Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 99658
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6609936
Ko je na sajtu?
Imamo 53 gosta na mreži

СВЕТ ЧЕКА КРВАВА И ДУБОКA ДЕПРЕСИЈА !


 02.09.2010. / pee-Академедиасрбија

Dr. Albert Edwards даје прилично суморне прогнозе и наглашава да нас чека крвава депресија са инфлацијом и драстичним падом акција.  Сорош бежи из Америке

Централно питање, које је ових дана поделило економисте, је треба ли да западне државе унапред да троше више новца како би сузбиле могућу другу рецесију или да ограниче дуговања како би повратиле повјерење улагача. На то одговор покушавају да дају песимисти који су све више у моди, или можда то и није мода већ суморна реалност коју ови стручњаци без устручавања износе.

Алберт Едвардс, инвестициони стратег француске банке Societe Generale у Лондону, сматра, међутим, ту расправу “чистим губитком времена”. Како је јуче пренео регионални веб портал „Seebiz“ Едвардс предвиђа “крваву и дубоку депресију”, која ће узроковати пад тржишта акција од барем 60 одсто, чему ће “уследити године инфлације од 20 до 30 одсто, јер ће централне банке у очајничким покушајима спаса штампати више новца”.

У многим финансијским круговима постало је помодно слушати песимисте, посебно сада, уз и даље присутне сумње у погледу одрживости Еурозоне, забринутост да би се САД лако могле поново суновратити у рецесију, те да би чак и кинески раст могао бити заустављен.

Едвардс има репутацију најпознатијег вечног песимисте пословног Лондона, “врсте која је дуго цвјетала на спољним рубовима финансијске индустрије, али ријетко унутар самих банака”. - То више није тако. С обзиром да је шокантна финансијска криза 2008. још поприлично у свежем сјећању многих, чак и према дугогодишњим песимистима попут Едвардса, који од 1997. предвиђа пад берзе у САД сличан оном јапанском, сви се односе с новом дозом поштовања. Међутим, неке људе популаризација тих екстремно суморних предвиђања наводи на закључак да се клатно зањихало предалеко – наводи се у тексту портала “Сеебиз”

Боб Јањуах, једини стратег у Лондону чије се прогнозе сматрају још суморнијим од Едвардсових (“чак и мене депримира оно што он пише”, примијетио је Едвардс), каже да му је овог љета посао понудило око пет инвестиционих банака, па је напокон одлучио да напусти посао у „Royal Bank of Scotland“-у и придружити се „Nomuri“. - Клијенти су приступачнији за разматрање екстремних поларитета појединих улагања – каже Јањуах и додаје да сљедећих пет година очекује раст водећих развијених земаља у просјеку тек нешто виши од један одсто годишње.

Песимисти све више на цијени

Рапул Пал, бивши менаџер хеџ фондова и стручњак за финансијске деривате при компанији Голдман Сакс, привлачи све више сљедбеника својим месечним извештајима, а у најновијем је предвидео депресију САД сличну оној из тридесетих година прошлог века и коначно банкрот Велике Британије. - Пал каже да у посљедње време расте потражња за његовом скупљом годишњом претплатом месечних извештаја. Према његовим ријечима, 30 одсто клијената му чине богате породице с имовином вредном више од 200 милиона долара. Они су уједно и најпесимистичнији од свих мојих претплатника јер улажу дугорочно, а дугорочно виде већу несигурност него икада раније – каже Пал.

Ситуација је врло тешка како за САД тако и за развијене земље ЕУ. На почетку кризе сматрало се да ће она протутњати брзо, иза себе оставити пустош, али да ће светска економија после озбиљних интервенција Влада развијених земаља ипак кренути у опоравак. Међутим то се не догађа. Само су економија Кине и Бразила прошле и ове године бележиле раст вредан помена 7-10 посто, све остале велике економије у Свету једва да су на нули или са минималним растом око 1 посто. У случају све чешће најављиване друге рецесије интервенције Влада развијених земаља не би имале никаквог ефекта јер би то био економски цунами који би разорио многе економије и то се никавим интервенцијама не би могло зауставити. Стога остало је нејасно шта у суштини значи наслов да „Свет чека крвава депресија“ да ли крвава значи драстичан пад стандарда грађана од 30-40 а можда и 60 посто, или то крвава значи и нешто више. То више би могло бити само рат великих размера подстакнут од банкарских кругова како би се на тај начин рецесија зауставила? На то питање стручњаци попут Алберта Едвардса, Боба Јањуаха или Рапула Пала нису спремни да разговарају и ту проблематику пребацују на Владе развијених земаља иако оне управо од њих добијају савете.

Излазак из кризе се не назире, а Свету пријети глобална рецесија

Економисти све чешће упозоравају на опасност од друге глобалне рецесије, имајући у виду драстичан пад продаје на америчком тржишту некретнина, као и акција на берзама широм света. Дугорочно гледано, свету предстоји „јапанизација“ са веома спорим привредним растом и ниским каматним стопама.

Британски експерт и главни економиста у „Capital Economics“, Џулиан Џезоп (Julian Jessop) каже за британски „Daily Telegraph“ да глобални раст посрће и да су изгледи за највеће економије света нимало оптимистични. У Великој Британији, приноси од обвезница на дугорочне владине дугове пали су на рекордних 2,87 процента, јер инвеститори траже сигурнија уточишта након што су кључни људи у Централној банци упозорили да постоји велики ризик од још једне рецесије као и да смањени број кредита указује да су приходи домаћинстава под великим притиском. Британска банкарска асоцијација је објавила да је кредитни рејтинг ослабљен јер је број нових кредита пао са 34.575 у јуну на 33.698 у јулу. Због ових неповољних података фунта је пала за један цент у односу на долар.

Цене роба и деоница знатно су пали у уторак, јер трговци процењују да ће профитабилност предузећа и тражња за робом још падати у наредним месецима. Страх од нове рецесије додатно су подстакле информације и неповољни подаци о паду продаје некретнина у САД од 27,2 одсто – што је најнижа стопа у последњих 15 година. Фил Џордан (Phil Jordan) из „Монумент Сецуритиес“, који се бави прометом хартија од вредности, истиче да су ови подаци „застрашујући“.

Томи Лонг (Tommy Leung), шеф одељења швајцарске банке UBS за европску кредитну стратегију каже да слабији од очекиваних подаци о економском стању у САД у последњих неколико седмица додатно оптерећују светска тржишта. Инвеститори све више страхују да САД и Западној Европи прети јапански сценарио са ниским растом и каматама и све старијом популацијом која додатно оптерећује ионако тешку ситуацију. Након економског бума 1980-их, Јапан је 90-их упао у дугогодишњу кризу у којој су се преплитали рецесија и стагнација, од којих и дан данас трпи последице.

САД и Западна Европа се сада налазе у сличној ситуацији па је амерички долар пао на најнижи ниво у односу на јапански јен у последњих 15 година. Џулиан Џезоп упозорава да САД прети ризик од дефлације и оне све више нагињу ка протекционизму, тако што би најпре ограничио увоз из Кине и азијских земаља. Поједини стручњаци тврде да рестриктивне мере као што је планирано смањење потрошње у Британији, изазивају додатни страх од успоравања привреде – која је неминовна ако потрошња и даље настави да пада.

Сорош бежи из Америке

Легендарни инвеститор Џорџ Сорош, који широм света управља имовином вредном 25 милијарди долара, смањио је своју изложеност америчким хартијама од вриједности за чудних 42 одсто. Његова имовина уложена у акције излистане у САД смањила се са 8,8 милијарди долара на крају првог квартала на 5,1 милијарду на крају другог тромесечја. У том периоду индекс S&P изгубио је 12 одсто вриједности. Стога је Сорош продао 99 одсто својих акција у „Wal-Martu“, 97 одсто у „JP Morgan Chasea“, те 95 одсто акција „Pfizera“, док је у потпуности изашао из бразилског „Petrobrasa“. Ови подаци излистани су на Њујоршкој берзи.

Од задржаних позиција истиче се удео у фонду који претежну имовину држи у злату и сада представља 13 одсто његове укупне имовине у вредносним хартијама. Судећи према том позиционирању улагања Сорош очекује да ће САД новим падом економије ипак кризу завршити као рецесију с двоструким дном – односно да САД очекује други талас кризе. Сорош је још раније изјавио да је свет, а посебно САД управо ушао у други чин кризе, јер су све већи фискални проблеми држава, а владе су паралелно с тим притиснуте да смање дефиците, што би могло глобално привреду гурнути натраг у рецесију. Он тврди да је колапс финансијског система какав смо познавали реалан, те да криза није нити издалека готова. Описујући ситуацију у којој се свет налази, Сорош је упозорио да га све подсјећа на 1930. годину, јер су владе под притиском да смање државне дефиците и то у тренутку када је опоравак привреде врло слаб.

/  Српска политика /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP