Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 100153
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6613965
Ko je na sajtu?
Imamo 63 gosta na mreži

КО ТО ШПИЈУНИРА ПО СРБИЈИ ?


 01.09.2010. / pee-Академедиасрбија

Антене за прислушкивање у Хидрометеоролошком заводу ?!

Вршљање страних обавештајних служби по Србији и коришћење најважнијих државних ресурса у сврху њиховог обавештајног рада, постала је наша свакодневница.

Недавно је др Миливој Гаврилов, редовни професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду и доскорашњи саветник у Републичком Хидрометеоролшком заводу Србије (РХМЗ) изнео шконатне податке који, без обзира на важност и озбиљност, нису пуно узбуркали јавност у Србији. Наиме, Др Гаврилов је 26. јула, у изјави за лист „Ало“, обелоданио сазнања о томе да је на објектима које користи РХМЗ откривено више стотина илегално постављених антенских уређаја и друге телекомуникационе опреме непознатих власника: „Поред легално постављених антена БИА, МУП и Војске, на објектима РХМЗ-а налази се још преко 300 илегалних антена, сервера и тајних уређаја, за које није могуће утврдити власништво, намену или пронаћи било какав траг о њиховом одржавању у књигама посета противградним полигонима.


Један број тих уређаја који могу служити и за прислушкивање био је постављен одмах поред антена које користи БИА и МУП“, открио је Др Гаврилов.(1)
Према његовим речима, на појединим радарским центрима пронађени су рачунарски сервери, који не припадају мрежи РХМЗ-а, а којима се на различите интернет адресе могу слати радарски сигнали или друге информације добијене кроз антене: „Власници илегалних уређаја постављених на објектима РХМЗ-а, који су распоређени на најбољим планинским врховима, без икакве сумње контролишу телекомуникациони простор Србије остварујући при том огромну финансијску добит“, тврди др Миливој Гаврилов.(2)

Интересантно је то што је он у посед ових сазнања дошао лично, и то као члан комисије за проверу инсталиране телекомуникационе опреме на објектима РХМЗ, која је формирана решењем директора РХМЗ, од 08. августа 2009. године.(3) С друге стране, директор РХМЗ-а Милан Дацић тврди да се тренутно „ради анализа тог извештаја“ да „није све тако црно као што пише у том фамозном извештају“ и додаје: „Завод је с појединим власницима антенских уређаја потписао врло озбиљне државне уговоре, а само десетак до 20 антена није постављено по законским прописима“.(4)

Утврђено преко 430 уређаја

Аутор овог текста је дошао у посед свих 16 појединачних извештаја о извршеним проверама инсталиране телекомуникационе опреме на објектима РХМЗ, који су комисијски сачињени током месеца августа и септембра 2009. године, као и до финалног извештаја који је сачињен 18. новембра 2009. године. Контрола је обухватила 13 радарских центара (РЦ), 2 оперативна центра и метеоролошку опсерваторију на Копаонику. У финалном извештају се наводи да је на 16 објеката РХМЗ-а идентификовано преко 430 антенских уређаја, док су у појединачним извештајима садржани прецизни подаци са више стотина фотографија. (5)

Контролори дословце бележе и то да су на свих местима идентификовали и другу врсту комуникационе опреме као што су „пријемно-предајне радио станице, рачунарска мрежа са серверима, модеми и неидентификовани електронски уређаји непознатих власника и нејасног порекла“. Шта нам ово говори? Говори нам да са безбедносног аспекта, овај проблем није ни мало занемарљив и уколико се упорно игнорише, може произвести озбиљне последице по државу и грађане. Озбиљност проблема можда најбоље илуструју појединачни извештаји о извршеним контролама радарских центара, а у којима су прибележени сви непознати „гости“.

Фантоми поред антена МУП-а и БИА

Да је „враг однео шалу“ види се из скоро сваког појединачног извештаја који је сачинила трочлана комисија РХМЗ-а, а у коме се децидирано описује фактично стање на терену. Тако је примера ради у контроли (6) РЦ „Шехово брдо“ (Ужице) комисија уочила 33 антене, од којих се 11 антена налази у власништву РХМЗ-а, 10 антена има, док преосталих 12 антена нема правни основ. Антене МУП-а и БИА свакако имају правни основ, али је комисија уочила да се без икаквог правног основа, у њиховој непосредној близини налази антенски ротатор и 3 антене за интернет које су постављене на радарском торњу, а које су приватно власништво. Притом, контролори су открили и радио-аматерске антене без правног основа, које су у власништву појединих радника РХМЗ-а.

Контрола (7) у РЦ „Црни врх“ (Бор) показала је да је у употреби укупно 42 антене. Од тог броја 15 антена се налази у власништву РХМЗ-а, за поставку чак 23 антене не постоји, док за свега 4 антене постоји правни основ. У овом РЦ је више од 10 антена без правног основа, као и 8 пратећих уређаја попут пријемника, напајања и бројила, идентификовано као власништво „Теленора“ или „Мобтела“. За 4 антене у РЦ „Црни врх“ уопште се не зна ко је власник, односно крајњи корисник, без обзира на то што се у њиховој непосредној близини налазе и антене које користи МУП Србије.

На самој згради радарског торња РХМЗ-а (Београд-Кошутњак) комисија (8) је уочила 81 антену, од чега је 61 антена у власништву РХМЗ-а, 16 антена је без, док за 4 антене постоји правни основ. Комисија је оценила да су бесправно постављене антене „Телекома“, и интернет провајдера „Беотел нет“ и „Верат“. Користећи инфраструктуру РХМЗ-а ови провајдери су поставили на десетине телекомуникационих уређаја и опреме, што је према извештају комисије учињено без правног основа. Да ствар буде горе, на истом објекту, поред бесправно постављене опреме налази се и телекомуникациона опрема МУП-а и ВБА.

Шумадија „под присмотром“

У контроли (9) РЦ „Бешњаја“ (Крагујевац) комисија РХМЗ-а је утврдила постојање укупно 22 антене, од чега се 15 антена налази у поседу РХМЗ-а, док за 7 постављених антена уопште не постоји правни основ. Бесправне су антене интернет провајдера из Крагујевца, антене за интернет непознатих корисника, једна секторска антена, 5 разводних кутија и један свич (прекидач) за дистрибуцију сигнала. Ко је власник ових антена и уређаја, контролори нису могли да утврде јер то није било познато ни одговорним лицима у РЦ „Бешњаја“. Такође, у контроли (10) РЦ „Букуља“ (Аранђеловац) комисија је успела да попише укупно 56 антена, од чега је свега 12 антена у власништву РХМЗ-а, док за поставку преостале 44 антене није утврђен правни основ. На самом радарском торњу овог РЦ бесправно је постављено преко 20 антена, а за које се при том уопште не зна ко им је власник, нити се зна чему служе. Неке од њих су за радио сигнал, неке су секторске за мобилну телефонију, неке су за интернет сигнал. Поједине антене са различитим фреквенцијама, усмерене су у различитим правцима. У контроли РЦ „Букуља“ контролори су такође уочили и неколицину антенских стубова чији су власници и корисници непознати.

„Паучина“ од Фрушке Горе до Ниша

Да рад интернет провајдера у Србији није сведен у границе легалности, сведочи и пример контроле (11) РЦ „Краљева Столица“ (Фрушка Гора), где је комисија РХМЗ-а пописала укупно 18 антена, од којих је 11 антена у власништву РХМЗ-а. За 7 антена није утврђен правни основ, али је утврђено да је њихов власник познати интернет провајдер „Верат“ и да спорне антене шаљу интернет сигнал у Војводину и Босну и Херцеговину. Комисија је прибележила и то да је исти интернет провајдер такође поставио још 14 телекомуникационих уређаја без правног основа. У РЦ „Самош“ (Ковачица) контролори (12) су пописали 10 антена, од којих је 7 антена у власништву РХМЗ-а, док су преостале 3 антене бесправно постављене. За једну антену се уопште не зна чија је, нити се зна чему служи, док преостале 2 антене без правног основа користе интернет провајдери.

У контроли (13) РЦ „Близоњски вис“ (Ваљево) комисија је пописала 15 антена, од којих су 8 антена у власништву РХМЗ-а, док за поставку и коришћење преосталих 7 антена не постоји правни основ. Корисници спорних антена су „Телеком“ и „Југопетрол“, а ко је власник и корисник једне антене која је инсталирана за пријем интернет сигнала, није познато. Према наводима из извештаја о контроли (14) РЦ „Срње“ (Крушевац) уочено је укупно 33 антене, од којих је 9 антена у власништву РХМЗ-а, а преостале 24 антене немају правни основ. Ове антене је првенствено поставио локални интернет провајдер, а власништво и намену једне антене комисија уопште није могла да утврди. У контроли (15) РЦ „Радишића брдо“ (Сјеница) идентификована је 21 антена, од којих је 8 антена у власништву РХМЗ-а, док за 13 антена уопште нема правног основа. Међу таквима су антене РТС-а, ТВ „Б92“, интернет провајдера „Беотел“ и др.

У РЦ „Копаоник“ комисија (16) је пописала 19 антена, од којих је 6 антена власништво РХМЗ-а, за 6 антена је утврђен правни основ, док за преосталих 7 није. На згради метеоролошке станице уочене су 4 антене за које се не зна у чијем су власништву и чему служе. Комисија је забележила и то да се у РЦ „Копаоник“ не зна ко користи један ТВ предајник, један дигитални сателитски пријемник и један дигитални аудио-видео миксер. Стиче се утисак да је можда најхаотичнију ситуацију комисија РХМЗ-а открила (17) у РЦ „Каменички виси“ (Ниш) где је побројани укупно 32 антене. Од тога је 8 антена у власништву РХМЗ-а, 21 антена нема правни основ, а свега 3 га имају. У овом РЦ уочено је чак 20 антена за које уопште није било могуће утврдити ко су њихови власници, односно корисници, нити је било могуће утврдити њихову намену.

Странци обилазе наше радарске центре

Намеће се питање због чега је немогуће утврдити ко је власник и корисник телекомуникационе опреме која је постављена без икакве дозволе и без правног основа, а уз коришћење државне инфраструктуре? Према наводима комисије РХМЗ-а, радарски центри уопште нису водили писану евиденцију о лицима која су постављала и одржавала телекомуникациону опрему. Једноставно се не зна ко, када и због чега је вршио монтаже, поправке, инсталације, прегледе и сервис уређаја који су постављени на радарским стубовима РХМЗ-а широм Србије. Изузетак је само зграда РХМЗ-а на Кошутњаку, где су се уредно бележили сви подаци о свакој посети и интервенцији. А управо из те евиденције произилази један занимљив податак (18) да је 09. децембра 2003. године господин Аивестад Кјеил из предузећа „Нера“ (Швајцарска) посетио простор радарског центра РХМЗ-а на Кошутњаку. Наиме, ово страно лице је у пратњи представника „Верата“ наводно „извршило одговарајућа мерења на радио систему“ и то уз сагласност тадашњег директора РХМЗ-а Ђорђа Кардума. Међутим, у извештају комисије се не наводи о каквој врсти мерења је реч, нити се о веома „интересантној“ посети наводе неке прецизније информације.

Самовоља директора РХМЗ-а или нешто друго?

- Уређаји МУП-а, БИА, ВБА и Војске Србије се изузимају јер се наведеним органима предметни простор уступа без надокнаде сагласно, одредбама Закона о средствима у својини Републике Србије и одредби члана 12. Закона о буџету Републике Србије.

- Председник републике Србије је координатор рада свих безбедносних служби у Републици Србији, и врло је интересантно да није од служби затражио званични и стручни извештај о бројним фантомских антенама на радарским станицама РХМЗ-а којима се може озбиљно угрозити укупна безбедност Србије.

Када је реч о посетама које су вршене у другим РЦ широм Србије, комисија је утврдила да је евентуално евидентиран приступ радника РХМЗ-а, или да евиденција уопште није ни вођена. Овакав пропуст надлежних у РХМЗ-у је супротан упутству које је још априла 2003. године донео директор републичке Управе за заједничке послове републичких органа, а које обавезује да се све посете морају евидентирати. Јер колико је ова тема осетљива најбоље сведочи податак (19) који је комисији дао шеф РЦ „Бајша“ у Бачкој Тополи. По његовим речима дана 19. јуна 2009. године у том РЦ је боравио председник Мађарске жупаније, али његова посета није писмено евидентирана. У извештају комисије се не наводе разлози због којих је дотични приступао овом РЦ и зашто његово име није евидентирано. Међутим, евидентирани су људи који су му том приликом „правили друштво“, а то су били: Милан Дацић, директор РХМЗ-а, Мирољуб Милутиновић, помоћник директора РХМЗ-а, Ђорђе Кардум, Зоран Бабић и Јулијана Нађ, радници РХМЗ-а.

Заташкавање фантома

У финалном извештају о извршеној провери инсталиране телекомуникационе опреме, трочлана комисија наводи да се писменим путем обраћала директору РХМЗ-а, са захтевом (20) да јој омогући преглед документације која се односи на кориснике и власнике целокупне телекомуникационе опреме, која је смештена у објектима РХМЗ-а. Тражили су увид у све оригиналне споразуме, уговоре, анексе уговора, одобрења и дозволе надлежних органа, као и увид у рачуне за утрошену и плаћену електричну енергију, али безуспешно. Овакво поступање, односно не поступање директора РХМЗ-а по захтеву комисије је у крајњу руку контрадикторно и сумњиво, с обзиром да је комисија формирана управо његовим решењем. (21) Из садржине решења се види да је директор комисији наложио да: на сваком од објеката идентификује власнике опреме и број инсталираних телекомуникационих уређаја и њихову намену; утврди основ по коме се ти уређаји налазе на радарским центрима; и да у евиденцији посета радарских центара провери податке о контроли исправности уређаја у последњих годину дана. (22) Међутим када је утврђено да евиденције о посетама радарским центрима нема, а да истовремено постоји више десетина уређаја за које се не зна ко им је корисник и власник, онда је практично рад комисије саботиран тако што им је онемогућен приступ документацији РХМЗ-а.

Економска и безбедносна штета

Уколико се пажљиво посматра питање свих антена и телекомуникационих уређаја који су нису у власништву РХМЗ-а, а који су постављени на објектима државних радарских центара широм Србије, онда се јавља проблем правне и економске природе. Проблем правне природе је тај што у извештајим комисије РХМЗ-а дословце пише да не постоји правни основ за огроман број уређаја који су постављени на локацијама контролисаних радарских центара. Реч је о уређајима које користе приватне фирме (интернет провајдери, тв и радио станице, мобилни провајдери, итд.) и уређајима чији су власници, односно корисници у потпуности непознати. Одредбе Закона о средствима у својини Републике Србије прописују да „о давању на коришћење, односно у закуп, непокретности које користе државни органи и организације, одлучује Влада Републике Србије“. (23) Исти закон прописује и то да је за закључивање и поништење уговора о коришћењу, односно давању у закуп државних непокретности, неопходна сагласност Дирекције за имовину Републике Србије. (24)

Дакле, ако је комисија установила више од 430 телекомуникационих уређаја који су постављени на радарским центрима РХМЗ-а широм Србије, и ако се изузму уређаји РХМЗ-а, МУП-а, БИА, ВБА и Војске Србије (25), намеће се питање колико је онда уређаја постављено у складу са важећим прописима државе Србије?! Колико уређаја је постављено без икаквих уговора, без знања Владе, МУП-а, БИА и без сагласности Дирекције за имовину Републике Србије? Колику штету трпи буџет Републике Србије због неплаћања закупнине трошкова коришћена државних радарских центара, а колику штету трпи због фиктивних уговора или нетржишних цена закупнине? (26) С обзиром да је комисија утврдила да већина спорне телекомуникационе опреме користи електрично напајање преко бројила РХМЗ-а, намеће се питање колико само тај цех месечно кошта грађане Србије?!

Сем ових одговора који се односе на правни и финансијски аспект, са безбедносног аспекта Влада, МУП и БИА морали би да одговоре на фундаментално питање: Ко је власник и корисник непознатих телекомуникационих уређаја који без знања државе „висе“ у радарским центрима широм Србије?! Пре него што за одговор на ово питање буде исувише касно!

 /Srpska politika/


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP