Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 70487
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6425092
Ko je na sajtu?
Imamo 82 gosta i 1 člana na mreži

SRBI, OSTAJTE MUŠKI !



Bolest pederastija, Dragoš Kalajić

U restoranu Kulturnog kluba poljske zajednice, nakon svečane večere koju je Britansko-srpska asocijacija priredila u čast „jednog pogleda na svet” sa stranica „Jutarnjih novina”, održao sam kratko predavanje o tome ko su Srbi, nastojeći da ono bude primereno prilici, dakle neformalno i po mogućstvu duhovito a ipak verno istini. Pitanja koja su usledila iz redova zvanica odavala su pak veliku i istrajnu zabrinutost.

Kako objašnjavaš činjenicu da je veliki deo inteligencije izdao srpski narod i svrstao se na stranu neprijatelja? Kako objašnjavaš činjenicu da su neki toliko nisko pali da su za nagradu s poternice oteli Slobodana Miloševića i predali ga američkom tribunalu u Xagu? Kako objašnjavam činjenicu da čak značajni delovi srpskog naroda poriču svoje srpsko poreklo te se izjašnjavaju kao samo „građani”, „autonomaši”, odnosno jedino „Vojvođani” ili pripadnici „crnogorske nacije”?

Sve su to preteška pitanja za moju skromnu pamet, pogotovu u vremenskom tesnacu. Da sve to objasne potrebni su trudovi četa naučnika iz niza disciplina, od antropologije i karakterologije do istorije i sociologije. Zato se odlučujem da odgovorim primenom svetla jedne genijalne intuicije Kurcija Malapartea, italijanskog pisca ruskog porekla, po ocu, princu Pavelu Trubeckoju. U posthumno objavljenom, nedovršenom i neprevedenom romanu „Trula majka” (gde reč „majka” valja čitati kao metaforu Evrope), Malaparte opaža kako iz ruševina Evrope, nakon Drugog svetskog rata, trijumfalno izranjaju mase pedera… Zaprepašćen, Malaparte se pita šta je uzrokovalo tako masovnu konverziju muškog roda u izveštačenu, lažnu ženstvenost. Dolazi do zaključka da glavni uzroci te pojave počivaju u totalitarnim sistemima i ratu.

Totalitarni sistemi i ratovi ciljaju svojim nasiljima i izazovima upravo muškost, etiku muških dužnosti i odgovornosti. Slabiji, povodljiviji ljudski marterijal muškog roda ne odoleva tim pretnjama i izazovima već se kukavički presvlači u ženske odeće te kameolonski preuzima pseudožensku prirodu. Pojava otpada među Srbima može se objasniti istom, Malaparteovom teorijom. Srbi su već vekovima na najstrasnijem i najopasnijem mestu Evroazije, izloženi udarcima doista „sila nemerljivih”. Samo junački odgovor na agresiju u Prvom svetskom ratu koštao je srpski narod više od polovine muškog roda. Ginuli su, uglavnom, oni najbolji, najmlađi, ostajući bez poroda. Ostajali su da se razmnožavaju uglavnom oni lošiji. Sada beremo plodove te naopake selekcije.

Kad su Srbi postali predmet demonizacije, sankcija i konačno agresije najjačih sila Zapada – mnogi od njih su požurili da se preodenu u druge „građanske”, „autonomaške” ili „vojvođanske” te „crnogorsko-separatističke” odeće, moleći poštedu od neprijatelja pa i nagrade za takve izdaje. Sve je to ljudski razumljivo i oprostivo: ne može svako da bude Srbin. Nakon predavanja, prilazim mi jedna lepa, zanosno plavooka engleska ledi i moli me da isporučim pozdrave te podrške onim srpskim mladićim koji nisu dopustili da se u Beograda održi „gej parada„. Odgovaram, diplomatski, kako Srbi nikome ne preče da bude ono što hoće ali im smeta svako javno nametanja izbora, primerice homoseksualnog jednako kao i heteroseksualnog. Da su ovi poslednji priredili paradu odgovarajućeg „ponosa” – takođe bi bili ismejani. Ne veruje mi. Ona veruje da su Srbi osujetili pedersku manifestaciju jer su zdravi, toliko zdravi da se kod njih takav porok nikada neće primiti. Seća me nedavne opaske Rajka Petrov Noga: „Znaš, moji Xercegovci koriste reč „pederu!” ali ne veruju da to postoji.”

Ne znam šta da odgovorim tom komplimentu ali dama to ni ne očekuje već mi pruža svoju vizitkartu te dodaje da je aktivista humanitarne organizacije čije ime zvuči, otprilike, kao: „Spas dece”. Poverava mi da je užasnuta sve rasprostranjenijom pojavom usvajanja maloletne siročadi iz istočnoevropskih zemalja – najčešće iz Slovenije, Xrvatske, Poljske i Mađarske, čiji su zakoni najtolerantniji – od strane homoseksualnih, kvazibračnih parova sa Zapada. Na toj deci se homoseksualci potom svakojako pa i sadistički iživljavaju i ona su osuđena da ostanu trajni psihički invalidi: „Molim Vas, ne dajte vašu, srpsku decu tim čudovištima! Mi smo ovde nemoćni protiv njih.”

Dan kasnije, u centru Londona by night, na otvorenoj terasi turskog restorana „Sofra”, pod grejalicama, perifernim vidom uočavam neku neobičnu pojavu statističkog proseka. Susredivši pažnju opažam da su homoseksualni parovi najčešće bledoliki a heteroseksualni ili samo crni, ili „multikulturni”: lepi crnci drže za ruku ili oko pasa lepe crnkinje a ružni bledolike. Irski prijatelj mi objašnjava ono što vidim, uz smeh u kome verovatno zvuče tonovi neke pristrasnosti: „Crnkinje su bolje ženske od Engleskinja… a Engleze uglavnom zanimaju samo muški.” Ipak, Malaparteova teorija nije primenjiva na engleski slučaj jer je Engleska bila i ostala, bar za Engleze, otadžbina liberalizma. Engleski slučaj iziskuje dalekosežnije spoznajne optike od onih koje je koristio Malaparte.

Jedno je izvesno, s masovnom rasprostranjenošću homoseksualizma – teško će Gordi Albion i Ujka Sam dobiti rat protiv muževnog islama. Jednu potvrdu dobijam u metrou, gde je zbog potreba ratne moblizacije osvanuo plakat kojim se pozivaju dobrovoljci u Kraljevsku britansku legiju. Tekst poziva više mi liči na homoseksualni ljubavni oglas: „Najveća ljubav čoveka nije išta drugo do ovo: podvrgnuti njegov život njegovom prijatelju.” Tekst je ispisan ispred nekog uveličanog cveta, naliki bulki, bledo ružičaste boje.


Moj prijatelj
Dragoš KALAJIĆ
29.10.2001. 




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP