Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 70479
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6425055
Ko je na sajtu?
Imamo 58 gosta na mreži

АЛАРМАНТНО: ДЕЦА РАСТУ УЗ ЦРТАЋЕ НА ХРВАТСКОМ!



Готово 90 одсто цртаних филмова који се тренутно могу наћи у видео-клубовима и на уличним тезгама синхронизовано је на хрватски језик! Малишани из Србије тако путем ових филмова усвајају речи „тијеком”, „назочно”, „ођенуто”, „вјетровито”, „тједан”, „глазба”, „саопћити”, „ухитити”, „колодвор”…

Редакцији Пресса јавио се Ђорђе Поповић, отац четворогодишњег дечака, који каже да му је син због оваквих пропуста почео да говори „тједан” уместо „седмица”, а њега да зове „татек”!

Шкаре и палаче

-Спровео сам неко своје истраживање и установио да је 90 одсто филмова по видео клубовима, као и оних који се продају на улици, синхронизовано на хрватски језик. Већина титлова је такође на хрватском. Наша држава очигледно нема систематски приступ овом проблему, па је лакше узети туђе. Замало нисам пао у несвест када ми је син пре неки дан рекао да краљ и краљица живе у „велелепним палачама” - прича Поповић.

Огорчени Београђанин каже да себе не сматра националистом, али истиче да наша деца треба да расту уз садржаје на матерњем језику. Репортери Пресса такође су имали прилику да се увере да се у Булевару краља Александра, једној од најпрометнијих улица у главном граду, дечји цртани филмови попут „Бамбија” и „Три прасета” продају са хрватском синхронизацијом.

-Нико не контролише на којем језику је синхронизован или титлован неки филм - признала нам је једна од продавачица.

Радница у видео клубу „Жабац” у Београду потврдила је за Пресс да од дистрибутерских кућа добијају филмове који су у највећем броју титловани или синхронизовани на хрватски језик.

-Вероватно је у питању финансијски моменат. Синхронизација није јефтина и њима је очигледно лакше да купе филмове од Хрвата - каже наша саговорница.

У продавницама се већ дуже време налазе и сликовнице на хрватском језику, па су деца принуђена да читају како ће „бака узети шкаре и распорити трбух вуку” у „Црвенкапи”.

Драгољуб Збиљић, професор српског језика и председник Извршног одбора Удружења „Ћирилица”, каже за Пресс су последице оваквих појава већ видљиве!

-Српска деца и Срби све више у изговору и писању попримају хрватске језичке варијанте, што поприма карикатуралне особине, јер су хрватски лингвисти принуђени да зарад разликовања и устоличења свог посебног језика праве смешне конструкције. Уосталом, треба се у нечему угледати и на Хрвате. Јер, они никада не нуде својој деци српски језик без прилагођавања - истиче Збиљић.

Министарство културе: Нисмо надлежни!

У Министарству културе наводе да нису надлежни за питање увоза робе на наше тржиште, па у том смислу не могу ни да утичу које ће филмове дистрибутерске куће увозити. Такође, ни питање синхронизације на српски језик није у њиховој надлежности.

Александар Поповић, директор маркетинга у дистрибутерској кући „Провижн”, наводи за Пресс да је синхронизација изузетно скупа, од осам до 15 евра по минуту, али да то није оправдање за гушење српског језика!

-Све цртане филмове које дистрибуирамо синхронизујемо искључиво на српски језик. Нажалост, овде имамо две или три куће које су експозитуре хрватских фирми у Србији и које раде синхронизацију филмова на некаквој „мекшој” верзији хрватског језика и потом их дистрибуирају на нашем тржишту - истиче Поповић и напомиње да је највећи проблем то што држава није успела да се избори са пиратеријом.

pressonline.rs



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP