj na kojoj je jedan prizvani duh poručio: “da će uskoro u Srbiji početi veliki rat u kome će se liti mnoga krv, posle koga će doći bolji dani, ali ne za dugo”. Kada je upitan za ime duh je odgovorio : “Aleksandar II. - Kralj Srbije”.  Dr. Radovan Kazimirović najpoznatiji srpski etnolog u svojoj knjizi  “Tajanstvene pojave u našem narodu” izdatoj 1933. godine, izmedju ostalog opisuje bezbroj slučajeva u kojima se daje obilje podataka o spiritistima u Srbiji i narodnim običajima u kontaktiranju sa duhovima.

 Kako se “razgovara” sa duhovima?

Sve do 1847. godine prizivanje i kontakt sa dušama preminulih je u svetu, a posebno u Evropi bilo izvodjeno  tajno i u zatvorenim krugovima, a u javnosti se o tome nije govorilo. Iste godine u mestu Hajdvil državi Njujork u kući porodice Foks počeli su se dogadjati noću i danju neobični slučajevi lupkanja, pomeranje nameštaja za koje su istraživači neobičnih pojava ustanovili da dolaze od nekog duha. Po savetu jednog spiritiste kopanjem u podrumu je nadjen jedan kostur za koji je komunikacijom sa duhom istog, koji se preko dva medijuma, predstavio kao Čarls Hejn ustanovljeno, da je to prethodni  stanar kuće, koga je jedan sused opljačkao, ubio i zakopao u podrumu.

“Razgovor” sa ovim duhom su vodile ćerke Margaret i Keti Foks od dvanaest i petnaest godina koje su spontano postavljale pitanja, a lupkanjem (jednom Da, dva puta Ne) dobijale su odgovor od duha. Sve novine u Americi su prenele ovu vest i tako je pokret spiritista u Americi dobio nove pristalice, a o mnogim neobičnim pojavama počelo se govoriti javno. Samo pet godina kasnije 1852. godine u Klivlendu je održan “Prvi Svetski kongres spiritista”. Na isti su došli mnogi gosti, čak i iz Evrope a na istom su izneti mnogi primeri i održane javne seanse radi dokazivanja tvrdnji, da se sa dušama preminulih zaista može kontaktirati.

Pronalaskom takozvane “Oui – Ja”  - table na kojoj su ispisana sva slova alfabeta i brojevi od 1 do 10, napravljen je “aparat” pomoću koga se konačno mogao sa duhovima voditi “pravi” razgovor, tako što je medijum ili vodja seanse postavljao pitanje, a duh “ pomerao” pločicu na odgovarajuća slova, ispisujući tako odgovor.
Iako je ova tabla zvanično konstruisana 1880.godine u Parizu, u Egiptu je prilikom istraživanja grobnica nekih faraona nadjeno više sličnih tabli sa staro-egipatskim znacima, koje su kako se pretpostavlja koristili sveštenici prilikom obreda proricanja, prizivanja duhova i onostranih sila, dakle još pre nekoliko hiljada godina.


Tabla za "razgovor" sa duhovima

Kako piše u spiritističkoj i literaturi koja se bavi ovim pitanjima i drugim neobičnim fenomenima , svako može izraditi takvu tablu, čak i na običnom kartonu i uz prisutne bar tri osobe pokušati da uspostavi kontakt sa dušama preminulih. Kako se tvrdi za ovo je najbolje vreme ponoć, ali je to moguće i tokom cele noći, pa čak i tokom dana ako su osobe koje to rade senzibilne ili poseduju neka izraženija spiritualna svojstva.

Autor je imao prilike da 1984. godine prisustvuje više puta takvim seansama na kojima se  putem priručno napravljene table i manjom čašom od stakla, uspostavljala veza sa duhovima.  Sve seanse su održane tokom dana u prisustvu od tri do pet osoba i na jednoj je prizvan duh jedne od najpoznatijih ličnosti jugoslovenske posleratne istorije.
Vodja sense jedna sredovečna službenica postavljala je glasno pitanja, dok se čaša pomerala  na odredjena slova ispisujući odgovore. Medjutim, kada je duh iznenada bez pitanja počeo da ispisuje imena prisutnih osoba, to je na sve delovalo veoma šokantno, pa je ova seansa  prekinuta.

Danas je medjutim sve manje kontakata sa duhovima preko medijuma u zemljama zapadnih kultura, a metode hipnoze i retrokognicije dovode u “ direktnu vezu” ljude sa svojim preminulim rodjacima, prijateljima, vraćaju u prošle živote i inkarnacije od čak više hiljada godina unazad.

Period posle Drugog Svetskog rata je vreme kraja rada poznatih medijuma i počinje period tkzv. “ekstrasensa” - ljudi koje svoje parapsihološke moći otkrivaju na sasvim drugi način, psihokinetičkom energijom delujući na materijalne predmete i ljude oko sebe. Posebni su  ali ne i novi, spontani fenomeni susreta ljudi sa duhovima  preminulih osoba na raznim pustim – nesvakidašnjim mestima, pored groblja, na putu  i mestima gde su se nekad  dogodile različite nesreće i udesi. Tako su poznate mnoge priče o devojkama u beloj ili crnoj odeći kako “stopiraju” pored puteva ili stoje na raskrnicama čekajući nekoga da ih poveze, da bi vozači ubrzo konstovali da je im je “stoper” iznenada izčezao iz automobila ili kasnije zadovoljavajući radoznalost saznaju da je njihov putnik ili putnica nesrećno preminula/o pre mnogo godina na ovaj ili onaj način. Reklo bi se dakle da je u poslednjem veku aktuelan poseban vid komuniciranja duhova sa ovim svetom ili obrnuto, medju kojima je i poznat fenomen automatskog pisanja kada javnosti potpuno anonimne osobe različitih zanimanja, stručno ili umetnički neobrazovane, počinju odjednom da pokazuje čudne sposobnosti, kao naprimer Rosmari Braun (Rosemary Brown) iz južnog Londona koja je odjednom počela da ispisuje note nekih kompozicija i da ih svira na klaviru i to ne bilo šta od muzike, već kompozicije Betovena, Šopena, Franca Lista i drugih poznatih davno preminulih kompozitora.

 Poznati su i drugi primeri “novih” fenomena  tkzv.  “Psi – Art - autora” što znači “autora umetničkih dela koja stvaraju u posebnom psihološkom stanju”. Verovatno u poslednoj deceniji je najspektakularniji takav parapsihihološki umetnički talent pokazao sada četrdesetogodišnji Brazilac Luiz Antonio Gaspareto, koji slika grafike, akvarele ili ulja najpoznatijih svetskih slikara. Neverovatnom brzinom svejedno u kojoj tehnici, čak i zatvorenih očiju on pravi slike koje odišu potpuno istom tehnikom i stilom najpoznatijih slikara iz vremenske distance do čitavih pet vekova unazad: Monea, Velaskeza, Rubensa, Van Goga, Ticijana i drugih. On može slikati i tako što započne sliku odozdo , sa strane ili iz bilo kog ugla . Vrhunac njegovih moći je kada slika levom rukom jedan portret, a desnom neki pejsaž i to naopako, odozdo nagore.

Da se ne radi o nekakvoj prevari, jedna od najpoznatijih TV kompanija na svetu BBC je u programu “Nationwide” juna 1988. godine, a što je više puta reprizirano na svim svetskim TV stanicama, prikazala snimak sačunjen sa tri kamere iz svih uglova milionskom audotorijumu kako je Gaspareto za samo 75 minuta  izradio 21 sliku velikih formata desetak najpoznatijih svetskih slikara u tehnikama pastela, akvarela i ulja, a neke od njih bez četkice  – samo prstima.  Kako je izjavio Gaspareto, on jednostavno zapadne u neku vrstu lakog transa i ruke mu same počinju da “rade”,  dok on samo ima nejasnu viziju onoga što će nastati na platnu.  Kada je pre više od dve decenije otkrio ovo svoje neverovatno umeće izjavio je da je u jednom polusnu ili transu imao viziju nekoliko ljudi  obučenih u odela iz prošlosti koji su mu na neki način preneli saznanje da je izabran da pokaže  svetu ponovo njihova poznata i nepoznata dela. Zanimljivo je da je Gaspareto neprekidno pod budnim okom lokalne policije, pošto su tokom godina mnogi trgovci umetničkim delima poželeli da se domognu njegovih radova, kako bi ih preprodali kao originale.

Mogu li , kako i koliko duhovi uticati na naš život ?

Danas postoji mnogo medicinskih dokaza koji ukazuju na to da duhovi preminulih, mogu da utiču na žive ljude kroz fizičku ili mentalnu vezu, čime im nanose štetne fizičke i emocionalne posledice i simptome bolesti,” tvrdi dr W. Baldwin u svojoj knjizi  „CE-VI “ ili “ Spirit Releasement Therapy ” . On tvrdi da u našu objektivnu realnost spada i  „fenomen  kačenja“ na ljudsku auru duhova preminulih ili nekih spiritualnih entiteta sa namerom da utiču na misaone procese i ponašanje žrtve, a u određenom broju slučajeva  sa pokušajem preuzimanja potpune kontrole ponašanja  domaćina (vidi pojam Larve). Mada je ovaj fenomen  u mnogim narodima čest  i poznat  jer se pojavljuje i danas pod pojmom “opsednutost “, zvanična nauka mu još uvek ne posvećuje dovoljnu pažnju, tako da u vezi  istog fenomena danas ima mnogo konfuzije i razlika u tumačenju na religioznom, spiritualnom, medicinskom ili ezoterijskom planu.

Zanimljivo je da se ovim fenomenom bavio i J.W.Gete koji u pismu dr Ekermanu (Eckermann) izmedju ostalog kaže : „ Oko nas postoje dobre i loše stvari koje su u mirovanju ili u kretanju. Izvesno je ali ljudi još ne veruju da se najveći broj bolesti posebno onih duševnih može izlečiti psihičko - dijetetskim metodama. Hvala Bogu, jedan bečki lekar po imenu dr Wilhelm Stekel je to otkrio i napisao. ( „Bolesti veka “, Beč 1806. ) Boravak u prirodi na svežem  vazduhu, naše je pravo okruženje. Ali čoveku ne mogu pomoći ni vazdušne banje, ni gimnastika, ni priroda, ni doktori ukoliko je bolest u našim grudima, u duši . Dakle radi se o posebnim duševnim oboljenjima, a ne telesnim.  Medjutim, prosvećeni lekari kroz tkzv. „duhovnu terapiju “  mogu pomoći , posebno kod pogrešnih dijagnoza“, pisao je Gete. Inače dr Stekel je ove „duhovne  terapije“ nazvao: „ Odstranjivanje stranih psihičkih tela“.


Ipak  poslednje decenije broj medicinskih stručnjaka, psihijatara i psihologa širom sveta  koji se samostalno posvećuju izučavanju ovog fenomena postaje sve veći. Tako prema  objavljenim rezultatima istraživanjima  neformalne grupe američkih psihijatara, psihologa i hipno-terapeuta:  dr Morris Netherton, dr W. Baldwin, dr Elisabeth Fiore, Prof. Irene Hickman i drugih, većini nas se tokom života “pridruži” jedan ili više psiho-fizičkih ili fizioloških ‘entiteta’ , koji su ovozemaljskog porekla, ali takodje mogu da budu i iz drugih kosmičkih nivoa i civilizacija. Pomenuti naučni radnici nazivaju te entitete “ duhovnim privescima” ili “duhovnim prilepcima” ( Spirit  Attachments).

Prema pomenutom istraživanju postoje tri glavne vrste “ privezaka” a to su:

"Obični duhovi” – privesci (duhovi preminulih ljudi)

"Demoni- privesci“ (entiteti Sila mraka )

"Vanzemaljski privesci“ (entiteti iz drugih dimenzija i kosmosa)

Obični duhovi - privesci

U ovoj grupi radi se o duhovima preminulih ljudskih bića koji su nakon smrti iz nekih razloga ostali u visini naše ravni postojanja tj. nisu otišli u tkzv.4-ti denzitet (nivo) kroz već opisani poznati - “tunel do svetlosti”. Ukratko rečeno, svest ili duša čoveka je kao jedinka večna, a fizičko telo mu je samo “odelo“ dok boravi na tkzv. trećem „denzitetu“ - nivou. S obzirom na opšte nepoznavanje spiritualnih pojmova i zakona u kakvom je najčešće većina ljudi kod nas, često se dogadja da duh preminulog posle smrti pokušava na sve načine da se zadrži na „ovozemaljskoj ravni“, najčešće zbog konfuznog stanja svesti i straha.

Takav duh ostaje i dalje “vezan za zemlju”, umesto da prodje kroz „Svetlosni tunel“ u sledeću dimenziju. U tom stanju duh ne želi da prihvati činjenicu da je “umro”, jer i dalje poseduje svest i sećanje  o sebi i svojoj okolini, svoje eterično telo percipira kao fizičko, gubi  osećaj za vreme, a  njegovo ponašanje ostaje u skladu sa njegovom bivšom ličnošću za vreme života. Tako, negirajući činjenicu da su napustili fizički nivo postojanja, takvi duhovi na svaki način pokušavaju da nastave “život” kakav  su ranije vodili. Jaka emocionalna osećanja: strah, krivica, griža savesti, pravdoljubivost, velika tuga, jaka emocionalna vezanost za odredene ljude ili mesta, želja za osvetom nakon nasilne smrti, pa čak i obična radoznalost, utiču često da neki duhovi ne odu tamo gde bi trebalo. Većina ljudi umire s nekim predubedjenjima koja nemaju veze sa objektivnom realnošću. Tako dr  W. Baldwin opisuje slučaj jednog katoličkog sveštenika koji se nakon svoje smrti zakačio na auru kao larva svom sinu “jer po njemu tamo nije onako kako je on očekivao i on neće nigde da ide, sve dok ne bude bilo “onako” kako on misli da bi trebalo da bude”. Takodje, ljudi koji umru u nekoj nesreći, zbog neke eksplozije ili u nekom požaru, dobijaju strah od jake svetlosti i uporno beže od “tunela svetlosti” . Ljubomorni i posesivni bračni dugovi često imaju naviku da se nakon svoje smrti “zakače” za auru svom bračnom drugu. U nekim slučajevima preminuli članovi porodice se “kače” nekim mladjim živima, zbog emocionalne vezanosti ili sa namerom “da im pruže zaštitu ili ih usmere na pravi put”.

Tako se na primer preminuli roditelji često “kače” na auru svojoj deci. U svakom od ovih slučajeva, gledajući sa moralnog aspekta , radi se o ataku na žrtvu bez obzira na motive duha uticanjem na njen proces razmišljanja, buduće ponašanje, kršenje volje i remećenje sudbinskih projekata tih ljudi. Time se atakuje i duh napadnute osobe i sprečava njegova ovozemaljska misija. Ovi entiteti “prikače” svoje etersko telo na čovekovu auru tj. energetsko polje koje obavija fizičko telo, na neku od čakri ili za bilo koji drugi deo tela ili organ (glavu, vrat, grudi, ili neki ekstremitet i sl.). Posebno treba napomenuti da primaoci transplantiranih organa drugih osoba, mogu zajedno s njima dobiti i dušu preminule osobe koja je bila donator, ili neki “prikačeni” entitet, što je psihijatrima poznato kroz nastanak mentalnih poremećaja primalaca. Mnogi entiteti ljudskog porekla tako pokušavaju da u telu žrtve dožive nešto što su propustili dok su oni bili živi. U većini slučajeva, neposredno nakon “kačenja”, žrtva primećuje da “nešto nije u redu”, odjednom počinje da menja raspoloženje i navike, počinje da voli stvari koje ranije nije volela, počinje drugačije da razmišlja i da se ponaša. U nekim slučajevima mogu se pojaviti i neke fobije i strahovi koje žrtva nije ranije imala. Naprimer, ukoliko je čovek poginuo zbog pada sa neke visine,  recimo u avionskoj nesreći, a njegov duh se “prikačio”, žrtva  se odjednom počinje bojati visine ili letenja avionom.

U knjizi “CE-VI” dr W. Baldwin navodi slučaj jedne devojke koja je odjednom počela mnogo više da jede i da se deblja neposredno nakon smrti svoga oca. Inače njen otac je bio oboleo od raka creva i bio nekoliko meseci pre smrti samo na infuziji, jer nije mogao da jede, pa je umro izgladneo. Nakon smrti, kako je utvrdjeno po hipnozom devojke, njegov duh se prikačio ćerki koja je potom odjednom  dobila neutoljivu glad. Domovi za stare i bolnice su posebno pogodna mesta  gde se duhovi neposredno preminulih najčešće “kače” drugim pacijentima, članovima porodice, bolničkom osoblju ili posetiocima. Svaki čovek ima odredjenu prirodnu zaštitu protiv napada drugih entiteta , medjutim u nekim slučajevima prirodna zaštita i imunitet koji se ogleda kroz snagu zračenja aure, može da oslabi. To se dešava recimo kod slučajeva velikog premora, neke ozbiljnije preležane bolesti, psihičkih trauma, depresije, za vreme anestezije itd. Što je čovek mentalno i psihički slabiji, utoliko je lakša meta za kačenje entiteta.

Takodje, osobe koje se upuštaju u praktikovanje seansi prizivanja duhova, imaju velike šanse da im se zakači neki od ovih entiteta, jer su ovi tada “pozvani” na zemaljski nivo.  Mnogi psihijatri, psiholozi i hipno-terapeti koji se bave ovom problematikom, lečenjem hipnozom ili retro-hipno-analitikom tvrde da se između 70% i 90% ljudi nalazi u nekom periodu svog života pod direktnim uticajem nekih diskarniranih (bestelesnih) entiteta. Moguće je takodje, da se na auru jedne osobe “zakači” i veći broj entiteta koji mogu biti različite vrste i porekla, koji crpu energiju iz žrtve, što može često uzrokovati najrazličitije duševne i fizičke bolesti sa smrtnim posledicama.

U ovu grupu duhovnih privesaka se mogu ubrojiti i tkzv. „fragmenti negativne svesti“ drugih ljudi ili “larve” koje se takodje mogu “zakačiti” drugim ljudima npr. kod crnomagijskih obreda: “bacanja čini, uroka, kletve” i drugih načina emitovanja negativne PSI-energije i crno-magijskih delovanja.  Sa tim u vezi je važna preventivna odbrana od “kačenja” entiteta, koji se smatraju posledicom tkzv. “Psi-napada”. (Vidi Psi-napad i odbrana)

 

Demoni privesci – Sile mraka

Druga kategorija “entiteta-privezaka” su tzv. “Demoni” kako ih ljudi najčešće nazivaju, dok oni sebe označavaju  “entitetima Sila mraka”. Inače pod “Silama mraka” podrazumevaju se snažne koncentracije negativnih spiritualnih tvorevina, koje se stvaraju na odredjenim mestima na zemlji, na nekom drugom nivou ili paralelnoj dimenziji. To mogu biti mesta nasilnih smrti velikog broja lica čiji duhovi traže osvetu, zatim duhovi osoba koje su tokom života praktikovale crnomagijske rituale, pripadale raznim sektama i vršila ubistva ili na druge načine dobila negativnu karmu.

Nesvesne sluge „Sila mraka“ mogu biti osobe koje u „vidu zanata“ emituju negativne impulse (vračanje i primena crne magije) ili negativno Psi-zračenje na odredjenim frekvencijama prema nekoj žrtvi. Ovo se odnosi na one koji često učestvuju u nekom kolektivnom crno-magijskom ritualu. Taj pojam označava i sva bića u trećoj dimenziji (naš materijalni svet) koja u tkzv. “minus stanju” : bol, bes, mržnja, afektivna stanja, ljubomora, stanja razne frustracije emituju negativnu energiju, kao i “spiritualni entiteti” koji su neprekidno na “minus” frenkvenciji. Entiteti “Sila mraka” egzistiraju u jednom hijerarhijskom sistemu koji je karakterističan za sve nivoe  postojanja,  uključujući i naš materijalni svet. Svi koji su niže na  hijerarhijskoj piramidi su prinudjeni  da slede naređenja sa vrha piramide kroz odredjene impulse.

Tako dok su “okupljeni oko “Piramide zla” ovi entiteti dobijaju informacije neke vrste kolektivne svesti. U datom trenutku prateći  impuls za preživljavanjem ili nalog, tako programirani entitet traži žrtvu. Kada je nadje, taj entitet ima prema žrtvi sasvim drugačiji odnos nego “obični entiteti privesci” i deluje uvek “prirodno” negativno. Taj odnos je “dirigovan” i svodi se na mentalni uticaj na žrtvu da bi se ova ponašala u skladu sa porukama koje emituju “Sile mraka”. Dakle ne zaboravimo da se sve ovo dešava u spiritualnoj i ovozemaljskoj ravni. Mnogo ljudi je svojom voljom stupilo u neku vrstu saveza sa „Silama mraka“ u ovom ili nekom ranijem životu. Razlozi za tako nešto su mnogobrojni, ali se najčešće svode na ostvarenje neke lične koristi za sebe u tekućem životu, kao posledice moralnih iskušenja i ljudskih slabosti: pohlepe, srebroljublja, zavisti, želje za dominacijom nad drugima , potrebi za iskazivanjem moći, željom za vlašću,  kontrolom drugih ljudi, mržnjom prema drugima i sl. Tako pojedine osobe koje su spremne da sve uččine kako bi  ostvarili svoj neki cilj , emituju podsvesno svoje misaone poruke u smislu: «Dao bih sve da mogu ....ili «Sve bih učinio samo da  ......., pa nesvesnom vizuelizacijom po poznatom Hermesovom zakonu („Kako je gore, tako je i dole“), u svetu ideja stvaraju „Projekciju svoje ponude“. Ovu ponudu registruju «Sile mraka» , a potom realizuju kroz dogovor u narodu poznat kao «Pakt sa nečastivim» („Ja tebi ispunjavam želju - i uzimam od „svega“ što si nudio «samo» tvoju dušu posle tvoje smrti“).

Za ovo nije potrebna bilo kakva „ceremonija“ niti fizički dogadjaj, jer se sve odigrava na nivou svesti koja je na višem kosmičkom planu (denzitetu) od fizičkog bitisanja, te se otelotvorenje pomenutih želja  i svake druge ideje ili misli prema kosmičkom zakonu odigrava prvo na mentalnom planu, a potom se realizacije i na fizičkom. Od tog trenutka te osobe zaista dobijaju mnogo toga u ovozemaljskom životu uz pomoć «Sila mraka» i njihovih entiteta. Ali po zemaljskoj smrti njihove duše (p)ostaju zarobljene, kao entiteti zla. I osobe koje se bave crnom magijom dolaze u svojevrsnu zavisnost od „Sila mraka“, a potom postaju njihove sluge, isto kao i članovi  raznih crnomagijskih društava, kultova mraka, satanisti i dr. U mnogim slučajevima neki ljudi nesvesno postaju žrtve manipulacije ovih sila, ne znajući da su pod njihovim uticajem i kontrolom, sve do fizičke smrti tj. do trenutka «spoznaje i sagledavanja» svog proživljenog života, učinjenih grešaka i promašaja u istom i saznanja, koji oblik i nivo daljeg bitisanja im je odredjen do večnosti, sa malim mogućnostima za sledeću inkarnaciju.

 

Vanzemaljski privesci- entiteti iz kosmosa

Ovde je svakako najznačajnije pomenuti  dve vrste vanzemaljskih entiteta : “Sive” - Greys (bića humanoidnog izgleda sive boje ) i „Lizarde“ - “Reptile alien“ (Reptoide“ – bića reptile) koji egzistiraju na spiritualnoj ravni i mogu uzeti formu larve spiritualnog entiteta. Obe forme imaju sposobnost da se spuste i u treći denzitet – materijalni svet u ljudskom obliku i bez problema borave na zemlji jedan ljudski vek. (vidi pojmove, „Sivi“, „Lizardi“  i „Los Voladeros“). Oni manipulišu ljudskom rasom i već vekovima pod njihovm kontrolom se redovno nalazi veliki broj ljudi. 

Između ovih entiteta i ljudske rase na spiritualnom nivou odvija se pravi rat na nekoliko viših nivoa (denziteta). Ljudsku rasu brane veoma napredni spiritualni entiteti nastali od duhova kroz istoriju izrazito intelektualno naprednih ljudi koji su dostigli najviše nivoe spiritualne egzistencije. Oni se nalaze na 6. ili 7. nivou (denzitetu) postojanja, dakle tamo gde je mesto Tvorca sa andjelima, zatim Hrist sa tvorcima drugih zemaljskih religija , veliki duhovnici i mislioci, koji raspolažu kosmičkim znanjima i moćima i pomažu ljudima. Oni se nazivaju Avatari. Tu su u spiritualnom obliku  i „humanoidni duhovno - fizički hibridi“ nastali genetskim ukrštanjem ljudske rase i predstavnika drugih za razliku od pomenutih, pozitivno orijentisanih kosmičkih civilizacija koje su posećivali zemlju još pre dvadesetak hiljada godina. Oni su kao takodje visoko spiritualno razvijena bića zainteresovani da se uz pomoć njihovih znanja genetski „unapredjena“ ljudska sadašnja civilizacija izdigne iznad  “Sila mraka” ili drugih nižih oblika vanzemajskih civilizacija, a posbeno protiv onih koji zloupotrebljavaju ljude za majrazličiije genetske i druge eksperimente ili kao duhovnu,  čak  materijalnu hranu.

Kod svih ljudi je moguće proveriti postoje li određeni entiteti ili implantati u telu koji služe za nadzor ili programiranje određene osobe, da bi se vršila kontrola misli i ponašanja ili proizvelo neko emotivno stanje, po želji vanzemaljskih entiteta. Implatati mogu biti materijalni –fizički,  koji se mogu otkriti rentgenskim snimcima ili se detektuju ultrazvukom po vibracijama. Medjutim, postoje  i savršeniji tzv. „eterični“ implanti, pa čak i misaone komande generisane u podsvesti. U stanju proširene i povišene svesti pod hipnozom, pacijenti mogu da percipiraju  u sebi  “eterične implante”, kao da su oni materijalni. Medjutim, veoma je važno imati u vidu ne retko mogućnost, da se pri regresivnoj hipnotičkoj seansi, otkrije da je odredjena osoba upravo hibrid ljudske i neke vanzemaljske rase, koji živi na našoj  planeti u reinkarnacijskom ljudskom obliku, dok je u nekoj od ranijih inkarnacija živelo na nekoj drugoj planeti, u nekom vanzemaljskom telesnom obliku.

To u principu nema posledica na druge ljude , ali samo saznanje o toj činjenici može proizvesti odredjene traume za tu osobu ili čak njenu buduću inkarnaciju. Medjutim, naučnici koji se bave psihičkom regresijom (vraćanjem ljudi u svest ranijih života putem hipnoze) znaju za ove mogućnosti još od 1989. godine kada je u SAD objavljen prvi stručni rad na ovu temu.  Na kraju ovde se moramo podsetiti da je interes „neprijateljskih“ vanzemaljskih entieteta i „Sila mraka“ koji atakuju na ljude, da neke snažne ljudske emocije, a posebno  negativna psihološka stanja, kao što su naprimer: strah, mržnja, bol, tuga, samosažaljenje, ljubomora, bes, zloba, srdžba i sl., koriste bukvalno kao svojevrsnu  „duhovnu hranu“. Zato izreka „Misli uvek pozitivno“, ima ovde i svuda svoj  pravi i potpun smisao, jer takvo psihičko stanje ljudi, odnosno dobro raspoloženje i „dobre vibracije“ koje ćovek tada emituje,  odbijaju pomenute entitete.

/Iz Knjige Slobodana Maričića : Najveće Misterije / 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP